Митрополит Фотије: ЦРКВА ЖИВИ ОД РЕЧИ ХРИСТОВЕ И ЖРТВЕ НОВИХ НЕМАЊИЋА
Церани Горњи, 13. јул 2025. – На празник Сабора Светих дванаест апостола – Павловдан, у храму Покрова Пресвете Богородице у Церанима Горњим код Дервенте, свечано је прослављена преслава храма.
Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије, у саслужењу бројног свештенства, ђакона и уз присуство великог броја верника.
У надахнутој беседи, митрополит Фотије је подсетио на силу Христове речи и мисију апостола, истакавши да је „трон епископа у православној традицији у суштини трон Голготе – место страдања и сведочења истине о Крсту и Васкрсењу“.
„Сребра и злата немамо, али што имамо – то ти дајемо“, поручио је митрополит, подсећајући да су апостоли проповедали Реч Божију без страха, речју која исцељује и спасава. Он је нагласио и да је у времену у којем живимо важно бити нови Немањић – приложник, ктитор и сведок вере.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, уважена господо, драга браћо и сестре,
Ево нас данас овде у овом дивном, лепом и молитвеном храму у Церанима. Раније сам долазио када сам тек дошао овде у Епархију и служио ту. То је крај нашега патријарха Порфирија, и долазио сам као студент с њим и обилазио његову бројну родбину Перић.
Хвала Богу што нам је овај крај дао Патријарха који данас води Српску православну цркву и који се бори. Патријарх је у распећима и на крсту, као што смо сви на свој начин. То је наша служба. Када апостол Павле каже у својим посланицама: „Ко епископску службу жели, добро жели“, он хоће да каже како онај који жели епископску службу у Христу и да буде виђен по Христу – добро жели. Трон у који се епископ устоличава јесте трон Голготе. Узвишено место је Голгота на којој се узвисује човек да сведочи истину о Крсту и Васкрсењу Христовом. То је суштина апостолске проповеди – распети и васкрсли Христос, кога су проповедали и свети апостоли Петар и Павле, и дванаесторица, и седамдесеторица и сви апостоли до данас.
Израз „апостол“ има шире значење и не односи се само на дванаесторицу ученика, него на све оне које је Бог послао на одређену мисију. То су у историји често били обични људи, крштени људи, чланови народа Божјега и чланови Цркве новозаветне. Они су носили проповед Јеванђеља. Проповедали су у најтежим временима – у време гоњења у Римској империји прва три века, па кроз разна друга страдања у временима борбе са јеретицима, што је било у средњем веку, па и у периоду хуманизма и ренесансе, научних достигнућа, када је Православна црква остала верна исихастичком предању светог Григорија Паламе и других отаца Православља. Онда смо дошли и у турско ропство. У то време свештеници нису могли слободно вршити мисију у нашем народу, него је то вршио верни народ и многи благочестиви људи. Они су тада били апостоли свога народа и свога времена. До дана данашњега је тако.
Ово говорим јер данас празнујемо Павловдан и сећамо се апостола Павла, других апостола и свих оних који су били апостоли, а да нико није ни знао. Њих треба да поменемо, јер је њихова служба велика и значајна у Цркви Христовој. Данас смо овде дошли. Ко је овде проповедао? Ко је овде засадио јеванђелско семе да никне овај дивни храм Покрова Пресвете Богородице? То су све били апостоли, људи скромни и једноставни као што су и дванаесторица били рибари, али су својом мудрошћу читаву васељену покрстили. Објаснили су суштину Јеванђеља Христовог и онда су људи поверовали и увидели да је Јеванђеље боље од онога што су до тада знали – да је Јеванђеље истина, правда и живот вечни. Оно што су до тада знали било је смртно и пролазно и од овога света.
Данас сам, пишући једну песму јутрос о Павловдану, рекао да су свети апостоли живели љубављу Христовом и да су они љубављу Христовом преобразили овај свет. Дакле, нису свет преобразили красноречивошћу, мудрошћу философа или било чим земаљским, него простотом. Њихово богатство су били Христос и Дух Свети кога су добили на Педесетницу.
