ИМЕНДАН МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Дана 19. фебруара 2026. године, када Црква молитвено прославља Светог Фотија Цариградског, Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије прославио је свој имендан у кругу своје свете обитељи, у манастиру Светог Василија Острошког у Бијељини.
Свету Литургију у манастиру служио је протојереј Дражен Ракић, управник Информативне службе Епархије зворничко-тузланске, уз саслуживање протођакона Ненада Новића. Молитвено су присуствовали митрополит Фотије, високопреподобна игуманија Матрона са сестринством, службеници Канцеларије Епархије, као и верни народ.
Беседeћи о празнику, Високопреосвећени митрополит је истакао да „није довољно само веровати – потребно је веровати православно“ и да је Свети Фотије Велики био „чувар истине и бранитељ Православља”.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Драга браћо и сестре, часни оци, високопреподобна мати игуманијо,
Ево, данас је велики дан и час када прослављамо великог угодника Божијег, Светог Фотија Великог цариградског. И сада, мислећи шта да кажем о овом великану православног богословља, православне теологије и православног учења, прво сам се сетио да ми у Епархији немамо ниједну цркву њему посвећену. Ако Бог да, биће та црква, односно капела, посвећена Светом Фотију у цркви Светог Саве, код Правног факултета и студентских домова у Бијељини. Мислим да би било најбоље да централни олтар те цркве буде посвећен Светом Сави, леви Светом Симеону Мироточивом, а десни Светом Фотију Великом. Тако бисмо имали три престола у тој цркви, ако Бог да. Да и Свети Фотије добије своје право и заслужено место – најпре у богослужбеном животу наше Цркве и наше Епархије, а потом и шире.
Ја сам ових дана, и ових година, сваке године писао бар једну песму посвећену Светом Фотију, а сада сам нашао и неке текстове да читам о њему. Заиста, он је велики и превелики отац Цркве.
Говорио је да му је најмилија истина и да се све друго може некако проћи у мимоходу и заборавити, али да на истину никада не би требало да заборављамо, јер је Истина сам Христос.
Са друге стране, био је изузетно оштар у процени шта јесте православно, а шта није. Био је велики ревнитељ, велики зилот, али не зилот у негативном смислу – не као неко ко је искључив, већ као чувар и бранитељ Православља. Говорио је да ако неко и у најмањем скреће са православног учења или догматике, такав је јеретик. Не мора јеретик бити само онај који погрешно учи о двема природама у Христу, као што је било у ранијим временима, или онај који је погрешно учио о Пресветој Богородици, као Несторије, или о двема вољама у Христу, као монотелити, или о једној природи, као монофизити, или као иконоборци на Седмом васељенском сабору. Довољно је, говорио је, и једну јоту погрешити, једну грешку учинити – и то је, за Светог Фотија и за велике ревнитеље Цркве, било озбиљно одступање од Православља.
Зато се данас радујем што сам могао да дођем, пре свега у цркву, да будем на светом богослужењу и да се причестим на овој Светој Литургији, у славу Божију и у спомен нашег великог учитеља Православља, Светог Фотија Великог.
Треба да се учимо од људи који су били врлински у свему. Нарочито су били врлински у вери која је једном предата светима. Чували су ту веру као предање истине, као ону кроз коју задобијамо јединство са Богом и са ближњима. Није довољно само веровати, него је потребно веровати православно, правилно, онако како су учили Свети апостоли и Свети оци Православне Цркве.
Зато, браћо и сестре, и нас Свети Фотије данас позива да будемо трпељиви, да будемо смирени, да носимо крст свој – крст распећа и болести, крст гоњења за Цркву Христову, крст страдања, али и крст победе. Он је два пута био патријарх цариградски и два пута је био свргаван са престола, али је на тај начин изнео свој крст на своју Голготу и јавио се као победник са Христом.
Нека нас Господ, његовим молитвама, укрепи да будемо бар у најмањем слични њему и другим Оцима: Светом Василију Великом, Григорију Богослову, Јовану Златоустом, Кападокијским Оцима, свим Оцима Српске Цркве и свим Оцима светога Православља.
Живели, Бог вас благословио и свако добро даровао!
Након заамвоне молитве, протојереј Дражен благословио је славске дарове – колач, жито и вино, уз молитвене жеље за духовно здравље и дуг живот Високопреосвећеног митрополита.
