КОЈИ ЗА ХРИСТА ПОСТРАДАШЕ
 
 
Данас када велики и страшни
Празник празнујемо
 - Усековање главе светог Јована Крститеља,
Пророка великог у Господу,
Претечу и последњег пророка Старог Завета
и првога пророка Новога Завета,
који на реци Јордану на Христа
Јагње Божије указа
 - Месију и Спаситеља,
он од безумног Ирода усекован би,
јер Ирода изобличи због његовог безакоња,
властољубља и среброљубља,
за Христа пострада свети Јован Крститељ
 - проповедник покајања
 
У време оно, када свети Апостоли Господа
као Месију и Спаситеља
у Јерусалиму проповедаше,
настаде велико гоњење Цркве:
свети апостол Петар у тамници заточен би,
али га Анђео Господњи ослободи
да Реч Божију проповеда,
а свети Архиђакон Стефан,
пун благодати и истине 
од својих сународника Јевреја пострада,
јер они не могоше чути 
његову проповед о Христу Месији,
већ шкргутаху зубима на њега каменујући га,
али се свети Стефан Богу мољаше
да им тај грех не упише,
пострадавши за Господа
Стефан Првомученик Христов поста
 
И тако би све до 313. године
када цар Константин Велики
донесе Указ о слободи вере хришћанске,
и потом Црква Христова
као крин у пустињи процвета,
а до тада хришћанин значило је мученик бити,
а свако ко убије у Христа верујућега
мислио је да службу богу чини,
што у светом Јеванђељу проречено би,
у то време пострадаше
многи велики Оци - мученици:
свети Игњатије Богоносац
који из Антиохије у Рим дође,
где лавовима бачен би
и пшеница Христова постаде
у чељустима њиховим,
а Свети Игњатије идући из Антиохије у Рим
 - Христа Распетог и Васкрслог проповеда,
утеху и наду свима народима.
 
У време гоњења ране Цркве,
у време до Константина,
пострада и велики Христов војвода
 - свети Георгије Победоносац,
од земаљског војводе Христов постаде
и за Господа  пострада
и до данас Победитељ оста,
Небески заштитник прогоњених
и свих страдајућих за Господа,
у то време пострада и Димитрије,
велики Солунски војвода,
од безбожника копљима
за Христа избоден би,
и Бог га великом славом и силом обдари
да својим светим моштима
исцељење и утеха буде свим хришћанима
и вековни чувар града Солуна
 
После Константина 
и његовога Миланског едикта,
страдање Христове Цркве се настави,
али је оно било некако у таласима,
као на мору плима и осека,
кад у 6-ом веку нова религија - Ислам наста
многи Оци за њу рекоше
да је бич Божији против хришћана,
Персијанци, велики освајачи
у време цара Хозроја II
град Јерусалим освојише
и Часни Крст Христов у Персију однесоше,
где он многа чудеса учини,
тако да су људи говорили:
 - Ево хришћански Бог дође у Персију,
али после 14 година, 628. године,
византијски цар Ираклије
победи Хозроја и Часни Крст
на леђима својим у Јерусалим, 
на Голготу  врати,
да са тог места сведочи Истину
о страдању и Васкрсењу Христову
 
У Средњем веку, у време када се
Црква Христова раздели
на источну и западну,
јер Запад Христов хитон раздра
изменивши древни Символ Никео-цариградски,
и тиме саму суштину учења 
о Богу, Светој Тројици,
учећи да Дух Свети и од Оца 
и од Сина исходи (филиокве),
а потом и небивали догмат усвојише 
о непогрешивости римскога папе,
чиме пролазнога 
и смртнога човека обоготворише,
а Православље свето остаде чувар
древнога апостолског Предања
и вере у Распетог и Васкрслог Христа,
Који у овај свет дође,
не као господар, већ као слуга,
показујући нама пример 
да и ми Њему следујемо,
и одмах после Великог раскола 1054.
папа и Западна Црква Крсташке ратове 
против православља покренуше,
тако да од јучерашње браће
би велико страдање Православне Цркве
као у време до Константина,
Православна Византија толико разорена би,
да поста лак плен Турцима Османлијама,
који тада већину православних земаља освојише,
и у њима до недавно, 
до почетка 20-ог века владаше
 
Страдање Цркве Христове
се настави и у 20-ом веку,
који Оци назваше - веком Откровења,
јер се у њему поче збивати све оно
што свети Јован Богослов
написа у свом Апокалипсису,
увод у велико страдање би појава 
црвене аждаје, безбожног комунизма,
који скоро све православне земље опустоши,
цркве, светиње и крстове поруши,
и иза себе остави мерзост опустјенија,
али Бог даде да и то искушење прође
и Црква Христова изађе као победник
у борби са том апокалиптичком звери,
а Свети Јован Богослов нам даље открива,
да ће Црква Божија 
још једно велико страдање проћи
и то у време зацарења антихриста,
и да ће опет као победитељ изаћи,
јер ће Господ са неба у Сили и Слави доћи
и победу Цркви извојевати, 
а потом ће  Суд Божији над светом бити
и вечно Царство Божије ће се установити 
које ће наследити они
који Господа љубе и за Њега пострадаше
и тиме се Царства Божијег удостојише.
Амин
 
Митрополит Фотије

---