Митрополит Фотије - ЈЕДНА ЈЕ, СВЕТА, САБОРНА И АПОСТОЛСКА ЦРКВА
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Теслић, 8. јун 2025. – У храму Пресвете Тројице у Теслићу данас је свечано обележен велики Господњи празник Силаска Светог Духа на апостоле – Педесетница, који се прославља и као храмовна слава. Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије служио је Свету архијерејску литургију уз присуство великог броја верника.
Митрополита Фотија у порти храма дочекао је старешина храма, протојереј-ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намесник теслићки, заједно са свештенством, ђаконима и верним народом.
Митрополит Фотије поручио је да је празник Силаска Светог Духа на апостоле „рођендан Цркве“, али и дан који нас подсећа на снагу коју верни добијају Духом Светим како би били живи храмови Божији.
– Без Духа Светога нема Цркве. Он све довршава у историји – освећује дарове, поставља служења, дарује људима благодатне дарове и претвара нас у храмове Свете Тројице – нагласио је митрополит.
У снажној пастирској беседи Високопреосвећени је позивао на очување вере, саборности и поретка.
Упозорио је и на савремене покушаје да се у име екуменизма релативизује православна вера и обесмисле крст, слава и литије као дубоки изрази народне побожности.
Празнична беседа окончана је поруком о неопходности сарадње Цркве и државе у духу „симфоније“ – без мешања, али са заједничким циљем: добробит народа.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, господине градоначелниче, уважена господо, представници нашег народа у разним институцијама Републике Српске, уважена господо, војници нашег 3. пешадијског пука, браћо и сестре, драга децо – честитамо вам свима заједно данашњу храмовну славу – Силазак Светог Духа на апостоле!
То је слава овог дивног и велелепног храма овде у Теслићу. Храм се већ сада прочуо по читавој Српској православној цркви по добру, по богослужењу, по раду и ономе што припремамо. Морамо све то да оправдамо ускоро.
Данас празнујемо један диван и велики празник. Јутрос сам написао једну песму о томе – и она је адекватнија да изрази како је ово небоземни празник када је Дух Свети сишао у виду огњених језика на свете апостоле и учинио од њих неустрашиве борце и проповеднике светог Јеванђеља.
Све до силаска Светог Духа апостоли су показивали људске слабости које ми непрестано имамо – страхове, понашања примерена законима и прописима, и много тога другог. Заборављамо да нам ништа не сме бити препрека за проповед Светог Јеванђеља.
Дакле, имали су људске слабости. Крили су се како их не би похапсили и да не би страдали одмах на почетку. Када је сишао Дух Свети, он их је учинио силним и моћним проповедницима. И до тада су чинили чудеса, али после Васкрсења и Силаска Светог Духа чинили су библијска чудеса. Народ Божији је био удивљен. Читав Јерусалим је био на ногама да види шта се догађа. Видели су као да је нека ватра сишла са неба, и тих дванаест језика сишло је на главе светих апостола и других који су били ту.
Тај догађај је рођендан Цркве у историји. Апостоли су тада, идући из Јерусалима на све четири стране света, пронели Јеванђеље Христово. Где год би у неком граду – Риму, Филипима, Антиохији, Александрији и другде – примали хришћанство, постављали су једног епископа и оснивали црквене заједнице, цркве.
Цркве су се препознавале по томе што су служене Свете литургије и причешћивали се. Дакле, Светом литургијом се надилази Стари завет. У Старом завету Јевреји су јели горки хлеб – ману, сећајући се египатског ропства. Јело се пасхално јагње, а у Новом завету сам Христос је Пасха. Ми се управо Њиме на Светој литургији причешћујемо када Свети Дух претвара дарове у Тело и Крв Христову. Ми се причешћујемо живим и васкрслим Христом Спаситељем.
Тако се Црква из Јерусалима ширила на све четири стране света. Тада су основане прве велике цркве. Међутим, у то време свет је још увек био незнабожачки и пагански. Доминирале су вере у римске и грчке богове. Исток је имао своја божанства, будизам, високе степене тзв. духовног усавршавања. Далеко од тога да је то било повољно време за хришћанство, али је оно тада било зрно горушичино које је кренуло из Јерусалима и проширило се по читавом свету.
Ту је показана надмоћ Христа над свим другим учитељима, проповедницима и религијама. Ту се показала истина хришћанства.
Данас ми то показујемо на други начин. Верујемо да је Православна Црква једна, света, саборна и апостолска Црква. Нема више Цркава. Недавно смо имали Сабор на Криту, на коме је покушано да се на мала врата уведе термин Црква и црквене заједнице, као што су протестантске. То је био шести предмет који смо разматрали – о црквама и верским заједницама.