Долгоденствуј, свјатјејши Владико, на многаја љета!
Свету Литургију у манастиру служио је протојереј Дражен Ракић, управник Информативне службе Епархије зворничко-тузланске, уз саслуживање протођакона Ненада Новића. Молитвено су присуствовали митрополит Фотије, високопреподобна игуманија Матрона са сестринством, службеници Канцеларије Епархије, као и верни народ.
Беседeћи о празнику, Високопреосвећени митрополит је истакао да „није довољно само веровати – потребно је веровати православно“ и да је Свети Фотије Велики био „чувар истине и бранитељ Православља”.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Драга браћо и сестре, часни оци, високопреподобна мати игуманијо,
Ево, данас је велики дан и час када прослављамо великог угодника Божијег, Светог Фотија Великог цариградског. И сада, мислећи шта да кажем о овом великану православног богословља, православне теологије и православног учења, прво сам се сетио да ми у Епархији немамо ниједну цркву њему посвећену. Ако Бог да, биће та црква, односно капела, посвећена Светом Фотију у цркви Светог Саве, код Правног факултета и студентских домова у Бијељини. Мислим да би било најбоље да централни олтар те цркве буде посвећен Светом Сави, леви Светом Симеону Мироточивом, а десни Светом Фотију Великом. Тако бисмо имали три престола у тој цркви, ако Бог да. Да и Свети Фотије добије своје право и заслужено место – најпре у богослужбеном животу наше Цркве и наше Епархије, а потом и шире.
Ја сам ових дана, и ових година, сваке године писао бар једну песму посвећену Светом Фотију, а сада сам нашао и неке текстове да читам о њему. Заиста, он је велики и превелики отац Цркве.
Говорио је да му је најмилија истина и да се све друго може некако проћи у мимоходу и заборавити, али да на истину никада не би требало да заборављамо, јер је Истина сам Христос.
Са друге стране, био је изузетно оштар у процени шта јесте православно, а шта није. Био је велики ревнитељ, велики зилот, али не зилот у негативном смислу – не као неко ко је искључив, већ као чувар и бранитељ Православља. Говорио је да ако неко и у најмањем скреће са православног учења или догматике, такав је јеретик. Не мора јеретик бити само онај који погрешно учи о двема природама у Христу, као што је било у ранијим временима, или онај који је погрешно учио о Пресветој Богородици, као Несторије, или о двема вољама у Христу, као монотелити, или о једној природи, као монофизити, или као иконоборци на Седмом васељенском сабору. Довољно је, говорио је, и једну јоту погрешити, једну грешку учинити – и то је, за Светог Фотија и за велике ревнитеље Цркве, било озбиљно одступање од Православља.
Зато се данас радујем што сам могао да дођем, пре свега у цркву, да будем на светом богослужењу и да се причестим на овој Светој Литургији, у славу Божију и у спомен нашег великог учитеља Православља, Светог Фотија Великог.
Треба да се учимо од људи који су били врлински у свему. Нарочито су били врлински у вери која је једном предата светима. Чували су ту веру као предање истине, као ону кроз коју задобијамо јединство са Богом и са ближњима. Није довољно само веровати, него је потребно веровати православно, правилно, онако како су учили Свети апостоли и Свети оци Православне Цркве.
Зато, браћо и сестре, и нас Свети Фотије данас позива да будемо трпељиви, да будемо смирени, да носимо крст свој – крст распећа и болести, крст гоњења за Цркву Христову, крст страдања, али и крст победе. Он је два пута био патријарх цариградски и два пута је био свргаван са престола, али је на тај начин изнео свој крст на своју Голготу и јавио се као победник са Христом.
Нека нас Господ, његовим молитвама, укрепи да будемо бар у најмањем слични њему и другим Оцима: Светом Василију Великом, Григорију Богослову, Јовану Златоустом, Кападокијским Оцима, свим Оцима Српске Цркве и свим Оцима светога Православља.
Живели, Бог вас благословио и свако добро даровао!
Након заамвоне молитве, протојереј Дражен благословио је славске дарове – колач, жито и вино, уз молитвене жеље за духовно здравље и дуг живот Високопреосвећеног митрополита.
Долгоденствуј, свјатјејши Владико, на многаја љета!
