ПРАЗНИК ДУХА СВЕТОГ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН У КАКМУЖУ
Какмуж, 9. јун 2025 – У храму Свете Тројице у селу Какмуж подно Озрена, у општини Петрово, данас је свечано прослављен празник Понедељка Светог Духа – храмовна слава ове светиње.
Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије, који је у својој беседи подсетио да се после силаска Светог Духа на апостоле „проповед Јеванђеља проширила на све народе, укључујући и наш српски народ“.
– Црква живи и дела у љубави Христовој, а том љубављу се препознају Њени ученици, поручио је митрополит Фотије. Он је такође нагласио да је духовни живот темељ сваке хришћанске породице и позвао вернике на повратак молитви у храмовима и својим домовима.
Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије, који је у својој беседи подсетио да се после силаска Светог Духа на апостоле „проповед Јеванђеља проширила на све народе, укључујући и наш српски народ“.
– Црква живи и дела у љубави Христовој, а том љубављу се препознају Њени ученици, поручио је митрополит Фотије. Он је такође нагласио да је духовни живот темељ сваке хришћанске породице и позвао вернике на повратак молитви у храмовима и својим домовима.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, уважена господо, господине начелниче, пријатељи и браћо, драга децо, браћо и сестре,
Сви ових дана пратимо празник Силаска Светог Духа на апостоле. Он се празнује као и Васкрс и Божић — три дана. Били смо у Теслићком намесништву. Теслићки храм је посвећен Светој Тројици и јуче је прославио своју храмовну славу. Данас смо овде у Какмужу, а сутра идемо у Младиковине, на једну парохију која граничи са Бањалучком епархијом.
Подвижнички је тренутак ово. Велики и свечан је празник. Сећамо се другог дана догађаја када је апостол Петар устао да говори у име дванаесторице апостола. Није то учинио због првенства или посебне почасти, већ је добио благослов да беседи и подсети све сабране на читаву библијску историју старозаветног народа.
Они су знали од пророка да ће се у племену Давидовом, односно у племену Ароновом по свештеничкој линији, родити Спаситељ света – Месија, Господ Христос. То им је било веома значајно. Пратили су то и чували. Када је Господ дошао, сабрао је нови Израиљ, нову Цркву Бога живога, од свих народа на Земљи.
У Старом завету припадници Израиља били су Јевреји, људи васпитани у вери у Бога Авраамовог, Исаковог и Јаковљевог. На Синају су добили Десет Божијих заповести преко Мојсија. Учени су да живе по тим заповестима и да воде моралан живот тог времена — један брак, честит живот, поштовање Бога, родитеља и ближњих.
Тај Декалог постаје основа јудеохришћанске етике. Када су одступали од Бога, Он је пуштао на њих разна искушења. Били су у египатском ропству, а Мојсије их је извео. Касније су пали у вавилонско ропство, у VI веку пре Христа.
Доласком Месије добијају могућност да постану Црква Христова. Међутим, јеврејски народ се, у већини, одрекао Христа. Нису га препознали као Месију. Тада се Господ окреће незнабожачким народима — Сиријцима, Грцима, Египћанима, и њима Свети апостоли проповедају Јеванђеље.
Након Силаска Светог Духа, апостоли одлазе на све стране света да проповедају Христа Распетог и Васкрслог — победитеља смрти. То је било нешто потпуно ново. До тада људи нису чули за појам васкрсења. У многим источним религијама, као што су будизам и хиндуизам, такав појам није постојао.
Зато је вера у Васкрсење Христово основа наше вере. То је срж апостолске проповеди. Тако је реч Божија прошла читаву Европу. Апостоли Петар и Павле пострадали су у Риму. Апостол Тома је ишао у данашњу Русију и Кијев, апостол Марко у Египат, а апостол Матеј чак до Британије.
