Бранко Радичевић са Змајем,
и Лазом Костићем
- символ српског романтизма,
символ Сремских Карловаца,
Стражилова и Карловачке гимназије,
Бранко је и поред ране смрти
био извор живота,
написао је три збирке
романтичаских песама
које су пуне радости
 
Бранко је рођен
у Славонском Броду 1824. године,
а 1830. се његова породица сели у Земун
где Бранко уписује основну школу,
потом у Сремским Карловцима
уписује чувену Карловачку гимназију
коју је толико заволео,
као и сам градић Сремске Карловце,
да је тражио да тамо буде сахрањен,
на брду Стражилово
 
Боравећи у Сремским Карловцима
 - Српском Сиону,
Бранко је под утицајем тог дивног места
на обронцима Фрушке Горе,
написао две, можда најлепше песме
свога песничког опуса:
"Ђачки растанак"
и "Кад млидијах умрети",
по којима је остао познат
у српском песништву,
у Беч одлази 1843. године
и уписује Права, које није довршио,
тамо се дружи са српским песницима,
са Ђуром Јакшићем био је присталица
и верни ученик Вука Караџића
и његовог залагања
за увођење народног језика у књижевност,
захваљујући Вуку
ојачао је патриотска осећања
и заволео народну песму,
али и Његоша и његова дела
 
Револуцијом у Хабзбуршкој монархији 1848/49,
Бранко напушта Беч и враћа се у Срем,
где наставља да пише,
али обољева од туберкулозе плућа
па се враћа на лечење у Беч,
где умире јуна 1853. године
и бива сахрањен
на гробљу Светог Марка у Бечу,
постхумно му је отац Тодор 1862.
у Темишвару објавио трећу збирку,
са двадесетак епских песама
и два циклуса "Туга и опомена",
а тек 1924. на иницијативу
Српске књижевне задруге,
Матица српска је штампала
све у рукописима преостале песме
које су до тада чуване у Матици српској,
песништво Бранка Радичевића
обједињује поетско и национално,
његова лирика надахнута
је епским народним етосом,
генерације младих љубитеља књижевности
одрастали су уз Бранкове песме
и његову биографију
 
Након ексхумације у Бечу 1933. године,
Бранково тело је пренето у Нови Сад,
а одатле је лађом "Нимфа" Дунавом
стигло на карловачко пристаниште,
уз велику народну свечаност
погребна поворка је  уз молитву
"Свјати Боже, Свјати Крепки,
Свјати Бесмртни, помилуј нас",
стигла до Бранковог
"рајског Стражилова",
где је обављена сахрана,
и тако испуњена Бранкова жеља
 

---