МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ У КОЗЛУКУ: Апостоли нас уче да опстанемо у вери и истини
Козлук, 12. јул 2025. – На празник Светих апостола Петра и Павла, свечано је прослављена храмовна слава у Козлуку код Зворника. Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије, у молитвеном присуству бројног свештенства, ђакона и верног народа.
У својој надахнутој беседи, митрополит Фотије је истакао да су „Свети апостоли Петар и Павле били живи сведоци и исповедници Христа, чије сенке су исцељивале, а посланице објашњавале тајну спасења у Христу“. Посебно је нагласио значај духовне будности у савременом свету: „У временима када се могу назирати последња времена, потребно је да не слушамо световне медије већ учење Цркве и Светих отаца“. „Само путем Светог Саве, предања и саборног живота у Цркви можемо опстати као народ“, поручио је митрополит.
У својој надахнутој беседи, митрополит Фотије је истакао да су „Свети апостоли Петар и Павле били живи сведоци и исповедници Христа, чије сенке су исцељивале, а посланице објашњавале тајну спасења у Христу“. Посебно је нагласио значај духовне будности у савременом свету: „У временима када се могу назирати последња времена, потребно је да не слушамо световне медије већ учење Цркве и Светих отаца“. „Само путем Светог Саве, предања и саборног живота у Цркви можемо опстати као народ“, поручио је митрополит.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, уважена господо, господине Јакове, драга браћо и сестре, хористи наши, драга децо,
Благословен је данашњи дан у Козлуку. Нисам дуго био овде и служио Литургију. Пролазимо непрестано поред овог светог храма и идемо према манастирима и црквама на друге стране, али дошло је време да будемо и овде на храмовној слави.
Хвала Богу, храм је пун. Има много младих људи, омладине и деце. То је наша будућност и даје нам наду да ћемо у нашој Републици Српској опстати и очувати се. Првенствено ће је очувати светиње наше, браћо и сестре.
Данас служимо поводом празника Светих апостола Петра и Павла – храмовне славе овог светог храма. Имали смо и благослов да осветимо копију иконе Богородице Тројеручице из манастира Хиландара, као и трон у коме ће она бити. Та икона ће сада да чува овај свети храм и читаву нашу епархију, све верујуће људе, али и оне који то нису, а имају потребу да буду. Нека Пресвета Богородица буде заштитница и да исцељује све болести, прогони демонске силе. Такву снагу и силу имају наше иконе и фреске у црквама. Није случајно што све наше цркве осликавамо. Требају нам светитељи Божији који ће се борити за нас и наше свето Православље.
Данас празнујемо двојицу великих и првоврховних апостола – Петра и Павла. Обојица су страдали у време цара Нерона, око 67. године у Риму. До тада су учинили велико дело проповеди Јеванђеља Христовог.
Свети апостол Петар је био рибар и једноставан човек, али је био човек чистога срца и велике вере. Чим је видео Господа Христа, оставио је своје занимање – Стари завет у једну руку – и пошао за Њим. Био је један од Његових најревноснијих ученика. Сам је, после силаска Светога Духа, проповедао у граду Јерусалиму и поверовало је 3.000 људи. Када је други пут проповедао, још 2.000 људи је приступило вери хришћанској.
Свети апостол Петар је био велики и неустрашиви проповедник Христа Господа. Сам је био у јерусалимском затвору утамничен ради Господа, док није дошао анђео Господњи и ослободио га из тамнице. У част овом догађају је установљен празник Часних верига, што је и моја крсна слава. Анђео га је извео из тамнице да би проповедао читавом свету – и тако је и било. У читавој Палестини и Илирику је чинио чудеса: хроме и болесне је подизао, мртве васкрсавао. У Јеванђељу се каже да је и сенка апостола Петра исцељивала – ако би неког болесног човека ставили поред пута и ако би сенка Петрова пала на њега, исцелила би га. Такву је благодат имао. Био је велики ревнитељ и борац против тадашње јереси. У његово време се појавио један Симон Маг. Апостол Петар се са њим борио, и док је био на простору Грчке, а касније и у Риму. Апостол Петар је заштитник Цркве од јереси и лажних учења. По том Симону је названа прва јерес – симонија. Он је желео да купи црквени чин за новац. То је прво лажно учење које је Црква одбацила. Свети апостол Петар је заиста јунак међу апостолима, али и страдалник. Био је човек жив, онај који први креће за Господом, али и када падне, био је онај који се горко кајао. Био је жив човек који је увек био за Бога и за Цркву.
