Молитвено су били присутни високопреподобна игуманија Матрона са сестринством, протојереј Немања Ерак секретар Епархије и верни народ.

 

Високопреосвећеном митрополиту Фотију су саслуживали јереј Миленко Крајишник и протођакон Ненад Новић.

БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА 

​Часни оци, високопреподобна мати игуманијо, драга браћо и сестре.
 

Одслужисмо смо Свету Литургију у нашем манастирском храму светог Василија Острошког Чудотворца.
 

Ова седмица Часног поста је посвећена светој Марији Египћанки, подвижници чудесног житија. Она је у младости, као вероватно и многе младе девојке из Антиохије ишла широким путем лагодног живота. Слично као и данас како се размишља да је то нешто напредно и оно чему свет треба да тежи. Међутим када се сусрела са истинским животом, када је дошла у Јерусалим да се поклони светима местима, нека сила је задржавала и није јој дозвољавала да уђе у цркву Васкрсења Христовог. Тада је изашла испред храма и ту је нашла икону Пресвете Богородице. Плакала је пред њом и молила Пресвету Богородицу да јој помогне да се покаје. Схватила је да нешто у њеном животу није исправно и зато јој Бог није дозволио да уђе свети храм. Када је Пресвета Богородица чула њену исповест са сузама и ридањем, дозволила јој је да уђе у свети храм да се поклони. Чим је света Марија изашла из храма, одмах је отишла у Јорданску пустињу да своје покајање врши у пракси.
 

Ми се често кајемо на речима и то остаје на речима, на делима још некако, али да покајање постане наш живот то тешко бива.
 

Међутим, света Марија Египћанка је, као и наша преподобна Параскева, отишла у пустињу и ту остала читав живот. Марија је тридесет година провела у Јорданској пустињи подвизавајући се. Достигла је висок степен духовног живота тако да је чуда и знамења чинила. Ходила је преко реке Јордан као по сухом.

Преподобни Зосим је дошао да је исповеди и причести пред крај њеног живота и она му је тад укратко испричала своје житије. Оно је врло једноставно. Препуно је покајања и ридања. Препуно свеноћних бденија и борби са демонима. Препуно борбе са дивљим зверима. Препуно борбе са хладноћом ноћу и врућином дању.

Све је то света Марија издржала и Бог је примио њено покајање. Кад се упокојила остале су њене свете мошти и уврштена је међу покајнице у Царству Небеском.
 

Зато нас Света Црква подсећа да и ми треба да будемо истински покајани, а не само на речима. Покајани на речима само се запетљавају још више. Престају знати кад су покајани а кад су исповедили не себе, него неког другог. Изгубе суштину и смисао личног покајања и почну да причају широком причом као фарисеј у Јерусалимском храму.
 

Нека сте Богом благословени. Помените ме у својим молитвама да се заједно молимо и заједно дочекамо празник над празницима – Свето Васкрсење Христово.