ОДЈЕК ДУХОВНЕ ПОУКЕ: МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ У ДНЕВНОМ ЛИСТУ „ПОЛИТИКА“
Текст Његовог Високопреосвештенства митрополита зворничко-тузланског г. Фотија под насловом „ПРАВОСЛАВЉЕ НИЈЕ РЕЛИГИЈА НЕГО ЈЕ ЖИВОТ“, који је првобитно објављен на нашем сајту 24. јануара, изазвао је значајну пажњу шире јавности.
Сведочећи о универзалности духовних порука нашег Митрополита, угледни дневни лист „Политика“ пренео је јуче (29. јануара) делове овог текста под насловом „Митрополит Фотије је указао на трагичне последице грехопада Адама, које су се одразиле на цело човечанство“.
Са задовољством преносимо ову објаву, како бисмо изнова подстакли верни народ на размишљање о суштинским питањима вере и људске природе коју је „Политика“ препознала као изузетно релевантну за данашње време.
Сведочећи о универзалности духовних порука нашег Митрополита, угледни дневни лист „Политика“ пренео је јуче (29. јануара) делове овог текста под насловом „Митрополит Фотије је указао на трагичне последице грехопада Адама, које су се одразиле на цело човечанство“.
Са задовољством преносимо ову објаву, како бисмо изнова подстакли верни народ на размишљање о суштинским питањима вере и људске природе коју је „Политика“ препознала као изузетно релевантну за данашње време.
Православље није религија него је живот
Митрополит Фотије је указао на трагичне последице грехопада Адама, које су се одразиле на цело човечанство
У изјави која је одјекнула верским круговима, владика Фотије је нагласио да је човек, по дефиницији, религиозно биће, homo religiosus, како то потврђују и науке, филозофије и религије. Полазећи од библијског Откровења, он је подсетио да је Бог створио човека од праха, удахнувши му дух животни, чиме је човек постао душа жива, личност и икона Божја.
Митрополит Фотије је указао на трагичне последице грехопада Адама, које су се одразиле на цело човечанство. Удаљавањем од Бога, Творца, Адамови потомци су се, како је рекао, нашли у „земљи далекој”, изгубивши из вида праву природу Бога и могућност заједнице са Њим. Што се више човечанство умножавало, дошло је до његовог расељавања, освајачких ратова и насељавања по свим континентима на Земљи. У тим расељавањима, наводи, људи су откривали Америку, Аустралију и многе друге острвске земље. Ипак, тражећи боље место за живот, све више су се удаљавали, како територијално тако и у духовном и културолошком смислу, па и по питању религије.
– Док је мало људи било на земљи, пошто човечанство води порекло од једног човека Адама и жене Еве, међу људима није било великих подела. Када су се умножили, онда је дошло до миграција и удаљавања. Као последица тих миграција било је удаљавање од саме идеје Бога Створитеља, али и удаљавање од љубави према ближњем, јер ће два народа постати непријатељи један другом из чисто земаљских, световних разлога. Сви народи су желели да приграбе за себе најбогатији и најбољи део земље, и то ће бити, за њих логичан разлог, за сукоб међу њима – наводи владика Фотије.
Задржао се на феномену религијског удаљавања, јер је, како истиче, код свих новонасталих народа дошло до удаљавања од јединственог веровања, те је сваки народ себи богове изабрао и почео да им се клања.
– Тај период историје човечанства назива се историјским идолопоклонством. Само ће један мали народ, јудејски, остати веран Богу и сачувати веру у Њега. Појавом хришћанства, односно Оваплоћењем Бога Логоса, Господа Исуса Христа, настаје – рађа се – новозаветна Црква Христова, која је имала мисију да поново обједини све народе на земљи вером у Христа, Сина Божјег, и вером у Крст и Васкрсење Христово. О томе је умногоме писано у историјама хришћанске Цркве, јер су Свети апостоли Христову реч спасења пронели по читавом свету, желећи да сви народи буду једно у новозаветној Цркви. После Силаска Духа Светога на апостоле у Јерусалиму на празник Педесетнице почиње победоносни ход Цркве Христове кроз историју.
Владика Фотије подсећа да су апостоли учење о Христу крстолико пронели по свој земљи, позивајући људе на покајање и повратак Истинскоме Богу.
