Митрополит Фотије - СВЕТОГОРСКИ СТАРЦИ
СТАРАЦ МЕТОДИЈЕ ИЗ КАРЕЈЕ
Старац Методије је био Румун,
у раној младости је
дошао на Свету Гору
и одмах почео да живи
светогорским,
подвижничким животом
и задоби благодат Божију,
живео је скромно, повучено,
пребивајући непрестано
у умној молитви,
у доби животне зрелости,
по благодати,
старац Методије је постао
сасуд доброте и љубави
ТРЕЗВЕНОУМНИ АВКСЕНТИЈЕ
Док је био у свету
живео је у манастиру Пендели,
али га је жеља за савршенијим
духовним животом
довела на Свету Гору,
био је тих, миран,
трезвеноуман и молитвен,
о. Авксентије је био
добри старац - геронда,
када је дошао у један скит на бденије,
његово лице је толико засијало
чудесном, божанском светлошћу,
да монаси нису могли
у њега гледати,
а кад се старац Авксентије упокојио,
неко од монаха је питао старца Пајсија,
да ли се старац Авксентије спасао,
а старац Пајсије је одговорио:
- Ако се старац Авксентије није спасао,
шта ми да очекујемо?
ГАВРИЛО ИСПОСНИК
Чудесно житије,
старац је у младости одлучио да буде монах
и врло рано је дошао на Свету Гору у Кареју,
где је почео свој светогорски подвиг,
учећи се од опитних стараца
врлинском животу, бдењу
и непрестаној умној молитви,
тако је Гаврило назван Испосник,
јер је та врлина код њега
била веома наглашена,
тиме је задобио поверење атонских Отаца
и сви су га сматрали
озбиљним подвижником,
Гаврило је тако, мање више,
провео читав живот на Светој Гори,
у подвигу поста, молитве и бдења
над собом и својим страстима,
када се упокојио много стараца
је дошло да га испрати,
а њима је остала у сећању
његова поука коју је често говорио:
- Подвиг, подвиг - спасење
СТАРАЦ МИХАЈЛО КАВСОКАЛИВИТ
Од ране младости
је дошао на Свету Гору
и постао послушник
једног врлинског старца,
који га је првенствено вежбао
у врлини послушања,
јер је послушање суштина монаштва,
када му се старац упокојио
отац Михајло је наставио да води
строг подвижнички живот
испуњен бденијима и метанијама,
једном му се јавио Архангел Михаило
и поучио га како треба да стоји
и како да држи бројаницу док се моли,
и он је од тада тако стално чинио,
отац Михајло је био и иконописац,
сликао је Архангела Михаила
онако како га је видео,
а када је сликао Господа
Господ му се Сам јавио и рекао му
да је добро насликао икону,
али да само неке ситнице
треба да поправи
ТЕОФИЛ ЛАВРИОТИС
Отац Теофил се подвизавао
у манастиру Лавра
и у његовим келијама,
од почетка је проводио
строг подвижнички живот
трудећи се да испуњава
типик и правило,
монаси су га сусретали увек
у духовној радости,
кад је старац Теофил ушао у године,
био се разболео
и оци су дошли да изврше јелеосвећење,
кад је то старац Теофил видео рекао је:
- Нисте морали читати јелеосвећење,
већ молитве за здравље,
пошто ми је Бог оставио још живота,
што се и испунило,
јер је старац Теофил после тога
још десет година живео,
па се потом упокојио
Митрополит Фотије
Старац Методије је био Румун,
у раној младости је
дошао на Свету Гору
и одмах почео да живи
светогорским,
подвижничким животом
и задоби благодат Божију,
живео је скромно, повучено,
пребивајући непрестано
у умној молитви,
у доби животне зрелости,
по благодати,
старац Методије је постао
сасуд доброте и љубави
ТРЕЗВЕНОУМНИ АВКСЕНТИЈЕ
Док је био у свету
живео је у манастиру Пендели,
али га је жеља за савршенијим
духовним животом
довела на Свету Гору,
био је тих, миран,
трезвеноуман и молитвен,
о. Авксентије је био
добри старац - геронда,
када је дошао у један скит на бденије,
његово лице је толико засијало
чудесном, божанском светлошћу,
да монаси нису могли
у њега гледати,
а кад се старац Авксентије упокојио,
неко од монаха је питао старца Пајсија,
да ли се старац Авксентије спасао,
а старац Пајсије је одговорио:
- Ако се старац Авксентије није спасао,
шта ми да очекујемо?
ГАВРИЛО ИСПОСНИК
Чудесно житије,
старац је у младости одлучио да буде монах
и врло рано је дошао на Свету Гору у Кареју,
где је почео свој светогорски подвиг,
учећи се од опитних стараца
врлинском животу, бдењу
и непрестаној умној молитви,
тако је Гаврило назван Испосник,
јер је та врлина код њега
била веома наглашена,
тиме је задобио поверење атонских Отаца
и сви су га сматрали
озбиљним подвижником,
Гаврило је тако, мање више,
провео читав живот на Светој Гори,
у подвигу поста, молитве и бдења
над собом и својим страстима,
када се упокојио много стараца
је дошло да га испрати,
а њима је остала у сећању
његова поука коју је често говорио:
- Подвиг, подвиг - спасење
СТАРАЦ МИХАЈЛО КАВСОКАЛИВИТ
Од ране младости
је дошао на Свету Гору
и постао послушник
једног врлинског старца,
који га је првенствено вежбао
у врлини послушања,
јер је послушање суштина монаштва,
када му се старац упокојио
отац Михајло је наставио да води
строг подвижнички живот
испуњен бденијима и метанијама,
једном му се јавио Архангел Михаило
и поучио га како треба да стоји
и како да држи бројаницу док се моли,
и он је од тада тако стално чинио,
отац Михајло је био и иконописац,
сликао је Архангела Михаила
онако како га је видео,
а када је сликао Господа
Господ му се Сам јавио и рекао му
да је добро насликао икону,
али да само неке ситнице
треба да поправи
ТЕОФИЛ ЛАВРИОТИС
Отац Теофил се подвизавао
у манастиру Лавра
и у његовим келијама,
од почетка је проводио
строг подвижнички живот
трудећи се да испуњава
типик и правило,
монаси су га сусретали увек
у духовној радости,
кад је старац Теофил ушао у године,
био се разболео
и оци су дошли да изврше јелеосвећење,
кад је то старац Теофил видео рекао је:
- Нисте морали читати јелеосвећење,
већ молитве за здравље,
пошто ми је Бог оставио још живота,
што се и испунило,
јер је старац Теофил после тога
још десет година живео,
па се потом упокојио
Митрополит Фотије