Историја апостола Павла је позната. Он је био један од најученијих људи онога доба и један од најпознатијих ученика Гамалилових у Јерусалиму. Био је заступник Старог завета и веровао у Мојсија као пророка који је говорио о доласку Месије, али није разумео да је то Христос. Јевреји нису разумели да су старозаветни пророци писали о Христу Господу. За њих је било саблажњиво да неко може бити Бог, а да га људи разапну на крст. То нису могли да разумеју, као што ни Грци нису могли да разумеју да је Бог постао човек. Они су сматрали да је Бог толико узвишен од човека и свега материјалног да не може постати човек. То су те две препреке са којима су апостоли имали борбу када су проповедали: једно су објашњавали Грцима, а друго Јеврејима. Апостолу Павлу се на путу за Дамаск јавио Господ и рекао му: „Савле, Савле, зашто ме гониш?“ Господ се поистоветио са Црквом и верујућим хришћанима. Тада је Савле пао са коња, ослепео од светлости и доживео потпуно преумљење у својој души. Касније се крстио и сазнао истину лицем к лицу. Имао је сусрет са Господом као Мојсије на Синају. Од тог тренутка Свети апостол Павле постаје највећи проповедник Христа и највећи тумач Светог Писма, и Старог и Новог завета. Он је поставио темеље богословља Христовој Цркви. Узвисио се до трећег неба у духовном смислу, да би нам написао четрнаест посланица у Светом Писму. У њима је објаснио тајну спасења човека у Христу и тајну Цркве Христове. Све богословске теме је поставио апостол Павле. Био је богомудар и Бог му је откривао велике тајне када је постао исповедник Христов.
Ми уз њих празнујемо и остале из Дванаесторице, као и Седамдесеторицу апостола, а потом и све апостоле који су били до данас. Епископска служба јесте апостолска служба у Цркви. Епископ који је на катедри јесте на месту и у подобију једног од апостола, а неки кажу – у духовном смислу – и самога Христа. То је велика мисија.
Наша генерација има једно велико и значајно дело да учини. Како су говорили Свети Оци и Јован Богослов, ми ћемо имати прилике да се сусретнемо, ако не са последњим временима о којима је писано у Откривењу, онда бар са њиховим доласком. Треба да будемо спремни и да будемо са својом Црквом. Треба да пазимо шта радимо и да пазимо на учење Цркве да га не бисмо разумели погрешно. Не треба да слушамо шта нам говоре световни информативни центри и телевизија, него једино своју Цркву, учење Отаца и Сабора. То је једини пут који нас може сачувати да не залутамо.
Ми Срби идемо путем Светога Саве. У тропару Светом Сави певамо да нам је он показао пут који води у вечни живот. Требамо бити православци ако то хоћемо. Чуо сам да је ових дана био отац Никодим из испоснице Светог Саве са Свете Горе, и треба да се чује какав је типик у тој испосници. Многи говоре како је Свети Сава имао световне манире, па се бавио и политиком, али то људи не разумеју док не оду на Свету Гору и виде у каквој је испосници живео и какав је аскета био. За кратко време на Светој Гори постао је најпознатији млади подвижник. Све је келије обишао и од свих стараца тражио савете, а сам је живео најаскетскијим и монашким животом каквим се може живети на Светој Гори. То је Свети Сава. Онај ко оде на Свету Гору и види његову испосницу увериће се да је то једна пећина и да у тој келији нема кревета – којег никада није ни било. Ту се сваки дан проведе осам до десет сати у молитви. Тај монах који се тамо налази тако живи, а такво је предање и од Светог Саве. Даће Бог да онај ко није био, може отићи и уверити се.
Хвала вам што помажете нашу Цркву овде и што помажете нашег свештеника, Црквену општину. Хоћемо да овде урадимо и парохијски дом и центар „Свети Василије Острошки“. Има доста да се ради. Храм осликавамо и то треба довршити. Потребне су вредне руке и људи спремни да помогну. Највише помогну они који имају мало, који су сиромашни – они дају од срца, и та је помоћ највећа. Има и других који помажу и непрестано су ту.
Нека сте Богом благословени.
Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!
Високопреосвећеног митрополита Фотија у порти храма дочекао је надлежни парох протојереј Дражен Стевановић, заједно са архијерејским намесником зворничким, протојерејем-ставрофором Милошем Зекановићем, и другом браћом свештеницима, ђаконима и сабраним народом.
Пре почетка Свете литургије, Високопреосвећени је освештао верни препис иконе Богородице Тројеручице Хиландарске, дар Радета и Дијане Стевановић из Тршића зворничког. Ова икона биће постављена у посебно припремљеном трону у храму и доступна вернима на поклоњење и молитву Пресветој Богородици.