Цркви се приступало кроз Свету тајну крштења – водом и Духом. Тако је неко постајао члан Цркве, новог Израиља. Ми Срби смо се у великом броју крстили у VIII веку преко Кирила и Методија, ученика Светог Фотија Великог. И пре тога било је крштених, али не у потпуности.
Кирило и Методије су дошли у Моравску, проповедали Растиславу и другима, али су их немачки свештеници протерали. Затим се враћају у Охрид и настављају мисију са својим ученицима — Петочисленицима.
То је историја која нас подсећа како је реч Христова дошла до нас. Апостоли су страдали за Христа. Од дванаесторице, само је Јован Богослов умро природном смрћу.
Немојте се чудити што и данас нападају Цркву — од патријарха до епископа. Не познају никога од њих, али устају на светиње. Ми се овде, у Епархији зворничко-тузланској, молимо да живимо у љубави Христовој. Јер Господ је рекао: „По томе ће вас познати да сте ученици моји — ако будете имали љубав међу собом.“
Духовни живот значи пост, молитву, присуство у храму, или барем у кућној молитви. Молитва пре ручка или вечере, неколико реченица. Увек је глава породице благосиљала трпезу. Он је тада на месту свештеника.
Тако бисмо се вратили православном начину живота. Није лако — медији нам нуде друге садржаје. Али треба се трудити.
Имали смо благословене дане: осветили смо темеље новог манастира у Гелићима, замонашили монахињу Серафиму у Крстовој Гори. У теслићком крају ће бити два манастира.
Спремамо изградњу великог дома културе — Светосавског дома „Свети краљ Драгутин“ у Теслићу. Биће то најлепши дом у епархији. Има још пуно посла.
Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!
Високопреосвећеног митрополита Фотија у порти храма дочекао је надлежни парох, протојереј-ставрофор Душко Видовић, заједно са архијерејским намесником тузланским протојерејем-ставрофором Милошем Тришићем и бројним свештеницима, ђаконима и верним народом.
Након литургије, митрополит Фотије је освештао славске дарове и преломио крсни хлеб са овогодишњим кумом храмовне славе, Немањом Видовићем из Какмужа. За следећу годину кумство је преузео Драган Мишић, такође из овог места.
Молитвеној прослави присуствовао је и начелник општине Петрово, господин Озрен Петковић.
Након богослужења, уприличена је трпеза љубави уз народно весеље, које је окупило бројне мештане и госте у братској радости празника.
Часни оци, уважена господо, господине начелниче, пријатељи и браћо, драга децо, браћо и сестре,
Сви ових дана пратимо празник Силаска Светог Духа на апостоле. Он се празнује као и Васкрс и Божић — три дана. Били смо у Теслићком намесништву. Теслићки храм је посвећен Светој Тројици и јуче је прославио своју храмовну славу. Данас смо овде у Какмужу, а сутра идемо у Младиковине, на једну парохију која граничи са Бањалучком епархијом.
Подвижнички је тренутак ово. Велики и свечан је празник. Сећамо се другог дана догађаја када је апостол Петар устао да говори у име дванаесторице апостола. Није то учинио због првенства или посебне почасти, већ је добио благослов да беседи и подсети све сабране на читаву библијску историју старозаветног народа.
Они су знали од пророка да ће се у племену Давидовом, односно у племену Ароновом по свештеничкој линији, родити Спаситељ света – Месија, Господ Христос. То им је било веома значајно. Пратили су то и чували. Када је Господ дошао, сабрао је нови Израиљ, нову Цркву Бога живога, од свих народа на Земљи.
У Старом завету припадници Израиља били су Јевреји, људи васпитани у вери у Бога Авраамовог, Исаковог и Јаковљевог. На Синају су добили Десет Божијих заповести преко Мојсија. Учени су да живе по тим заповестима и да воде моралан живот тог времена — један брак, честит живот, поштовање Бога, родитеља и ближњих.
