МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ У ДОБОЈУ - Пример Пресвете Богородице: Пут служења, молитве и делатне вере
Добој, 21. септембар 2025. – У Спомен храму Рођења Пресвете Богородице у Добоју данас је свечано прослављена храмовна слава – Мала Госпојина.
Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански Фотије, који је у беседи истакао: „Пресвета Богородица је икона сваке хришћанске врлине и путеводитељка свима нама. Њен пример је пут служења, молитве и делатне вере, којим су позвани да ходе сви хришћани.”
Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански Фотије, који је у беседи истакао: „Пресвета Богородица је икона сваке хришћанске врлине и путеводитељка свима нама. Њен пример је пут служења, молитве и делатне вере, којим су позвани да ходе сви хришћани.”
Фото: Епархија зворничко-тузланска
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, драга браћо и сестре, драга децо,
Синоћ сам био у Бољнићу на вечерњој служби и тамо сам говорио о житију Пресвете Богородице. Верујем да то сви знате. Данас ћу рећи неколико речи о ономе што сте чули у Светом Јеванђељу и Апостолу.
Пресвета Богородица је била прва од јеврејских девојака које су до петнаесте године живеле у Јерусалимском храму. Тамо су се училе рукодељу, свему што је потребно за једну жену и породицу, као и припреми ствари које се тичу богослужења и молитве. Таква је некад традиција била и код нас Срба – благочестиве девојке су долазиле у манастире да се поучавају монашком животу и рукодељу, у духу народне традиције.
Пресвета Богородица је одлучила да се потпуно посвети Богу и да не ступа у породични живот, већ да буде „монахиња“. То није било уобичајено у Старом Завету. Бог је то устројио и благословио, те се она вратила у Назарет и живела код свог рођака Јосифа, у посту и молитви. Био сам у тој кући у Назарету – тамо се налази бунар Пресвете Богородице, вода из њега је благотворна и света. Управо ту јој се јавио свети Архангел Гаврило, што знамо са празника Благовести: „Радуј се, благодатна! Господ је с тобом.“ Обавестио ју је да је изабрана да роди Спаситеља света, Господа Христа. Када је Богородица питала како ће то бити, не познајући мужа, Архангел јој је рекао да ће Дух Свети сићи на њу и Сила Свевишњега осенити је, и да ће Оно што ће родити бити Син Божји (Лк 1,26–35).
Празник Благовести открива нам тајну рођења Господа Христа и Његову мисију – дело спасења света. Пресвета Богородица је из Старог Завета ушла у Нови подвигом и потпуним посвећењем Богу. Благословом Божјим удостојена је да буде Мајка Господа Исуса Христа.
Тај подвиг се назива маријанским. У Јеванђељу читамо како је Господ долазио у кућу Лазара Четвородневног, у којој су биле његове сестре Марта и Марија. Марта је била вредна, добра домаћица, а Марија је седела крај ногу Господњих и слушала Његову реч. Господ је похвалио Марију: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а једно је потребно...“ (Лк 10,41–42).
Црква је у овим личностима препознала примере делатног и подвижничког делања – што је симболизовала Марта, и монашког созерцања и молитвеног живота – што је представљала Марија. Једнако су важни и рад у свету и молитва у пустињи. Једно је општежитељно, друго пустињачко, треће скитско монаштво. Данас смо, нажалост, често далеко од тих идеала.
Писао сам и књигу о монаштву, желео бих да је прочитате јер има корисних ствари за све хришћане. Монаштво није нешто посебно и одвојено од хришћанства – Десет Божјих заповести даје се целом свету, преко Мојсија на Гори Синај (Изл 20,1–17). Не односи се то само на монахе већ на све људе. Монаси сматрају да је у свету теже достићи јеванђелски идеал због буке и ужурбаности; тешко је и неколико минута посветити молитви. Наши градови постају као мравињаци, а само тренутак без струје и воде и живот се у њима потпуно мења – то су апокалиптичне слике.
Наша Црква увек тежи да оба подвига – делатног и молитвеног – буду заступљена. Ако истински служимо Господу, добро је радити при цркви или колу српских сестара, помагати око светиња. Неки људи својим рукама или доброчинством помагали су да се зидају храмови и светиње, као Немањићи, велики дародавци наше духовности.
Монашки пут Пресвете Богородице наследили су пустињски оци, почев од св. Антонија у Египту, преко Атона, Синаја, Русије, Украјине – све до данас. Много је подвижника и светитеља у новом и старом веку.