Митрополит Фотије је том приликом уручио архијерејске грамате захвалности заслужним парохијанима за њихову ревност и љубав према Цркви и српском народу, а нарочито за помоћ у изградњи и осликавању храма у Козлуку.
По завршетку Литургије, обављен је литијски опход око светог храма, а затим је освештан славски колач и преломљен са овогодишњим кумом славе, Зораном Трифковићем из Скочића.
Молитвеном сабрању је присуствовао и градоначелник Зворника г. Бојан Ивановић.
Сабрање је настављено уз трпезу љубави и заједничко дружење у порти храма, у духу празничне радости.
Часни оци, уважена господо, господине Јакове, драга браћо и сестре, хористи наши, драга децо,
Благословен је данашњи дан у Козлуку. Нисам дуго био овде и служио Литургију. Пролазимо непрестано поред овог светог храма и идемо према манастирима и црквама на друге стране, али дошло је време да будемо и овде на храмовној слави.
Хвала Богу, храм је пун. Има много младих људи, омладине и деце. То је наша будућност и даје нам наду да ћемо у нашој Републици Српској опстати и очувати се. Првенствено ће је очувати светиње наше, браћо и сестре.
Данас служимо поводом празника Светих апостола Петра и Павла – храмовне славе овог светог храма. Имали смо и благослов да осветимо копију иконе Богородице Тројеручице из манастира Хиландара, као и трон у коме ће она бити. Та икона ће сада да чува овај свети храм и читаву нашу епархију, све верујуће људе, али и оне који то нису, а имају потребу да буду. Нека Пресвета Богородица буде заштитница и да исцељује све болести, прогони демонске силе. Такву снагу и силу имају наше иконе и фреске у црквама. Није случајно што све наше цркве осликавамо. Требају нам светитељи Божији који ће се борити за нас и наше свето Православље.
Данас празнујемо двојицу великих и првоврховних апостола – Петра и Павла. Обојица су страдали у време цара Нерона, око 67. године у Риму. До тада су учинили велико дело проповеди Јеванђеља Христовог.
Свети апостол Петар је био рибар и једноставан човек, али је био човек чистога срца и велике вере. Чим је видео Господа Христа, оставио је своје занимање – Стари завет у једну руку – и пошао за Њим. Био је један од Његових најревноснијих ученика. Сам је, после силаска Светога Духа, проповедао у граду Јерусалиму и поверовало је 3.000 људи. Када је други пут проповедао, још 2.000 људи је приступило вери хришћанској.
Свети апостол Петар је био велики и неустрашиви проповедник Христа Господа. Сам је био у јерусалимском затвору утамничен ради Господа, док није дошао анђео Господњи и ослободио га из тамнице. У част овом догађају је установљен празник Часних верига, што је и моја крсна слава. Анђео га је извео из тамнице да би проповедао читавом свету – и тако је и било. У читавој Палестини и Илирику је чинио чудеса: хроме и болесне је подизао, мртве васкрсавао. У Јеванђељу се каже да је и сенка апостола Петра исцељивала – ако би неког болесног човека ставили поред пута и ако би сенка Петрова пала на њега, исцелила би га. Такву је благодат имао. Био је велики ревнитељ и борац против тадашње јереси. У његово време се појавио један Симон Маг. Апостол Петар се са њим борио, и док је био на простору Грчке, а касније и у Риму. Апостол Петар је заштитник Цркве од јереси и лажних учења. По том Симону је названа прва јерес – симонија. Он је желео да купи црквени чин за новац. То је прво лажно учење које је Црква одбацила. Свети апостол Петар је заиста јунак међу апостолима, али и страдалник. Био је човек жив, онај који први креће за Господом, али и када падне, био је онај који се горко кајао. Био је жив човек који је увек био за Бога и за Цркву.
Историја апостола Павла је позната. Он је био један од најученијих људи онога доба и један од најпознатијих ученика Гамалилових у Јерусалиму. Био је заступник Старог завета и веровао у Мојсија као пророка који је говорио о доласку Месије, али није разумео да је то Христос. Јевреји нису разумели да су старозаветни пророци писали о Христу Господу. За њих је било саблажњиво да неко може бити Бог, а да га људи разапну на крст. То нису могли да разумеју, као што ни Грци нису могли да разумеју да је Бог постао човек. Они су сматрали да је Бог толико узвишен од човека и свега материјалног да не може постати човек. То су те две препреке са којима су апостоли имали борбу када су проповедали: једно су објашњавали Грцима, а друго Јеврејима. Апостолу Павлу се на путу за Дамаск јавио Господ и рекао му: „Савле, Савле, зашто ме гониш?“ Господ се поистоветио са Црквом и верујућим хришћанима. Тада је Савле пао са коња, ослепео од светлости и доживео потпуно преумљење у својој души. Касније се крстио и сазнао истину лицем к лицу. Имао је сусрет са Господом као Мојсије на Синају. Од тог тренутка Свети апостол Павле постаје највећи проповедник Христа и највећи тумач Светог Писма, и Старог и Новог завета. Он је поставио темеље богословља Христовој Цркви. Узвисио се до трећег неба у духовном смислу, да би нам написао четрнаест посланица у Светом Писму. У њима је објаснио тајну спасења човека у Христу и тајну Цркве Христове. Све богословске теме је поставио апостол Павле. Био је богомудар и Бог му је откривао велике тајне када је постао исповедник Христов.
