Митрополит Фотије - СИЛА ЛИТУРГИЈЕ ЈЕ СИЛА ЖИВОТА

,,Хоћу да се у свим нашим црквама и манастирима служе Свете Литургије и
док се служи Света Литургија, неко је од отаца говорио, неће бити краја света.
Сила Литургије је сила живота и не дозвољава да се то деси" Митрополит Фотије

ЛИПОВИЦЕ – 20. Јула 2025. године Његово Висопреосвешенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије освештао је храм Светог Архангела Гаврила у мјесту Липовице надомак Прибоја.

Митрополита Фотија је дочекао надлежни свештеник протојереј-ставрофор Зоран Илић са мноштвом народа и браћом свештеницима испред храма и упутио ми топле ријечи добродошлице. Народ је заиста уложио много труда заједно са протом Зораном да заврше овај храм брзо, подсјетићемо да су темељи овог храма освештани прошле године.

Његовом Високопреосвештенству су саслуживали: архимандрит Симеон (Обреновић), игуман покровског манастира у Доњој Бишњи; протојереј-ставрофор Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански и старјешина успењског катедралног храма у Тузли те протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић, владичански ђакони.

Кум новоосвећеног храма је господин Радо Савић из Пирковаца, актуелни начелник општине Лопаре, а кум иконостаса је господин Здраво Тојић из мјеста Липовице.

Неки од најзаслужнијих за овако брзу градњу храма су добили архијерејске грамате од митрополита Фотија, а на приједлог проте Зорана.

Мноштво сабраног народа око своје светиње помно је слушало поуке митрополита Фотија које је упутио свом српском роду у својој богонадахнутој бесједи коју вам преносимо у цјелости:

Беседа Митрополита Фотија

Часни оци, уважени господине начелниче, уважена господо наши представници у Сарајеву и Бањалуци, прото – ти си духовни отац ове обитељи, часни оче, оче игумане, драга браћо и сестре, малопре ме прота подсетио како смо прошле године осветили темеље овог светог храма, а ове године смо осветили читав храм. Уз сву ову вештачку интелигенцију и силу запада не би могли тако брзо да изграде овако свети храм. Хвала Богу. Тамо где су добри људи и где је свештеник пастир, где је наш народ црквени и верујући, где живи вером и слободом у вери коју има и живи са благословом свог свештеника и своје Цркве, ту је благослов Божји. Ту је мир, заједништво, плодови духовни. Један од значајних плодова јесте ницање нових цркава. Имамо их много, али никада доста. Сећам се када сам читао нешто о нашем Косову, грдном судилиштву, како је говорио велики Његош, имали су у неком делу Косова 365 цркава – за сваки дан у години су имали једну цркву. Толико је то било у нашем народу прожето вером. Код нас у зворничко-тузланској Епархији можемо рећи да је тако било и да тај типик држимо – зидамо цркве, оснивамо манастире. Ми хоћемо да наш народ Богу и Светињи приводимо и приведемо. Без тога имамо могућност да одемо на широки пут, а он се нуди на разне начине. Благодарим свима који су помогли да ову светињу урадимо до овог степена да је ове године можемо осветити. Било је ту много труда и рада. Овде није ни приступачно место. Треба да се уради пут и има доста тога да радимо. У сваком случају, најважније је да је од данас овај свети храм освећен.

У њему ће се служити Свете Литургије, свете службе и народ ће се сабирати и Богу молити. Народ ће чувати своје духовно и национално биће. Црква данас празнује два велика светитеља - Свету великомученицу Недељу, која је била поштована у Далмацији док сам службовао. Данас је манастиру Оћестово слава, или у недељу пре или после. Она је дивна светитељка која је пострадала у време гонитеља Цркве Диоклецијана почетком трећег века. Они су је први дан мучили, али она није хтела да се одрекне Христа и када су је увече видели полумртву у њеној келији, притвору, њој се јавио Господ Христос и исцелио је те ноћи. Рекао јој да се не боји и да је Његова благодат са њом. Они су је сутра извели на суд поново и када су видели да је потпуно здрава, онда нису знали шта да чине. Одлучили су да је мачем посеку и онда је клекла на кољена, помолила се Богу и пре него су је посекли онда је предала своју душу Господу. Други подвижник кога данас славимо јесте Свети Тома Малејин, један јунак сличан Светом пророку Илији. Живео је у десетом веку и био је војвода, храбар човек који се у борбама много истакао. Бранио је Свето православље на тим просторима и онда му се јавио у сну Свети пророк Илија и рекао како треба да се повуче у Малејеву гору. Ту је био и подвизавао се. Живео је, најсличније самом пророку Илији, у пустињи у великим подвизима. Бог му је дао толику благодат да је многобројна чудеса чинио и демоне прогоне. Остао је у том делу Грчке врло познат и данас се призива као велики светитељ. И они су данас са нама. Овде су Света Недеља и Свети Тома Малејин који се празнују као дневни свети. Старац Пајсије на Светој Гори је говорио како се дневним светитељима треба највише молити. Он је тада најближи између неба и земље. Молимо се Богу да ови дивни светитељи чувају овај свети храм и Свети архангел Гаврило који је благовесник небеских тајни. Он се јављао у историји када је откривао највеће тајне – о рођењу Христовом, о Васкрсењу и многе друге. Чак је и на Светој Гори открио ону дивну песму Достојно јест. Тамо се јавио једном монаху у једној скромној келији и открио лепоту те песме Достојно јест која се пева у Цркви Христовој.

Желим сваки благослов Божји свима који су помогли оцу Зорану и братији Црквене општине, начелнику општине Лопаре и људима који су овде са нама, својом Црквом. Жели да благослов да тако буде и тако остане. Нашем народу желим да буде оно што смо вековима били – православни Срби који се не стиде свога имена и своје вере. Немамо разлога да се стидимо своје вере, јер никада никога нисмо на силу преводили у православље. Ако је неко хтео да буде православан онда је и био. Видели сте да је чувени редитељ био у манастиру Хиландару. Осетио је силу Православља. Молимо се Богу да нашем народу да добро и да очувамо нашу Републику Српку. Како ћемо је сачувати? Очуваћемо је зидањем светиња, манастира. Основали смо још два, три манастира у последње време. Питају ме неки шта ће нам манастири, али манастири су посебно место присуства Божјег. Манастир је место, као што су нам отели манастир у Египту Свете Катарине Синајске. Из другог века је тај манастир. То је први манастир на свету који смо имали. Египћани су га отели и узели под своје власништво, а какве је његова даља судбина то не зна још нико. Каква је судбина Кијево-печерске лавре у Кијеву која је отета и по којој ходају јеретици? Не дао Бог да крену на Свету Гору. Људи овога света хоће да све што је наше обесвете на разне начине. Манастир се обесвећује када у њему нема никога и када се не служе Свете Литургије. Хоћу управо супротно. Хоћу да се у свим нашим црквама и манастирима служе Свете Литургије и док се служи Света Литургија, неко је од отаца говорио, неће бити краја света. Сила Литургије је сила живота и не дозвољава да се то деси. Зато се ми треба да трудимо да нашу Епархију која је увек била велико градилиште одржимо и да она буде место окупљања и сабирања. Наш патријарх са владикама је недавно био и долазиће поново, као и многи други да се Богу молимо и да светињу чувамо. Онда ће она чувати нас, како је говорио народни песник. Нека сте Богом благословени! Живели! Свако добро и Бог вас благословио!

У наставку је уприличена трпеза љубави и народно весеље.