ХИМНА СРПСКИМ ЈУНАЦИМА
Свето Јеванђеље нас учи
да нема веће љубави од оне,
ако неко положи живот свој
за ближње своје,
тим идеалом беху надахнути
сви српски јунаци
који своје главе дадоше
за Крст Часни и Отечество наше
Српских јунака има
откада је Срба,
ми Срби смо рода јуначкога,
то нам увек наши стари говорише,
док не дође ово зло време
кад сви непријатељи рода нашега
почеше против српских јунака злословити,
па им се у томе и многи наши придружише,
чиме себе од народа одвојише
и од рода јуначкога одродише
Како се један народ руши и уништава?
тако што се руши његов систем вредности,
његова вера, историја и култура,
његова етика, породица, његови јунаци
и све што је у том народу вредно,
сваки народ је народ Божији,
јер је од Бога и Бог га је
даровима обдарио,
и мисију му у свету наменио,
ако се догоди да неки народ
престане народ бити
- он постаје једна безлична
аморфна маса без самосвести
и разумевања сопственог назначења,
и због тога су многи народи
и нестајали кроз историју
Данашњи свет посткомунизма,
уз све негативне последице
које је комунизам оставио,
ушао је у еру глобализма,
који је тежи облик
друштвеног уређења од претходног,
глобализам се може упоредити
са парним ваљком
који гази све пред собом,
униформише и обезличава,
глобализам се темељи
на давању власти
у руке једном човеку
или мањој групи људи,
који ће светом управљати
и имати огромну моћ и власт,
какву нико до сада,
ни у једном друштвеном систему
није имао
Рушење система вредности код нас Срба
почело је у Средњем веку,
јер се западни свет,
под утицајем хуманизма и ренесансе
окренуо искључиво вредностима
и лепотама овога света и века,
Запад од тада тежи да свет изгради
као нову Вавилонску кулу,
тај концепт опет многи наши прихватише,
поготово они на Западу школовани,
који усвојише идеју
европског просветитељства
или философију по човеку,
како је говорио Свети апостол Павле,
покушавајући је све до данас наметнути
нашем српском православном народу
У периоду 18. и 19. века,
Европа постаје расадник нових идеја,
револуција и друштвених експеримената,
одричући се при томе у потпуности идеје Бога,
у чему је предњачила
Француска буржоаска револуција,
која је постала образац
сличних револуција по свету
када и настаје појам секуларног друштва,
друштва потпуно одвојеног
и удаљеног од Бога,
идеју секуларизма су и Срби прихватили
и ширили је под плаштом
социјалне правде и равноправности,
која би се наводно
требала остварити у комунизму,
а комунизам је српском народу
представљен као религија без Бога,
са лажним хуманизмом
и бригом о радничкој класи,
а он ће сам, за кратко време,
показати своје право лице,
деструкцију и тоталитаризам,
који ће у себи носи,
и зато је назван
- диктатуром пролетаријата
Да се вратимо почетној теми
- питању Српских и Косовских јунака,
идеали јунаштва су у нашем народу
увек били важни и требало их је чувати,
као и наш традиционални просветни систем
утемељен на Православљу и Светосављу,
а никако на западним ретроградним теоријама,
попут родне теорије
и философије Содома и Гоморе (ЛГБТ+),
те теорије пројављују потпуни суноврат
западне цивилизације,
о чему је писао Шпенглер у својој књизи
- Пропаст Запада,
ево, ми живимо у том времену,
јер се Шпенглерова предвиђања остварују,
за нас Србе је сада најважније
да будемо мудри као змије,
а безазлени као голубови,
и не бисмо смели прихватити
тај посрнули концепт
западне просвете и културе
него требамо остати верни
своме изворном Светосавском предању
Свети владика Николај
и Свети авва Јустин,
велики пророци и учитељи нашег доба,
у својим делима су говорили и откривали
којим путем би у наше време
Срби требали ићи,
Свети владика Николај је говорио
да ми треба да будемо
Исток Западу и Запад Истоку,
то јест, да будемо изнад Истока и Запада
својим православним учењем и животом,
што значи да се вратимо идеалу Светости
који је у нашем народу засадио Свети Сава
а сачували га његови наследници
на трону Српске Цркве
али и свети владари Немањићи
У време светих Немањића
Србија је била теократија,
у којој је све било вером прожето
и Небесима окренуто,
и било је изнад обичног
земаљског битисања,
стога су многи говорили
да је Србија у време Немањића
била устројена као један
- велики општежитељни манастир,
па су чак по том правилу и благослову
живеле српске породице
и српски народ уопште,
знамо да то многима звучи апстрактно,
па чак и страно,
али морамо и себе и њих потсетити
да смо у то свештено доба
доживели велики процват наше
средњовековне државе Србије,
њене историје и културе,
и да смо подигли највеће светиње,
цркве и манастире,
а наш српски народ је живео
идеалом Светости,
васпитавајући се у љубави
према Богу и ближњему
чувајући Православље,
и остајући веран Лазаревом
и Косовском Завету,
да је земаљско за малена царство,
а Небеско увијек и довијека
Митрополит Фотије