Апостоли Петар и Јован су ишли у храм и срели су хромог човека. Он им је тражио неку помоћ, како то обично бива испред цркава, а они су му рекли: „Сребра и злата немамо, али што имамо, то ти дајемо: у име Исуса Христа устани и ходи.“ Човек је тог тренутка оздравио и почео да хода. За тог хромог човека било је најважније да оздрави. Апостоли су га исцелили призивањем имена Христовог.
У чему је била снага апостолске проповеди? У томе што им је реч била истоветна с делом, као што је и Божија реч истоветна с делом. Рече Бог: „Нека буде светлост“ – и би светлост. Рече Бог да буду жива створења по земљи, да биљке почну да расту и да у морима буду морске животиње и китови велики – и све се то створи. То је сила речи Божије. Таква је била и реч апостолска. Они су рекли: „Сребра и злата немамо, али што имамо, то ти дајемо: у име Исуса Христа устани и ходи.“ Они су га исцелили.
Та подударност речи и дела је веома силна. То настаје, браћо и сестре, када ми својим животом сведочимо Христа и живимо Христа. Такав је био и свети Јован Кронштатски о коме смо и једну песму отпевали. Био је парохијски, мирски свештеник у Кронштату – у лучком граду код Петрограда. Био је велики проповедник и светитељ Божији. Управо он – што је рекао, то се и збивало. То је сила коју има Црква Христова.
Зато у ово наше време, које је од многих названо апокалиптично, време страдања, време провере свих вредности наше вере. Да ли смо у категорији оних који верују, или оних који су маловерни или неверни?
Са друге стране, имамо и сусрет са новом технологијом, новим апаратима и силом овога света. То није једноставна борба с тим апаратима. Њих је свети Козма Етолски назвао алала и балала. Он је рекао како ће алала и балала владати светом и мислио је на мобилне телефоне, а после ће се развити и до тог апарата у Бриселу кога називају „Звер“. То је један огроман компјутер кога зову Звер, и у њему су похрањени сви подаци свих људи на свету – од здравствених књижица до полицијских података и свега. Они ће покушати преко те Звери да контролишу читав свет и све што долази.
Честитамо овај дивни празник нашем проти, кога смо овако младог назвали протом. Он је млад човек, има дара и има искуство старог човека. Захваљујемо нашим оцима који су дошли да се заједно виде данас на Литургији.
Вероватно сте видели на нашем епархијском сајту да смо покренули Школу старог црквеног појања које је духовно и Светодуховско. Њега ћемо неговати у нашој Епархији да се наша Епархија дигне од земље и да идемо ка небесима. Не превише, али бар толико да не будемо само земаљски. Та музика је ту да нас небу приводи као и богословље. Богословље је велика тајна. Треба проучавати Свете оце и читати учитеље Цркве. Онда се нећемо плашити никаквих Последњих времена, него ћемо се плашити само својих слабости. Апостол Павле говори да се треба хвалити својим слабостима, јер нас оне смиравају и подсећају на потребу непрестаног призивања имена Божјег и молитве. Иначе, ништа не бисмо могли учинити добро. Не бисмо се могли одбранити од најмањег непријатеља и искушења, али све можемо у Христу који нам моћ даје.
Честитам оцима на свему што су до сада урадили. Наставиће се радови и даље, а вас молим да наставите да помажете и да будете Немањићи, ктитори, приложници овога светога храма и свих наших храмова и манастира широм Зворничко-тузланске епархије. Наставимо да изградимо све и да будемо бољи ако је могуће. Бар да будемо као што су наши претходници били.
Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!
Митрополита Фотија у порти храма дочекао је надлежни парох, протонамесник Илија Тривић, заједно са архијерејским намесником дервентским, протојерејем-ставрофором Радојицом Ћетковићем, другим свештеницима, ђаконима и сабраним народом.
У току Литургије, митрополит је рукоположио Славена Вуковића из Дервенте у чин ђакона, пожелевши му да у смирењу и љубави служи Господу и Његовој Цркви.
Митрополит Фотије је овом приликом уручио архијерејске грамате захвалности заслужним парохијанима за ревност и љубав коју показују према Цркви, посебно у изградњи и украшавању храма у Церанима Горњим.
