СВЕТИ МАКСИМ ИСПОВЕДНИК*
 
Свети Максим Исповедник,
родом из Цариграда,
у младости је стекао широко образовање,
али увек је тежио вишем
 - управо Богу,
и ономе што Оци назваше
обожење (тхеосис) личности,
што ће по Максиму Исповеднику чинити
пуноћу вере и богословља
 
Свети Максим Исповедник је био
мученик за Христа,
својим православним богословљем био је
препрека царевима и патријарсима
за скретање од предањске свештене вере,
због тога је непрестано трпео прогоне
и на њему се испунила реч Јеванђеља
која каже: - Који хоће побожно да живи,
биће гоњен
 
Максим је у своје доба, 6/7. век,
највише водио борбу са јеретицима монотелитима
који су тврдили да у Христу постоји
само једна воља - божанска,
и по томе се јасно види да њихово учење
происходи од јереси монофизитске,
која је тврдила, као што је познато,
да после Оваплоћења
Христос има само једну природу
и то божанску (монфизити),
ово јеретичко учење ће бити побеђено
на Четвртом Васељенском сабору,
тзв. Халкидонском сабору,
а монотелити су поражени
на Шестом Васељенском сабору,
понајвише теологијом Светог Максима Исповедника
и његовим учењем
о две природе у Господу Исусу Христу
 
Свети Максим Исповедник је
највише водио борбу против јеретика,
што значи да је имао
дух чистоте Православља,
писао је значајне богословске текстове:
1. Стослови о љубави;
2. Стослов о богословљу;
3. Одговори Таласију;
4. Дијалог са Пиром;
5. Аскетски живот;
6. Амбигва
(Коментари на дела Дионисија Ареопагита 
 и Григорија Ниског);
7. Мистагогија (Тумачење Литургије)
 
Свети Максим је окончао
свој земаљски живот у прогонству
одсечене руке и одсеченог језика,
због клевете,
али му је Бог узвратио баш у време
Шестог Васељенског сабора,
пошто ће на том Сабору
коначно бити изобличена јерес монотелита
и потпуно ће бити афирмисан живот и дело
Светог Максима Исповедника,
као и његово богословље
о две воље у Христу (божанске и људске),
и није чудо што је Свети Максим данас
један од највећих Отаца Православне Цркве.
 
Митрополит Фотије
 
*Прославља се 3. фебруара

---