ПРОСЛАВА ДУХОВСКОГ УТОРКА У МЛАДИКОВИНАМА
Младиковине, 10. јун 2025 – Данас је у Младиковинама код Теслића свечано прослављен Духовски уторак – трећи дан Педесетнице, који се у овом крају обележава као заветни дан.
Свету архијерејску литургију у храму Покрова Пресвете Богородице служио је Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије, који је у својој беседи истакао да је „Литургија сабрање верних и предукус Царства Божијег на земљи“.
Митрополит је нагласио да „Дух Свети довршава дело спасења и да се на Литургији хлеб и вино претварају у истинито Тело и Крв Христову“, подсетивши да „сваки хришћанин после крштења постаје храм Свете Тројице“.
Свету архијерејску литургију у храму Покрова Пресвете Богородице служио је Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије, који је у својој беседи истакао да је „Литургија сабрање верних и предукус Царства Божијег на земљи“.
Митрополит је нагласио да „Дух Свети довршава дело спасења и да се на Литургији хлеб и вино претварају у истинито Тело и Крв Христову“, подсетивши да „сваки хришћанин после крштења постаје храм Свете Тројице“.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, уважена господо, драга браћо и сестре, драга децо,
Заборавио сам када сам тачно отишао из Бијељине. Од петка смо у овом крају. Имали смо црквени скуп код владике Јефрема у Бањалуци, а затим смо прешли у теслићко намесништво. Јуче смо били у Какмужу, који припада тузланском намесништву и налази се близу.
Празник Педесетнице — Духови, је празник Цркве. У свакој цркви прослављамо Духове. Света Литургија почиње призивом Свете Тројице: „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа.“ Црква је, дакле, Царство Божије, Царство Свете Тројице, које на земљи доживљавамо управо кроз Литургију — као што смо се и данас сабрали.
Читао сам многа тумачења Литургије и покушаћу да поделим оно чега се сећам и што сам доживео и прочитао. Један старац на Светој Гори је почињао да служи Литургију само када би, након Проскомидије и Исусове молитве, видео плавкасту светлост на ђаконику. То је за њега био знак да је сишла благодат Божија — тек тада је почињао да служи. То није био програм као у свету: „почиње у толико и толико.“
Блаженопочивши владика Атанасије, док је служио Литургије у манастиру Ваведењу, где она почиње у девет часова, он је некад знао почети 10–15 минута раније. Рекао је: „Литургија је сабрање. Људи долазе са својих послова, са имања, остављају породицу и долазе на богослужење. Није то позоришна представа за коју смо платили карту и мора да почне тачно кад пише у програму.“
Важна је припрема за Литургију: пост, молитва, Исусова молитва на путу до храма. Литургија нам даје слободу. Она нас не притиска, већ ослобађа.
Код владике Николаја постоји опис „Небеске Литургије“, где апостол чита Свети архиђакон Стефан, а јеванђеље чита Свети Јован Златоусти. Док ми служимо на земљи, служи се и на небу. Старац Тихон, духовник старца Пајсија, у време Херувимске песме одсуствовао би из капелице и остајао у молитви, враћајући се сузних очију — говорећи да је био на Небеској Литургији.
Дух Свети оприсутњује Христа у историји. Он претвара хлеб и вино у Тело и Крв Христову. Свети старац Емилијан је сведочио да у време претварања Дарова силази огањ на Престо. Литургија је препуна тајанствених догађаја које не можемо разумети умом.
На входу свештеник позива анђеле Божије да са њима саслужују. Они служе, иако их ми не видимо. Неки свети људи их јесу видели. Важно је да то знамо и да имамо страхопоштовање — не страх, већ свештено поштовање пред Светињом.
Када сам у олтару, осећам се као да сам у „Светињи над светињама“. У старозаветном времену ту је само првосвештеник улазио једном годишње. Поред њега једино је још улазила и Пресвета Богородица када је живела у храму, јер је била достојна — часнија од херувима и славнија од серафима.