Након богослужења уследио је литијски опход око светог храма, а затим и освећење славских дарова и ломљење славског колача са члановима Црквеног одбора парохије Осињске, у оквиру које се налази храм у Церанима, а који су били овогодишњи кумови славе.
Славље је настављено уз трпезу љубави и заједничко дружење у порти храма, у духу хришћанске радости и братске љубави.
Молитвеном сабрању присуствовао је и градоначелник Дервенте, господин Игор Жунић.
Часни оци, уважена господо, драга браћо и сестре,
Ево нас данас овде у овом дивном, лепом и молитвеном храму у Церанима. Раније сам долазио када сам тек дошао овде у Епархију и служио ту. То је крај нашега патријарха Порфирија, и долазио сам као студент с њим и обилазио његову бројну родбину Перић.
Хвала Богу што нам је овај крај дао Патријарха који данас води Српску православну цркву и који се бори. Патријарх је у распећима и на крсту, као што смо сви на свој начин. То је наша служба. Када апостол Павле каже у својим посланицама: „Ко епископску службу жели, добро жели“, он хоће да каже како онај који жели епископску службу у Христу и да буде виђен по Христу – добро жели. Трон у који се епископ устоличава јесте трон Голготе. Узвишено место је Голгота на којој се узвисује човек да сведочи истину о Крсту и Васкрсењу Христовом. То је суштина апостолске проповеди – распети и васкрсли Христос, кога су проповедали и свети апостоли Петар и Павле, и дванаесторица, и седамдесеторица и сви апостоли до данас.
Израз „апостол“ има шире значење и не односи се само на дванаесторицу ученика, него на све оне које је Бог послао на одређену мисију. То су у историји често били обични људи, крштени људи, чланови народа Божјега и чланови Цркве новозаветне. Они су носили проповед Јеванђеља. Проповедали су у најтежим временима – у време гоњења у Римској империји прва три века, па кроз разна друга страдања у временима борбе са јеретицима, што је било у средњем веку, па и у периоду хуманизма и ренесансе, научних достигнућа, када је Православна црква остала верна исихастичком предању светог Григорија Паламе и других отаца Православља. Онда смо дошли и у турско ропство. У то време свештеници нису могли слободно вршити мисију у нашем народу, него је то вршио верни народ и многи благочестиви људи. Они су тада били апостоли свога народа и свога времена. До дана данашњега је тако.
Ово говорим јер данас празнујемо Павловдан и сећамо се апостола Павла, других апостола и свих оних који су били апостоли, а да нико није ни знао. Њих треба да поменемо, јер је њихова служба велика и значајна у Цркви Христовој. Данас смо овде дошли. Ко је овде проповедао? Ко је овде засадио јеванђелско семе да никне овај дивни храм Покрова Пресвете Богородице? То су све били апостоли, људи скромни и једноставни као што су и дванаесторица били рибари, али су својом мудрошћу читаву васељену покрстили. Објаснили су суштину Јеванђеља Христовог и онда су људи поверовали и увидели да је Јеванђеље боље од онога што су до тада знали – да је Јеванђеље истина, правда и живот вечни. Оно што су до тада знали било је смртно и пролазно и од овога света.
Данас сам, пишући једну песму јутрос о Павловдану, рекао да су свети апостоли живели љубављу Христовом и да су они љубављу Христовом преобразили овај свет. Дакле, нису свет преобразили красноречивошћу, мудрошћу философа или било чим земаљским, него простотом. Њихово богатство су били Христос и Дух Свети кога су добили на Педесетницу.
Апостоли Петар и Јован су ишли у храм и срели су хромог човека. Он им је тражио неку помоћ, како то обично бива испред цркава, а они су му рекли: „Сребра и злата немамо, али што имамо, то ти дајемо: у име Исуса Христа устани и ходи.“ Човек је тог тренутка оздравио и почео да хода. За тог хромог човека било је најважније да оздрави. Апостоли су га исцелили призивањем имена Христовог.