– Међутим, свет који у злу лежи није лако прихватао реч Божју – Јеванђеље Христово, и због тога владари овога света почеше прогонити Цркву, јер им више омили мрак у којем су били него светлост Јеванђеља на који су позивани. Тако ће прва три века историје Цркве остати позната као три века гоњења Цркве. У том периоду бити хришћанин значило је бити мученик. Тек појавом Светог цара Константина, Црква и све друге религије – Миланским едиктом 313. године – добијају слободу деловања. Милански едикт ће допринети наглом процвату Православља и ширењу Цркве по читавом свету. У том другом периоду историје Цркве појављује се ново искушење за Цркву, а то је појава јеретика и њихових лажних учења. Јереси су збуњивали многе вернике, те је Црква кроз свете Саборе морала непрестано да брани изворно – православно учење Светих апостола и Светих отаца.
Владика објашњава да ће због тога цар Константин сазвати у Никеји Први васељенски сабор на ком ће Црква дефинисати своје догматско учење, одбацивши аријанство и друга лажна учења. Каже да је то била прекретница у животу Цркве, јер ће од тог тренутка Сабори постати канон или „правило чувања вере од Господа и Апостола једанпут предану светима”.
– Тако ће Црква постојати и битисати све до деветог века, а у ширем смислу све до данас, сазивајући саборе који су штитили учење Цркве, а низлагали јереси. Поред поменутог аријанства, поменућемо и друге јереси: духоборство, несторијанство, монофизитство, оригенизам и иконоборство. На Седмом Васељенском Сабору у Никеји ће бити установљен празник Недеља Православља, а то је Празник победе Цркве над свим дотадашњим јересима, као и новим јересима које ће се појавити до данас. На пример, после одржавања последњег Васељенског Сабора, појавило се лажно Варламово учење о створеним енергијама, које је Црква победила на Саборима у време Светог Григорија Паламе у 14. веку. После ће Црква на Сабору осудити етнофилетизам, а многи оци су екуменизам означили као свејерес.
Своје излагање владика Фотије завршава напоменом да „православље није религија, јер религија трага и стреми ка вишим силама, док Црква Христова од Оваплоћења Господњег живи и дела Духом Светим”.
– Православна Црква је новозаветни Израиљ – народ Божији. У Православну Цркву су позвани да уђу сви народи покајањем, вером и љубављу. Бог не гледа ко је ко. Он жели да се сви спасу. Православље је Правоживље, јер је оно живот у Господу. Отуда је Свети Николај Кавасила написао: Када бисмо видели истински Цркву, не бисмо видели ништа друго осим Живога Христа – Оваплоћеног Бога Логоса, Сина Божјег и Спаситеља, Коме нека је слава и хвала у векове векова. Амин.
Извор: Политика (Јована Миловановић)
Митрополит Фотије је указао на трагичне последице грехопада Адама, које су се одразиле на цело човечанство
У изјави која је одјекнула верским круговима, владика Фотије је нагласио да је човек, по дефиницији, религиозно биће, homo religiosus, како то потврђују и науке, филозофије и религије. Полазећи од библијског Откровења, он је подсетио да је Бог створио човека од праха, удахнувши му дух животни, чиме је човек постао душа жива, личност и икона Божја.
Митрополит Фотије је указао на трагичне последице грехопада Адама, које су се одразиле на цело човечанство. Удаљавањем од Бога, Творца, Адамови потомци су се, како је рекао, нашли у „земљи далекој”, изгубивши из вида праву природу Бога и могућност заједнице са Њим. Што се више човечанство умножавало, дошло је до његовог расељавања, освајачких ратова и насељавања по свим континентима на Земљи. У тим расељавањима, наводи, људи су откривали Америку, Аустралију и многе друге острвске земље. Ипак, тражећи боље место за живот, све више су се удаљавали, како територијално тако и у духовном и културолошком смислу, па и по питању религије.
– Док је мало људи било на земљи, пошто човечанство води порекло од једног човека Адама и жене Еве, међу људима није било великих подела. Када су се умножили, онда је дошло до миграција и удаљавања. Као последица тих миграција било је удаљавање од саме идеје Бога Створитеља, али и удаљавање од љубави према ближњем, јер ће два народа постати непријатељи један другом из чисто земаљских, световних разлога. Сви народи су желели да приграбе за себе најбогатији и најбољи део земље, и то ће бити, за њих логичан разлог, за сукоб међу њима – наводи владика Фотије.
