Мислена борба је један значајан делатни духовни подвиг који подвижника вере уводи у тајанствени свет умне борбе, коју су Оци видели као борбу не само против помисли, већ и против палих духова који нас тим помислима кушају. Оци су говорили, ако нас искушава помисао зависти, иза те помисли стоји демон зависти, ако нас гордост обузима, иза тога стоји демон гордости. Или, ако нас искушава телесна жеља или блуд, то значи да морамо водити борбу против демона блуда. Ово напомињемо, јер мислена борба није једноставна ствар, а данашњи модерни човек је склон да је тако види. Сатана се у Светом Писму назива - кушач. То се види из три кушања Господа у пустињи, а кушањем се назива и навођење прародитеља на грех у Рају.

Покушаћемо сада на основу искуства Отаца, нашим читаоцима да приближимо начин или метод како сатана куша човека. Наравно да тих метода и начина има безброј, али постоји нешто препознатљиво у свим овим демонским кушањима. Оци аскети који су кроз духовну борбу стекли искуство, кажу да нечастиви почиње човека прво да искушава тзв. - предлогом. Предлог би био оно чиме ђаво хоће да нас намами и наведе на грех. Оци су, поседујући духовни дар расуђивања, већ у предлогу могли да препознају сатанско лукавство и да га одбаце. 

Мислена борба почиње од самог јутра када нас ђаво куша да не устајемо и тиме нас спречава да радимо оно што би требало да радимо. То се читавог дана дешава и увек постоји неки предлог који нас води ка злу или ка добру. Наравно да се у нашим животима дешавају углавном обичне људске ствари, али ако се појављује помисао која човека упућује на дело противно Закону Божијем, онда је очигледно ко стоји иза тог предлога.

Други степен мисаоне борбе наступа онда када човек почне да се бави предлогом који је прихватио, па разматра лепоту, корист и добробит самога предлога. На пример, када је сатана кушао прародитеље у Рају да учине дело противно Божијој заповести, тј, да окусе од плода познања добра и зла, они су прихватајући ту помисао, истовремено почели да примећују лепоту, укус и сладост плода, тј, предлога. Дакле, на другом степену се већ појављује страсни однос према предлогу и тако се улази у трећи степен кушања тзв. - сагласност, када онај који је кушан прихвата предлог и сагласи се са њим. Четврти, следећи степен, који су Оци називали - прихватање предлога у срцу, када се прихваћени грехољубиви предлог из ума спусти у срце и затрудни у њему, тада ће човек скоро по правилу то дело и учинити.

Оци су говорили да је тешко борити се са лукавим сатанским предлозима. Зато су предлагали да се и не улази у борбу са њима, него да се сатанска грехољубива помисао одмах одбаци. Сваки други начин је опасан јер постоји могућност да нас ђаво својим лукавством превари.

Да поменемо шта је свети Козма Етолски говорио о нашем времену и искушењима која нас очекују, поготово имајући у виду савремена технолошка достигнућа која ће преузимати улогу управљања светом. Свети Козма је помињао мале апарате (мобилне телефоне и сл.) које је називао - алала и балала. Говорио је и да ће на свакој кући бити сатански рогови (тв антене). Кад сам предавао ученицима у богословији у Крки, понекад сам им говорио о томе шта је пророковао Козма Етолски. Говорио сам им о ономе што сада сви знамо, а то је да једна најобичнија порука упућена некоме са мобилног телефона до друге особе стиже преко сателита.Та порука се преноси путем таласа на које демонске могу утицати. Демони могу поруку да преобликују и дају јој демонски садржај, тако да послата порука може да добије потпуно другачији смисао. Нешто слично је говорио и старац Пајсије Светогорац, указујући да се деца кроз претерану игру са мобилним телефонима несвесно демонизују.

Из овога што смо до сад укратко рекли, јасно је да мислена борба није нимало безначајна у духовном животу човека. Напротив, неопходно је да непрестано бдијемо и стражимо над својим помислима и речима које изговарамо, јер је речено да ћемо за сваку празну реч дати одговор на Суду Божијем. Колико је мислена борба важна не бисмо требали ни да указујемо на то, али имамо у виду да су многи данас заборавили на сам појам мислене борбе, коју су аскетски Оци сматрали толико важном да без ње није било могуће никакво напредовање у духовном животу. Зато је потребно да се враћамо учењу светих Отаца и по питању мислене борбе, јер без тога нећемо духовно узрастати у Христу.

Митрополит Фотије
 

---