Одговор на мржњу није повлачење, нити повратни удар. Одговор је истрајност у добру. То је најтежи пут, јер не даје брзу утеху, али тај пут лечи и чува душу чистом.
Свака мржња коју примиш може постати испит срца. Да ли ћеш очврснути или смекшати? Да ли ћеш се затворити или предати Богу? Ту се рађа истинска слобода у Христу.
Ако те мрзе док желиш добро, не одустај од светлости. Не мењај срце да би се утопио у таму. Христос не тражи да будеш прихваћен, већ да останеш веран. То је победа која остаје вечна.
Кад човек изабере да чини добро, а за узврат добије мржњу, у њему се нешто дубоко поломи. Срце се пита да ли је погрешило што је остало отворено, да ли је наивно што није узвратило истом мером. Управо ту, у тој тишини после рана, стоји Христос. Он који је љубио без рачунице, говорио истину без ублажавања и примао пљување, подсмех и крст. Не као пораз, већ као сведочанство.
Ако вас свет мрзи, знајте да је мене омрзнуо пре вас, каже Господ. Његов живот нам открива да чиста намера не гарантује мир са људима, али гарантује истину пред Богом. Мржња коју примаш није доказ твог неуспеха, већ често знак да си дотакао у другоме место које боли.
Христос није мењао љубав да би био прихваћен, остао је веран Оцу и то га је коштало свега.
У том ходу без скривања рађа се права борба, не да се срце затвори, већ да остане меко, не да се повуче већ да истраје.
Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, говори Христос, не као захтев без утехе, већ као пут ка слободи. Јер, онај који узврати мржњом остаје везан, а онај који остане у добру и док крвари, бива ослобођен.
Ако данас носиш неразумевање, ако те боле речи и поглед оних којима си желео мир, не бежи од тога, принеси то Христу, Он разуме. Он је тим путем већ прошао и зна како да сачува душу чистом, док свет виче да се промениш.