Задржао се на феномену религијског удаљавања, јер је, како истиче, код свих новонасталих народа дошло до удаљавања од јединственог веровања, те је сваки народ себи богове изабрао и почео да им се клања.
– Тај период историје човечанства назива се историјским идолопоклонством. Само ће један мали народ, јудејски, остати веран Богу и сачувати веру у Њега. Појавом хришћанства, односно Оваплоћењем Бога Логоса, Господа Исуса Христа, настаје – рађа се – новозаветна Црква Христова, која је имала мисију да поново обједини све народе на земљи вером у Христа, Сина Божјег, и вером у Крст и Васкрсење Христово. О томе је умногоме писано у историјама хришћанске Цркве, јер су Свети апостоли Христову реч спасења пронели по читавом свету, желећи да сви народи буду једно у новозаветној Цркви. После Силаска Духа Светога на апостоле у Јерусалиму на празник Педесетнице почиње победоносни ход Цркве Христове кроз историју.
Владика Фотије подсећа да су апостоли учење о Христу крстолико пронели по свој земљи, позивајући људе на покајање и повратак Истинскоме Богу.
– Међутим, свет који у злу лежи није лако прихватао реч Божју – Јеванђеље Христово, и због тога владари овога света почеше прогонити Цркву, јер им више омили мрак у којем су били него светлост Јеванђеља на који су позивани. Тако ће прва три века историје Цркве остати позната као три века гоњења Цркве. У том периоду бити хришћанин значило је бити мученик. Тек појавом Светог цара Константина, Црква и све друге религије – Миланским едиктом 313. године – добијају слободу деловања. Милански едикт ће допринети наглом процвату Православља и ширењу Цркве по читавом свету. У том другом периоду историје Цркве појављује се ново искушење за Цркву, а то је појава јеретика и њихових лажних учења. Јереси су збуњивали многе вернике, те је Црква кроз свете Саборе морала непрестано да брани изворно – православно учење Светих апостола и Светих отаца.
Владика објашњава да ће због тога цар Константин сазвати у Никеји Први васељенски сабор на ком ће Црква дефинисати своје догматско учење, одбацивши аријанство и друга лажна учења. Каже да је то била прекретница у животу Цркве, јер ће од тог тренутка Сабори постати канон или „правило чувања вере од Господа и Апостола једанпут предану светима”.
– Тако ће Црква постојати и битисати све до деветог века, а у ширем смислу све до данас, сазивајући саборе који су штитили учење Цркве, а низлагали јереси. Поред поменутог аријанства, поменућемо и друге јереси: духоборство, несторијанство, монофизитство, оригенизам и иконоборство. На Седмом Васељенском Сабору у Никеји ће бити установљен празник Недеља Православља, а то је Празник победе Цркве над свим дотадашњим јересима, као и новим јересима које ће се појавити до данас. На пример, после одржавања последњег Васељенског Сабора, појавило се лажно Варламово учење о створеним енергијама, које је Црква победила на Саборима у време Светог Григорија Паламе у 14. веку. После ће Црква на Сабору осудити етнофилетизам, а многи оци су екуменизам означили као свејерес.
Своје излагање владика Фотије завршава напоменом да „православље није религија, јер религија трага и стреми ка вишим силама, док Црква Христова од Оваплоћења Господњег живи и дела Духом Светим”.
– Православна Црква је новозаветни Израиљ – народ Божији. У Православну Цркву су позвани да уђу сви народи покајањем, вером и љубављу. Бог не гледа ко је ко. Он жели да се сви спасу. Православље је Правоживље, јер је оно живот у Господу. Отуда је Свети Николај Кавасила написао: Када бисмо видели истински Цркву, не бисмо видели ништа друго осим Живога Христа – Оваплоћеног Бога Логоса, Сина Божјег и Спаситеља, Коме нека је слава и хвала у векове векова. Амин.
Извор: Политика (Јована Миловановић)
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ИЗЈАВЕ САОПШТЕЊЕ САВРЕМЕНЕ ТЕМЕ ПРАВОСЛАВЉЕ