Благослови Божији често се пројављују и телесно. Бивало је да из руку светих владика и крста сија светлост која исцељује и изгоне демоне. То је био случај са Светим Јованом Кронштатским. Све ово нас упућује на дубину богослужења и значај Духа Светога.
Данас Црква живи благодаћу Духа Светога. Све се свршава Његовим дејством. Освећујемо водицу у кућама, колаче, кољиво — све Духом Светим. Приликом освећења храма, владика носи мошти, благосиља светим миром, а говори се: „Благодаћу Духа Светога.“
После крштења ми постајемо храм Свете Тројице. Као што је овај храм, тако је и човек — храм Бога живога. То је православна, светотајинска антропологија.
Надам се да ће деца све ово учити на веронауци и објашњавати старијима.
Отац Павле, ваш надлежни парох, ми је добро познат још из манастира Крке. Радио је вредно, у маслињаку, ћутке. И овде у Младиковини види се његов труд и напредак. Надам се да сте задовољни његовим служењем.
Ако будемо сложни и свако помогне колико може, Бог ће благословити и учинити више него што очекујемо. Бог гледа намеру. Чак и ако нисмо нешто могли да урадимо, али смо хтели — и то се рачуна као дело.
Бог да вас све благослови. Надам се да ћемо поново доћи и освештати фрескопис када буде готов.
Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!
Високопреосвећеног митрополита Фотија у порти храма дочекао је надлежни парох, протонамесник Павле Алексић, заједно са архијерејским намесником теслићким протојерејем-ставрофором Миладином Вуковићем, другим свештеницима, ђаконима и бројним верним народом.
Заветни дан у Младиковинама обележен је и чином освећења симболичних приноса – соли, масти, лука, кукуруза и брашна – познатим као „свештање масала“. Ови дарови имају дубоко симболично значење, повезујући народ са земљом и указујући на молитвени захтев за благословену и плодоносну годину.
Након Свете литургије, уследио је трократни опход око храма и парастос за борце из Младиковина пострадале у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Потом је извршен обред пољске молитве и благосиљања летине, чиме је призван благослов Божији на земљу и плодове.
Славље је настављено уз трпезу љубави и народно весеље у порти храма, у духу заједништва и духовне радости, којима мештани Младиковина сведоче своју верност вери, Цркви и предању отаца подно Вучије планине.
Часни оци, уважена господо, драга браћо и сестре, драга децо,
Заборавио сам када сам тачно отишао из Бијељине. Од петка смо у овом крају. Имали смо црквени скуп код владике Јефрема у Бањалуци, а затим смо прешли у теслићко намесништво. Јуче смо били у Какмужу, који припада тузланском намесништву и налази се близу.
Празник Педесетнице — Духови, је празник Цркве. У свакој цркви прослављамо Духове. Света Литургија почиње призивом Свете Тројице: „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа.“ Црква је, дакле, Царство Божије, Царство Свете Тројице, које на земљи доживљавамо управо кроз Литургију — као што смо се и данас сабрали.
Читао сам многа тумачења Литургије и покушаћу да поделим оно чега се сећам и што сам доживео и прочитао. Један старац на Светој Гори је почињао да служи Литургију само када би, након Проскомидије и Исусове молитве, видео плавкасту светлост на ђаконику. То је за њега био знак да је сишла благодат Божија — тек тада је почињао да служи. То није био програм као у свету: „почиње у толико и толико.“
Блаженопочивши владика Атанасије, док је служио Литургије у манастиру Ваведењу, где она почиње у девет часова, он је некад знао почети 10–15 минута раније. Рекао је: „Литургија је сабрање. Људи долазе са својих послова, са имања, остављају породицу и долазе на богослужење. Није то позоришна представа за коју смо платили карту и мора да почне тачно кад пише у програму.“
Важна је припрема за Литургију: пост, молитва, Исусова молитва на путу до храма. Литургија нам даје слободу. Она нас не притиска, већ ослобађа.