Радујем се што сте данас у оволиком броју дошли у Добој. Добој је важан духовни и црквени центар, који треба чувати и у који треба улагати, са планом да духовни живот буде што богатији.
Нажалост, дешавају се у Србији појаве када богослови или свештеници устају против Цркве. Свети Оци су говорили: наш једини непријатељ је ђаво, не ближњи човек. Треба да се боримо против греха, смрти и ђавола (авва Јустин Ћелијски), да следимо „царски средњи пут“, не одступајући од предања.
Ми Срби треба да тежимо слози, што често понављамо, а немамо је. Партијска подела разбија народ и државу; само ако имамо једну или две истинске партије можемо да сачувамо јединство. Одбрана Републике Српске и духовне вредности за које су страдали наши преци историјска је и духовна обавеза.
Када су нам храмови пуни, душе отворене за светост, када верујемо у Бога, Светог Саву, Пресвету Богородицу, нико нам не може ништа. То је услов духовног успеха и напретка заједнице.
Сетите се велике литије и посете патријарха Добоју – пример слободе и духовности који треба чувати.
Слаб човек лакше схвата да му је потребан Бог. „Снага наша је у Господу; ко је против нас, ако је Он с нама?“ Благосиљам све који долазе овде у Саборни спомен храм, верују, исповедају се и причешћују, јер је време близу.
Синоћ сам написао песму „Сузе Светог Саве“ – Свети Сава, у небеској Литургији, рони сузе за српски народ. Будите сигурни да имамо небеске заштитнике, светитеље, а пре свега Пресвету Богородицу, игуманију Свете Горе, заштитницу сваке хришћанске православне душе. Сви треба да у кући имамо икону Пресвете Богородице; она штити и дом и породицу, освештава простор и чини живот благословеним. Боље је имати иконе него слике – иконе исцељују, изгоње демоне, освештавају све око нас.
Нека сте Богом благословени. Живели! Бог вас благословио и свако добро вам даровао!
Након Свете архијерејске литургије, централним улицама Добоја прошла је свечана Литија, а испред храма је служен парастос најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске, Споменку Гостићу, и свима који су дали живот за одбрану Српске.
Митрополит Фотије освештао је славске дарове и преломио славски колач са кумом славе Војином Јовићем, док је кумство за наредну годину преузела Цвијета Божић.
Градоначелник Добоја Борис Јеринић честитао је славу вјерницима и истакао задовољство великом посећеношћу младих верника.
У оквиру прославе, одржана је и духовна академија у Саборном спомен-храму Рођења Пресвете Богородице, где је беседио ђакон Александар Цвијановић.
Часни оци, драга браћо и сестре, драга децо,
Синоћ сам био у Бољнићу на вечерњој служби и тамо сам говорио о житију Пресвете Богородице. Верујем да то сви знате. Данас ћу рећи неколико речи о ономе што сте чули у Светом Јеванђељу и Апостолу.
Пресвета Богородица је била прва од јеврејских девојака које су до петнаесте године живеле у Јерусалимском храму. Тамо су се училе рукодељу, свему што је потребно за једну жену и породицу, као и припреми ствари које се тичу богослужења и молитве. Таква је некад традиција била и код нас Срба – благочестиве девојке су долазиле у манастире да се поучавају монашком животу и рукодељу, у духу народне традиције.
Пресвета Богородица је одлучила да се потпуно посвети Богу и да не ступа у породични живот, већ да буде „монахиња“. То није било уобичајено у Старом Завету. Бог је то устројио и благословио, те се она вратила у Назарет и живела код свог рођака Јосифа, у посту и молитви. Био сам у тој кући у Назарету – тамо се налази бунар Пресвете Богородице, вода из њега је благотворна и света. Управо ту јој се јавио свети Архангел Гаврило, што знамо са празника Благовести: „Радуј се, благодатна! Господ је с тобом.“ Обавестио ју је да је изабрана да роди Спаситеља света, Господа Христа. Када је Богородица питала како ће то бити, не познајући мужа, Архангел јој је рекао да ће Дух Свети сићи на њу и Сила Свевишњега осенити је, и да ће Оно што ће родити бити Син Божји (Лк 1,26–35).
Празник Благовести открива нам тајну рођења Господа Христа и Његову мисију – дело спасења света. Пресвета Богородица је из Старог Завета ушла у Нови подвигом и потпуним посвећењем Богу. Благословом Божјим удостојена је да буде Мајка Господа Исуса Христа.