У чему је била снага апостолске проповеди? У томе што им је реч била истоветна с делом, као што је и Божија реч истоветна с делом. Рече Бог: „Нека буде светлост“ – и би светлост. Рече Бог да буду жива створења по земљи, да биљке почну да расту и да у морима буду морске животиње и китови велики – и све се то створи. То је сила речи Божије. Таква је била и реч апостолска. Они су рекли: „Сребра и злата немамо, али што имамо, то ти дајемо: у име Исуса Христа устани и ходи.“ Они су га исцелили.
Та подударност речи и дела је веома силна. То настаје, браћо и сестре, када ми својим животом сведочимо Христа и живимо Христа. Такав је био и свети Јован Кронштатски о коме смо и једну песму отпевали. Био је парохијски, мирски свештеник у Кронштату – у лучком граду код Петрограда. Био је велики проповедник и светитељ Божији. Управо он – што је рекао, то се и збивало. То је сила коју има Црква Христова.
Зато у ово наше време, које је од многих названо апокалиптично, време страдања, време провере свих вредности наше вере. Да ли смо у категорији оних који верују, или оних који су маловерни или неверни?
Са друге стране, имамо и сусрет са новом технологијом, новим апаратима и силом овога света. То није једноставна борба с тим апаратима. Њих је свети Козма Етолски назвао алала и балала. Он је рекао како ће алала и балала владати светом и мислио је на мобилне телефоне, а после ће се развити и до тог апарата у Бриселу кога називају „Звер“. То је један огроман компјутер кога зову Звер, и у њему су похрањени сви подаци свих људи на свету – од здравствених књижица до полицијских података и свега. Они ће покушати преко те Звери да контролишу читав свет и све што долази.
Честитамо овај дивни празник нашем проти, кога смо овако младог назвали протом. Он је млад човек, има дара и има искуство старог човека. Захваљујемо нашим оцима који су дошли да се заједно виде данас на Литургији.
Вероватно сте видели на нашем епархијском сајту да смо покренули Школу старог црквеног појања које је духовно и Светодуховско. Њега ћемо неговати у нашој Епархији да се наша Епархија дигне од земље и да идемо ка небесима. Не превише, али бар толико да не будемо само земаљски. Та музика је ту да нас небу приводи као и богословље. Богословље је велика тајна. Треба проучавати Свете оце и читати учитеље Цркве. Онда се нећемо плашити никаквих Последњих времена, него ћемо се плашити само својих слабости. Апостол Павле говори да се треба хвалити својим слабостима, јер нас оне смиравају и подсећају на потребу непрестаног призивања имена Божјег и молитве. Иначе, ништа не бисмо могли учинити добро. Не бисмо се могли одбранити од најмањег непријатеља и искушења, али све можемо у Христу који нам моћ даје.
Честитам оцима на свему што су до сада урадили. Наставиће се радови и даље, а вас молим да наставите да помажете и да будете Немањићи, ктитори, приложници овога светога храма и свих наших храмова и манастира широм Зворничко-тузланске епархије. Наставимо да изградимо све и да будемо бољи ако је могуће. Бар да будемо као што су наши претходници били.
Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!
Митрополита Фотија у порти храма дочекао је надлежни парох, протонамесник Илија Тривић, заједно са архијерејским намесником дервентским, протојерејем-ставрофором Радојицом Ћетковићем, другим свештеницима, ђаконима и сабраним народом.
У току Литургије, митрополит је рукоположио Славена Вуковића из Дервенте у чин ђакона, пожелевши му да у смирењу и љубави служи Господу и Његовој Цркви.
Након богослужења уследио је литијски опход око светог храма, а затим и освећење славских дарова и ломљење славског колача са члановима Црквеног одбора парохије Осињске, у оквиру које се налази храм у Церанима, а који су били овогодишњи кумови славе.
Славље је настављено уз трпезу љубави и заједничко дружење у порти храма, у духу хришћанске радости и братске љубави.
Молитвеном сабрању присуствовао је и градоначелник Дервенте, господин Игор Жунић.
СВЕТИ АПОСТОЛИ СВЕТИ АПОСТОЛ ПАВЛЕ ХРАМОВНА СЛАВА ПРЕСЛАВА ОСИЊА ГОРЊИ ЦЕРАНИ ГРАДОНАЧЕЛНИК ИГОР ЖУНИЋ ДЕРВЕНТА
