УСНУО У ГОСПОДУ ПРОФ. ЉУБИНКО ВИДАКОВИЋ



 
На дан успомене Светог Григорија Чудотворца, Светог Никона Радоњешког и Светог Максима Патријарха цариградског, 30. новембра 2020. године, у Господу уснуо је професор Љубинко Видаковић. Рођен је 20. априла 1936. године у Бијелом Брду, општина Рудо, од оца Лазара и мајке Марте (рођ. Шљука). Основну школу завршио је у Бијелом Брду, а школовање наставља у Нижој гимназији у Вишеграду. Богословију Светог Саве у Београду завршио је 1958. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 20. јуна 1963. године.

Дужност професора обављао је у Богословији у манастиру Крки пуне три деценије (од 1965. до 1995. године). Пошто је Богословија Света Три Јерарха у манастиру Крка усљед ратних дешавања била принуђена да се привремено исели, и проф. Љубинко Видаковић је, иконизујући вјерног пастира, пошао са својом паством пут Дивчибара код Ваљева. Ту је деловао  до 1. септембра 1996. године, до момента кад за Богословију почиње нова епоха - рад у велечевском комплексу.



У фочанској богословији професор Видаковић је предавао  до 2008. године. У својству професора, ђацима је преносио знање из Историје Српске Православне Цркве са народном, Психологије и Историје философије. Дуг период је вршио и функцију главног васпитача, неретко се жртвујући за напредак школе у сваком погледу. Његове колеге данас с поносом причају о сусретима са њим, причама, анегдотама. Кажу да им је част била познавати и сарађивати са таквим човјеком, који је своје име окитио епитетима поноса, јунаштва, величине и људства. Свети Петар Зимоњић, Митрополит сарајевски, говорио је да је потребно творити дела која ће живети вечно, а кроз која ћемо и ми вечно живјети. Са сигурношћу можемо казати да је професор Љубинко Видаковић један од извршилаца те речи, он, који је својим радом оставио непоколебљиви печат у историји српскох богословија и Цркве.
 
Извор: Богословија светог Петра Дабробосанског

 

УСНУО УПОКОЈИО ЉУБИНКО ВИДАКОВИЋ БОГОСЛОВИЈА СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА МАНАСТИР КРКА БОГОСЛОВИЈА СВЕТОГ ПЕТРА ДАБРОБОСАНСКОГ