Тај подвиг се назива маријанским. У Јеванђељу читамо како је Господ долазио у кућу Лазара Четвородневног, у којој су биле његове сестре Марта и Марија. Марта је била вредна, добра домаћица, а Марија је седела крај ногу Господњих и слушала Његову реч. Господ је похвалио Марију: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а једно је потребно...“ (Лк 10,41–42).
Црква је у овим личностима препознала примере делатног и подвижничког делања – што је симболизовала Марта, и монашког созерцања и молитвеног живота – што је представљала Марија. Једнако су важни и рад у свету и молитва у пустињи. Једно је општежитељно, друго пустињачко, треће скитско монаштво. Данас смо, нажалост, често далеко од тих идеала.
Писао сам и књигу о монаштву, желео бих да је прочитате јер има корисних ствари за све хришћане. Монаштво није нешто посебно и одвојено од хришћанства – Десет Божјих заповести даје се целом свету, преко Мојсија на Гори Синај (Изл 20,1–17). Не односи се то само на монахе већ на све људе. Монаси сматрају да је у свету теже достићи јеванђелски идеал због буке и ужурбаности; тешко је и неколико минута посветити молитви. Наши градови постају као мравињаци, а само тренутак без струје и воде и живот се у њима потпуно мења – то су апокалиптичне слике.
Наша Црква увек тежи да оба подвига – делатног и молитвеног – буду заступљена. Ако истински служимо Господу, добро је радити при цркви или колу српских сестара, помагати око светиња. Неки људи својим рукама или доброчинством помагали су да се зидају храмови и светиње, као Немањићи, велики дародавци наше духовности.
Монашки пут Пресвете Богородице наследили су пустињски оци, почев од св. Антонија у Египту, преко Атона, Синаја, Русије, Украјине – све до данас. Много је подвижника и светитеља у новом и старом веку.
Радујем се што сте данас у оволиком броју дошли у Добој. Добој је важан духовни и црквени центар, који треба чувати и у који треба улагати, са планом да духовни живот буде што богатији.
Нажалост, дешавају се у Србији појаве када богослови или свештеници устају против Цркве. Свети Оци су говорили: наш једини непријатељ је ђаво, не ближњи човек. Треба да се боримо против греха, смрти и ђавола (авва Јустин Ћелијски), да следимо „царски средњи пут“, не одступајући од предања.
Ми Срби треба да тежимо слози, што често понављамо, а немамо је. Партијска подела разбија народ и државу; само ако имамо једну или две истинске партије можемо да сачувамо јединство. Одбрана Републике Српске и духовне вредности за које су страдали наши преци историјска је и духовна обавеза.
Када су нам храмови пуни, душе отворене за светост, када верујемо у Бога, Светог Саву, Пресвету Богородицу, нико нам не може ништа. То је услов духовног успеха и напретка заједнице.
Сетите се велике литије и посете патријарха Добоју – пример слободе и духовности који треба чувати.
Слаб човек лакше схвата да му је потребан Бог. „Снага наша је у Господу; ко је против нас, ако је Он с нама?“ Благосиљам све који долазе овде у Саборни спомен храм, верују, исповедају се и причешћују, јер је време близу.
Синоћ сам написао песму „Сузе Светог Саве“ – Свети Сава, у небеској Литургији, рони сузе за српски народ. Будите сигурни да имамо небеске заштитнике, светитеље, а пре свега Пресвету Богородицу, игуманију Свете Горе, заштитницу сваке хришћанске православне душе. Сви треба да у кући имамо икону Пресвете Богородице; она штити и дом и породицу, освештава простор и чини живот благословеним. Боље је имати иконе него слике – иконе исцељују, изгоње демоне, освештавају све око нас.
Нека сте Богом благословени. Живели! Бог вас благословио и свако добро вам даровао!
Након Свете архијерејске литургије, централним улицама Добоја прошла је свечана Литија, а испред храма је служен парастос најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске, Споменку Гостићу, и свима који су дали живот за одбрану Српске.
Митрополит Фотије освештао је славске дарове и преломио славски колач са кумом славе Војином Јовићем, док је кумство за наредну годину преузела Цвијета Божић.
Градоначелник Добоја Борис Јеринић честитао је славу вјерницима и истакао задовољство великом посећеношћу младих верника.
У оквиру прославе, одржана је и духовна академија у Саборном спомен-храму Рођења Пресвете Богородице, где је беседио ђакон Александар Цвијановић.
РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ МАЛА ГОСПОЈИНА ХРАМОВНА СЛАВА ДОБОЈ ЛИТИЈА ЧТЕЦ ГРАДОНАЧЕЛНИК БОРИС ЈЕРИНИЋ