Код владике Николаја постоји опис „Небеске Литургије“, где апостол чита Свети архиђакон Стефан, а јеванђеље чита Свети Јован Златоусти. Док ми служимо на земљи, служи се и на небу. Старац Тихон, духовник старца Пајсија, у време Херувимске песме одсуствовао би из капелице и остајао у молитви, враћајући се сузних очију — говорећи да је био на Небеској Литургији.
Дух Свети оприсутњује Христа у историји. Он претвара хлеб и вино у Тело и Крв Христову. Свети старац Емилијан је сведочио да у време претварања Дарова силази огањ на Престо. Литургија је препуна тајанствених догађаја које не можемо разумети умом.
На входу свештеник позива анђеле Божије да са њима саслужују. Они служе, иако их ми не видимо. Неки свети људи их јесу видели. Важно је да то знамо и да имамо страхопоштовање — не страх, већ свештено поштовање пред Светињом.
Када сам у олтару, осећам се као да сам у „Светињи над светињама“. У старозаветном времену ту је само првосвештеник улазио једном годишње. Поред њега једино је још улазила и Пресвета Богородица када је живела у храму, јер је била достојна — часнија од херувима и славнија од серафима.
Благослови Божији често се пројављују и телесно. Бивало је да из руку светих владика и крста сија светлост која исцељује и изгоне демоне. То је био случај са Светим Јованом Кронштатским. Све ово нас упућује на дубину богослужења и значај Духа Светога.
Данас Црква живи благодаћу Духа Светога. Све се свршава Његовим дејством. Освећујемо водицу у кућама, колаче, кољиво — све Духом Светим. Приликом освећења храма, владика носи мошти, благосиља светим миром, а говори се: „Благодаћу Духа Светога.“
После крштења ми постајемо храм Свете Тројице. Као што је овај храм, тако је и човек — храм Бога живога. То је православна, светотајинска антропологија.
Надам се да ће деца све ово учити на веронауци и објашњавати старијима.
Отац Павле, ваш надлежни парох, ми је добро познат још из манастира Крке. Радио је вредно, у маслињаку, ћутке. И овде у Младиковини види се његов труд и напредак. Надам се да сте задовољни његовим служењем.
Ако будемо сложни и свако помогне колико може, Бог ће благословити и учинити више него што очекујемо. Бог гледа намеру. Чак и ако нисмо нешто могли да урадимо, али смо хтели — и то се рачуна као дело.
Бог да вас све благослови. Надам се да ћемо поново доћи и освештати фрескопис када буде готов.
Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!
Високопреосвећеног митрополита Фотија у порти храма дочекао је надлежни парох, протонамесник Павле Алексић, заједно са архијерејским намесником теслићким протојерејем-ставрофором Миладином Вуковићем, другим свештеницима, ђаконима и бројним верним народом.
Заветни дан у Младиковинама обележен је и чином освећења симболичних приноса – соли, масти, лука, кукуруза и брашна – познатим као „свештање масала“. Ови дарови имају дубоко симболично значење, повезујући народ са земљом и указујући на молитвени захтев за благословену и плодоносну годину.
Након Свете литургије, уследио је трократни опход око храма и парастос за борце из Младиковина пострадале у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Потом је извршен обред пољске молитве и благосиљања летине, чиме је призван благослов Божији на земљу и плодове.
Славље је настављено уз трпезу љубави и народно весеље у порти храма, у духу заједништва и духовне радости, којима мештани Младиковина сведоче своју верност вери, Цркви и предању отаца подно Вучије планине.
СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ ДУХОВИ ПЕДЕСЕТНИЦА ПРЕСЛАВА ПОЉСКА МОЛИТВА МЛАДИКОВИНЕ ДУХОВСКИ УТОРАК