Ми уз њих празнујемо и остале из Дванаесторице, као и Седамдесеторицу апостола, а потом и све апостоле који су били до данас. Епископска служба јесте апостолска служба у Цркви. Епископ који је на катедри јесте на месту и у подобију једног од апостола, а неки кажу – у духовном смислу – и самога Христа. То је велика мисија.
Наша генерација има једно велико и значајно дело да учини. Како су говорили Свети Оци и Јован Богослов, ми ћемо имати прилике да се сусретнемо, ако не са последњим временима о којима је писано у Откривењу, онда бар са њиховим доласком. Треба да будемо спремни и да будемо са својом Црквом. Треба да пазимо шта радимо и да пазимо на учење Цркве да га не бисмо разумели погрешно. Не треба да слушамо шта нам говоре световни информативни центри и телевизија, него једино своју Цркву, учење Отаца и Сабора. То је једини пут који нас може сачувати да не залутамо.
Ми Срби идемо путем Светога Саве. У тропару Светом Сави певамо да нам је он показао пут који води у вечни живот. Требамо бити православци ако то хоћемо. Чуо сам да је ових дана био отац Никодим из испоснице Светог Саве са Свете Горе, и треба да се чује какав је типик у тој испосници. Многи говоре како је Свети Сава имао световне манире, па се бавио и политиком, али то људи не разумеју док не оду на Свету Гору и виде у каквој је испосници живео и какав је аскета био. За кратко време на Светој Гори постао је најпознатији млади подвижник. Све је келије обишао и од свих стараца тражио савете, а сам је живео најаскетскијим и монашким животом каквим се може живети на Светој Гори. То је Свети Сава. Онај ко оде на Свету Гору и види његову испосницу увериће се да је то једна пећина и да у тој келији нема кревета – којег никада није ни било. Ту се сваки дан проведе осам до десет сати у молитви. Тај монах који се тамо налази тако живи, а такво је предање и од Светог Саве. Даће Бог да онај ко није био, може отићи и уверити се.
Хвала вам што помажете нашу Цркву овде и што помажете нашег свештеника, Црквену општину. Хоћемо да овде урадимо и парохијски дом и центар „Свети Василије Острошки“. Има доста да се ради. Храм осликавамо и то треба довршити. Потребне су вредне руке и људи спремни да помогну. Највише помогну они који имају мало, који су сиромашни – они дају од срца, и та је помоћ највећа. Има и других који помажу и непрестано су ту.
Нека сте Богом благословени.
Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!
Високопреосвећеног митрополита Фотија у порти храма дочекао је надлежни парох протојереј Дражен Стевановић, заједно са архијерејским намесником зворничким, протојерејем-ставрофором Милошем Зекановићем, и другом браћом свештеницима, ђаконима и сабраним народом.
Пре почетка Свете литургије, Високопреосвећени је освештао верни препис иконе Богородице Тројеручице Хиландарске, дар Радета и Дијане Стевановић из Тршића зворничког. Ова икона биће постављена у посебно припремљеном трону у храму и доступна вернима на поклоњење и молитву Пресветој Богородици.
Митрополит Фотије је том приликом уручио архијерејске грамате захвалности заслужним парохијанима за њихову ревност и љубав према Цркви и српском народу, а нарочито за помоћ у изградњи и осликавању храма у Козлуку.
По завршетку Литургије, обављен је литијски опход око светог храма, а затим је освештан славски колач и преломљен са овогодишњим кумом славе, Зораном Трифковићем из Скочића.
Молитвеном сабрању је присуствовао и градоначелник Зворника г. Бојан Ивановић.
Сабрање је настављено уз трпезу љубави и заједничко дружење у порти храма, у духу празничне радости.
СВЕТИ АПОСТОЛИ СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ ХРАМОВНА СЛАВА КОЗЛУК ГРАДОНАЧЕЛНИК БОЈАН ИВАНОВИЋ ОСВЕЋЕЊЕ
