Текст Његовог Високопреосвештенства митрополита зворничко-тузланског г. Фотија под насловом „ПРАВОСЛАВЉЕ НИЈЕ РЕЛИГИЈА НЕГО ЈЕ ЖИВОТ“, који је првобитно објављен на нашем сајту 24. јануара, изазвао је значајну пажњу шире јавности.   Сведочећи о универзалности духовних порука нашег Митрополита, угледни дневни лист „Политика“ пренео је јуче (29. јануара) делове овог текста под насловом „Митрополит Фотије је указао на трагичне последице грехопада Адама, које су се одразиле на цело човечанство“.   Са задовољством преносимо ову објаву, како бисмо изнова подстакли верни народ на размишљање о суштинским питањима вере и људске природе коју је „Политика“ препознала као изузетно релевантну за данашње време.

На сајту Епархије зворничко-тузланске јуче, 24. јануара, објављен је текст Његовог Високопреосвештенства митрополита Фотија под насловом „Пад Берлинског зида“, у коме се Високопреосвећени осврће на своје искуство боравка у Немачкој крајем осамдесетих година прошлог века. Исти текст објављен је и на званичној Фејсбук страници Епархије, где је изазвао значајну пажњу читалаца. Међу бројним реакцијама издвојио се и коментар госпође Бранке Тубин–Мудринић, на који је митрополит Фотије одлучио да лично одговори, препознавши у њеном обраћању дубоко разумевање суштине изнесене у тексту. Коментар и Одговор преносимо у наставку.  

Реаговање на текст објављен на порталу slobodna-bosna.ba у коме некадашњи поглавар Исламске заједнице у БиХ, др Мустафа Церић износи „размишљање о оправданој потреби успоставе, односно обнове Босанске православне цркве”. Иако наведни портал нигде у свом тексту није навео извор речи др Церића дужни смо због верника Српске православне цркве да реагујемо кратким освртом који доносимо у наставку.

Постоји једна историја о двојици светогорских монаха коју би вредело записати, и како се то обично каже на корист онима који ће чути или прочитати, а да ли је интересантна просудите сами.

Слово поводом стогодишњице упокојења епископа далматинског Никодима (Милаша) [2015. године]   Никодим Милаш је свакако један од највећих јерараха Српске цркве деветнаестог и почетка двадесетог века, а можда и највећи међу великим Епископима мученичке Епархије далматинске.   У овом кратком слову о Милашу, великом богослову, кано нисти, историчару, библијском филологу и пастиру, не бих говорио о његовој биографији – житију, јер су о томе многи и то веома успешно писали. Покушао бих радије указати на неке детаље из живота Никодима Милаша, који га осветљавају као Исповедника светога Православља. Све што је Милаш написао, написао је у одбрану Православља. Стога није случајно да већина његових књига у свом наслову садржи реч православље: Православна Далмација; Православно црквено право; Свети Кирило и Методије и истина Православља; Правила (канони) васељенских помесних сабора са тумачењима у којима Милаш посебно наглашава значај канона за васељенско Православље, итд.   Милашево житије и дело су пребогати, али нека ми буде дозвољено да у овом тексту наведем неколико карактеристичних примера, који га недвосмислено потврђују као Исповедника Православља и чувара светог Предања и канона Цркве.