Митрополит Фотије
 
ЂУРА ЈАКШИЋ
   1832-1878
 
Ћура (Георгије) Јакшић
је живео у 19-ом веку,
син православног свештеника,
али он сам не поста свештеник,
већ сликар, уметник,
књижевник и песник,
веома даровит,
а такве људе је тешко за живота разумети,
био је и лиричар, романтик,
боем, велики Србин и учитељ
 
Ђура је многе школе почињао,
ал’ их је мало довршио,
зато је у уметности био
широког опуса и замаха,
преко 200 сачуваних слика,
40 приповедака, 3 драме у стиху,
збирку лирских песама,
безброј лирских и епских песама
објављених по књижевним часописима
- ("На Липару", "Кроз поноћ нему",
"Пут у Горњак"),
једно време је студирао у Бечу,
и дружио се са Бранком Радичевићем
и Ђуром Даничићем,
у романтизму су га надахњивали
Змај и Бранко Радичевић,
у поезији га је инспирисао Бајрон
а у сликарству Рембрант,
али Ђура је био и остајао највише свој,
Србин и народни учитељ
 
Ђура је осликавао и иконостасе
у неким црквама по Србији,
јер му није била страна и далека
сакрална уметност,
пошто је у том амбијенту одрастао,
живот му је био такав
да га је тешко дефинисати,
у животу се разним стварима бавио
и у свему лепоту тражио,
када је почео да слика
у духу реализма,
сликао је знамените историјске личности,
али му је ипак најзнаменитија слика
- "Девојка у плавом"
инспирисана девојком из народа
којој је испевао и песму "Мила",
и "Ноћна стража",
посвећена јунацима
српско-турског рата (1876-1878),
без обзира колико је места
Ђура прошао путујући,
најбоље се осећао у својој Скадарлији,
где се и упокојио ( 1878)
 
Ђура је посебно волео и писао за омладину,
певајући им о Косову и српским јунацима,
а све што је о патриотизму имао рећи,
рекао је у својој песми "Отаџбина",
сматра се можда и најдаровитијим лиричарем
српског романтизма,
али и српским сликарем 19-ог века

---