СРПСКА ТРИ ЈЕРАРХА
Из времена студија теологије,
80-тих година 20-ог века,
у Београду,
наши професори су,
између осталих били:
блаженопочивши Митрополит Амфилохије,
блаженопочивши владика Атанасије
и Митрополит Иринеј,
њих је неко од студената назвао
- Три Српска Јерарха,
што су заиста и били,
порука коју нам је
Митрополит Амфилохије оставио
била је: - Прво себе очистити,
па онда друге очишћавати,
прво Молитву Исусову задобити,
па онда друге молитви учити,
прави ученици Христови су они
који су достигли ниво на Тавору
да са Господом пребивају,
Амфилохије - мистик,
теолог Таворске светлости
и велики пастир Српске Цркве
Блаженопочивши Атанасије,
са оштрима оштар,
са благима благ,
децу је највише волео
и око себе их
својом харизматичном личношћу окупљао,
фудбал са студентима играо
да би им се приближио
и показао да је највећи онај
који се пред свима смири,
патролог, историчар Цркве,
Јустиновог кова,
Косовом живео,
о Косову и Јадовну непрестано писао
Митрополит Иринеј
када је први пут,
као студент теологије,
са оцем Јованом Радосављевићем
у манастир Ћелије код Ваљева отишао,
и после проведених неколико сати
са Јустином Ћелијским,
он и отац Јован
кренуше назад за Београд,
а отац Јустин задржа на кратко Јована
и упита га: - Ко ти је овај младић
који све зна?
Митрополит Иринеј је нама предавао
Нови Завет и Грчки,
а колико је грчки језик познавао
најбоље сведоче речи владике Атанасија,
који је пред нама студентима рекао:
- Ја пред Иринејом понекад кажем
овакве или онакве речи,
али само да знате,
да Иринеј зна толико добро грчки језик
да би могао бити уврштен
у три најбоља познаваоца грчког језика
од Хомера до данас,
Митрополит Иринеј, смирен,
аскетског живота,
тихо је говорио,
али се све далеко чуло
Митрополит Фотије