СРПСКО ВОЈНИЧКО ГРОБЉУ У АЛЖИРУ

Представљање књиге и изложба фотографија о Српском војничком гробљу у Алжиру, у Историјском архиву града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, одржаће се у четвртак, 28. фебруара 2019. године, у 19 часова, поводом сто година од ослобођења Србије у Првом светском рату.

Представљање књиге и изложба фотографија о Српском војничком гробљу у Алжиру, у Историјском архиву града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, одржаће се у четвртак, 28. фебруара 2019. године, у 19 часова, поводом сто година од ослобођења Србије у Првом светском рату.

На промоцији ће говорити Нада Петровић, историчар и архивски саветник, Марко Јелић, председник Друштва пријатеља Алжира, и иницијатор издања Небојша Живић, Удружење "Обилић 1912-1918".

Организатори представљања књиге су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца "Обилић 1912-1918" Нови Сад, Историјски архив града Новог Сада и Друштво пријатеља Алжира.

Књига "Српско војничко гробље у Алжиру" издање је Друштва пријателја Алжира, и представља зборник радова угледних историчара, дипломата и новинара о Српском војничком гробљу из периода Првог светског рата, које се налази у граду Алжиру, у насељу Дели Ибрахим, на којем почивају 324 српска ратника.

Првобитно гробље је било смештено двадесетак километара источно од града Алжира.

На том месту су се од почетка 1916. године у оквиру француске војне болнице "Лазарет" опорављали и лечили српски ратници у броју који није потпуно познат, али се зна да се многи више нису вратили својим кућама. Како су умирали, сахрањивани су у кругу војне болнице.
Издање чува сећање на светле гробове предака – и један је од подсетника, који уздиже завет за очувањем низа српских војничких меморијала из ратова 1914-1918, поред Крфа и Солуна у Грчкој, Бизерте у Тунису, Јиндриховица у Чешкој, Добруџе у Румунији многих других који се не смеју препустити забораву.

Књига је објављена поводом стогодишњице постојања и очувања српског војничког гробља у Алжиру, у спомен свим погинулим војницима српске војске из Првог светског рата који су се борили за слободу отаџбине.

На пратећој изложби, биће изложене фотографије које су дело доајена југословенске документарне фотографије Стевана Лабудовића, заслужног грађанина Народне Демократске Републике Алжир.

Извор:РТВ

Српско гробље у Алжиру није заборављено

Гробље формирано у периоду између 1916. и 1919. године

У граду Алжиру, на територији градске општине Дели Ибрахим (Dely Ibrahim), налази се Српско војничко гробље на коме почивају посмртни остаци 324 страдала припадника Српске војске. Оно је формирано у периоду између 1916. и 1919. године, у време када се у неколико приобалних градова и насеља у Алжиру налазило више француских војних болница у којима су збрињавани рањени и исцрпљени српски војници који су са острва Крф и Видо ради наставка лечења транспортовани у савезничке војне болнице у северној Африци.

Гробље се данас налази на подручју градске општине Дели Ибрахим где је 1982. године премештено са своје првобитне локације у месту Таменфуст (Tamenfoust), раније Кап Матифу (Cap Matifou). Надгробна обележја су смештена на парцели трапезоидног облика, а само Српско војничко гробље својом источном страном ослања се на суседно Немачко војничко гробље.

Гробна обележја су урађена у виду бетонских плоча димензија 70 са 100 центиметара са остављеном касетом у средини, димензија 20 са 40 центиметара, која је испуњена земљом. У плочама су заливани крстови израђени од прикованих дрвених дашчица. Оријентација гробова је неправилна будући да се они налазе на дијагонали север-југ. У улазној зони читавог комплекса је постављена копија првобитног споменика који се налазио на изворном локалитету Српског војничког гробља, пре његовог премештања на локалитет у општини Дели Ибрахим.

Сталну бригу о Српском војничком гробљу у граду Алжиру води Амбасада Републике Србије у ДНР Алжир, као и Министарство рада и социјалне политике Републике Србије које се у оквиру великог спектра својих надлежности стара и о заштити српских војних меморијала у земљи и иностранству и неговању традиција ослободилачких ратова Србије.
 
Д. Ристић
Политика

 

 

offline