Постоји код нас Срба стари обичај, такозвана моба, у коју све комшије, кумови, пријатељи и сродници дођу своме добром домаћину да помогну у градњи, најчешће куће, или неког другог значајног објекта.
 
И тако наш Маркан један дан био у моби и приносио цигле и други грађевински материјал, и подобро се уморио. Кад су били за ручком, други радници приметише да је Маркан нешто замишљен, али не и лоше расположен.
 
Кад свану сутрашњи дан и моба поче по обичају једном кафом и добром ракијом, радници приметише како Маркан отвара своју нову торбу и имају шта видети - он из торбе  вади мајсторски прибор - либелу, ванглу и мистрију. Маркан је дошао као прави мајстор, и устаде и оде са мајсторима да зида. А један од присутних мајстора шаљиво му рече: - Маркане, па ти нешто брзо мајстор поста. А Маркан се окрену па ће им рећи: - О браћо моја, да знате откад сам ја зидар, то би само покојни Миркан могао посведочити. Ја се  јуче, први дан, нисам припремио. Дођох да се за здравље питамо и да видимо шта и како имамо радити, па и помогох мало док ручак не дође. А данас сам дошао са пуном опремом. И на то сви у смех ударише и рекоше: - Ко је мудар, мудар је, зато  Маркана ставите сутра да зида по средини зида, а не да води ћошкове. За то му треба још подобро искуство.

---