Дванаестогодишњи Слободан Стојановић из Доње Каменице код Зворника у лето 1992. године напустио је са породицом своје село, а затим се вратио по пса који је остао код куће. Тај повратак коштао га је живота. Његово страдање остало је једно од најпотреснијих сведочанстава о страдању деце током рата у Босни и Херцеговини.

Више од три деценије касније, Слободаново име не живи само у сећању народа већ и у животу Цркве. Српска православна црква прибројала га је лику светих као Светог новомученика Слободана Доњокаменичког, заједно са другим новомученицима Епархије зворничко-тузланске.

О Светом Слободану, његовом животу и мучеништву, али и о томе зашто га Црква не посматра само као невину жртву рата, разговарали смо са протојерејем Марком Данојловићем, парохом дрињачким Епархије зворничко-тузланске.

Говорили смо и о страдању српског народа у Подрињу, ранама које су и данас присутне, хришћанском праштању и граници између опроштаја и заборава.

Посебно место у разговору заузела је прича о првој икони Светог Слободана после канонизације, која се налази у Храму Светог ђакона Авакума у Дрињачи, и о људима које је прича о овом дечаку и светитељу приближила Цркви.

Разговор су водиле Лена Сладојевић Карман и Милица Бокун.


Извор: Радио Слово љубве

---

 

ДРИЊАЧА НОВОМУЧЕНИЦИ ЗВОРНИЧКОТУЗЛАНСКИ СЛОБОДАН СТОЈАНОВИЋ ВЈЕРОНАУКА ПРЕДАВАЊЕ МАРКО ДАНОЈЛОВИЋ