Тај Декалог постаје основа јудеохришћанске етике. Када су одступали од Бога, Он је пуштао на њих разна искушења. Били су у египатском ропству, а Мојсије их је извео. Касније су пали у вавилонско ропство, у VI веку пре Христа.
Доласком Месије добијају могућност да постану Црква Христова. Међутим, јеврејски народ се, у већини, одрекао Христа. Нису га препознали као Месију. Тада се Господ окреће незнабожачким народима — Сиријцима, Грцима, Египћанима, и њима Свети апостоли проповедају Јеванђеље.
Након Силаска Светог Духа, апостоли одлазе на све стране света да проповедају Христа Распетог и Васкрслог — победитеља смрти. То је било нешто потпуно ново. До тада људи нису чули за појам васкрсења. У многим источним религијама, као што су будизам и хиндуизам, такав појам није постојао.
Зато је вера у Васкрсење Христово основа наше вере. То је срж апостолске проповеди. Тако је реч Божија прошла читаву Европу. Апостоли Петар и Павле пострадали су у Риму. Апостол Тома је ишао у данашњу Русију и Кијев, апостол Марко у Египат, а апостол Матеј чак до Британије.
Цркви се приступало кроз Свету тајну крштења – водом и Духом. Тако је неко постајао члан Цркве, новог Израиља. Ми Срби смо се у великом броју крстили у VIII веку преко Кирила и Методија, ученика Светог Фотија Великог. И пре тога било је крштених, али не у потпуности.
Кирило и Методије су дошли у Моравску, проповедали Растиславу и другима, али су их немачки свештеници протерали. Затим се враћају у Охрид и настављају мисију са својим ученицима — Петочисленицима.
То је историја која нас подсећа како је реч Христова дошла до нас. Апостоли су страдали за Христа. Од дванаесторице, само је Јован Богослов умро природном смрћу.
Немојте се чудити што и данас нападају Цркву — од патријарха до епископа. Не познају никога од њих, али устају на светиње. Ми се овде, у Епархији зворничко-тузланској, молимо да живимо у љубави Христовој. Јер Господ је рекао: „По томе ће вас познати да сте ученици моји — ако будете имали љубав међу собом.“
Духовни живот значи пост, молитву, присуство у храму, или барем у кућној молитви. Молитва пре ручка или вечере, неколико реченица. Увек је глава породице благосиљала трпезу. Он је тада на месту свештеника.
Тако бисмо се вратили православном начину живота. Није лако — медији нам нуде друге садржаје. Али треба се трудити.
Имали смо благословене дане: осветили смо темеље новог манастира у Гелићима, замонашили монахињу Серафиму у Крстовој Гори. У теслићком крају ће бити два манастира.
Спремамо изградњу великог дома културе — Светосавског дома „Свети краљ Драгутин“ у Теслићу. Биће то најлепши дом у епархији. Има још пуно посла.
Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!
Високопреосвећеног митрополита Фотија у порти храма дочекао је надлежни парох, протојереј-ставрофор Душко Видовић, заједно са архијерејским намесником тузланским протојерејем-ставрофором Милошем Тришићем и бројним свештеницима, ђаконима и верним народом.
Након литургије, митрополит Фотије је освештао славске дарове и преломио крсни хлеб са овогодишњим кумом храмовне славе, Немањом Видовићем из Какмужа. За следећу годину кумство је преузео Драган Мишић, такође из овог места.
Молитвеној прослави присуствовао је и начелник општине Петрово, господин Озрен Петковић.
Након богослужења, уприличена је трпеза љубави уз народно весеље, које је окупило бројне мештане и госте у братској радости празника.
СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ ДУХОВИ ПЕДЕСЕТНИЦА ХРАМОВНА СЛАВА КАКМУЖ ДУХОВСКИ ПОНЕДЈЕЉАК НАЧЕЛНИК ПЕТРОВО ОЗРЕН ПЕТКОВИЋ
