Благодарим Богу и начелнику општине Лопаре г. Ради Савићу и свим његовим сарадницима што ми по милости доделише ово Признање.

Нека би Бог дао да Лопаре постану велики и благословени град и да напредују у сваком смислу, а изгледи за то постоје. То се најбоље види из веома доброг контакта са дијаспором и људима из овога краја Мајевице, општине Лопаре и Семберије који сада живе у иностранству. Срби где год да живе они свој крст носе, а то значи да иду уским путем спасења а по песнику Шантићу лепше је ово сунце које нас овде греје.

Хвала свима људима који ми честиташе ово незаслужено признање. Благодарим свима на љубави и на жељи да понесу заједно са мном крст сведочења и проповеди наше свете православне вере. Давно је речено само слога Србина спасава. Тако ја убоги разумем бројне честитке које сам добио, јер нас наша света вера учи да већим чинимо другога од себе. Да непрестано живимо у братској слози и љубави као што живе Срби у Републици Српској тако да живе широм земаљског шара. Благодарим Господу на овом признању нашег народа који је увек био народ крстоносни и народ богоносни. Бог нека све благослови.