После сам чуо да седамдесет епископа није потписало тај декрет. Између осталих, ни ја га нисам потписао. Нисмо потписали тај декрет јер је то екуменизам. Они и сада пропагирају да нас ставе у један заједнички тор, и муслимане и све хришћане, па да се заједно молимо. Они хоће да обесмисле нашу веру и наше обичаје. Желе да нас обезличе – да немамо ни лика, ни обележја, ни славе, ни крста. Екуменисти сада ударају на Символ вере у коме се каже да верујемо у једну, свету, саборну и апостолску Цркву. Они кажу да постоји више цркава – протестантска, католичка и друге. Проширили су и на то да и друге религије попут шинтоизма, будизма, ислама и јудеизма трагају за Богом, а све неразумевајући суштину ствари.
Наша Православна Црква неће одступити од свог идеала. Неће јој дати Дух Свети. Дух Свети је Душа Цркве и Утешитељ Цркве, како кажу Свети Оци. Дух Свети је Кивот – у себи садржи све дарове Божје.
Дух Свети је тај који поставља службе у Цркви – једне за апостоле, друге за пророке, треће за проповеднике, четврте за исцелитеље, чудотворце, бесребренике. Једнима даје дар смирења, другима дар утехе, трећима дар молитве. Дакле, безбројни су дарови Божји које Свети Дух дарује Цркви.
Данас имамо случај, свима нам је познат, а везан је за наш Београд. Неки млади људи се појављују на улици и хоће да им Црква полаже рачуне за то шта Црква ради, шта Патријарх, Сабор и Синод. То је један невероватан случај, али време у којем живимо је такво. Написао сам једну песму, али је још нисам објавио. Неки оци су рекли да још није време да се чује. У сваком случају, то је наша омладина, српска омладина, српски ђаци и студенти. Шта ће они сутра? Они траже да њима Црква полаже рачуне. Па ко су они? Шта су ти људи умислили? Човек када је горд он мисли да је нешто велико. Сатана је са неба пао због гордости. Никакав други грех није имао. Сатана је противник Божји, врховни демон. Никакав грех није имао осим гордости и желео је да узвиси свој трон изнад трона Божјег. Пао је у Ад као и сви који су пошли за њим. Зато на богослужењима говоримо речи Светог архангела Михаила: „Стојмо смерно, стојмо! Пазимо!“ То је рекао архангел када су отпали демони са сатаном да не би и остатак анђела пао. Тако и нама говори Црква ове речи да и ми пазимо како живимо и да ми не отпаднемо у животу од Бога. То је сигурно тако. Према томе, ти људи и деца не знају ко их је организовао и шта раде. Неки кажу да је то духовни мајдан. Жао нам је те деце. У Новом Саду сам видео, кад стоје на оним пешачким прелазима, нека деца, и ухватили се за руке. Они су сви имали полуотворена уста и гледају горе. Били су у неком грчу, под утицајем су неке магије, на жалост. У то сам сигуран, али то су наша деца. Ми смо дозволили, пре свега држава је дозволила, да неко дође са улице и ту децу изведе на улицу. Како? Имамо ли ми Министарство просвете? Има ли Влада? Има ли задужених институција да виде ко се појавио и ко је ту? Професори не могу да прекину наставу на месец дана или више, он може да предаје или да не предаје. Када читамо све то видимо како је то покушај да се уништи просвета српском народу. Ако успеју у Србији, лако ће се обрачунати и са Републиком Српском. Бићемо мудрији и нећемо то дозволити. Морамо се борити.
Вратимо се данашњем празнику. Дух Свети све чини. Он довршава дело Христово у историји. Он претвара хлеб и вино у Тело и Крв Христову. Када читамо било коју молитву, Дух Свети силази и освећује оно што читамо. При исповести силази и опрашта грехе и чисти душу онога који се каје. Свештеник је само сведок тога.
Дух Свети је свуда присутан у Цркви. И Духом Светим у нама живе Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети. Бог, Света Тројица, у кога верујемо, Духом Светим обитава у нама. Човек је позван да буде храм Свете Тројице. Као што имамо овај храм Свете Тројице као грађевину, тако и ми сами морамо бити храмови Свете Тројице.
То је тешко разумљиви поредак вере, ако се може тако рећи. Оно што нам је немогуће постаје могуће светотајинским животом. Толико је велик човек да може бити храм Божји. Зато смо створени, а не да будемо храмови демонски и храмови противника Божјих – људи злу окренутих и противника Цркве.
Надам се да ћемо сви заједно, ако Бог да, после празника Духова наставити овде радове око новог светосавског дома „Свети краљ Драгутин“. Имамо много тога и другог да радимо.
Јуче смо имали благослов да смо освештали конаке храма Свете Тројице у Гелићима где ће бити нови манастир. Када сам синоћ отишао тамо то је дивота. Мислио сам да је потпуно у шуми. Једном кад смо тамо били тада није било много простора. Ту је сада један пропланак са дивном земљом. На тој страни је све, мање-више, српска земља. Замолио сам Србе, који живе врло близу будућег манастира, да чувају своју земљу јер ће бити од злата скупља. Мој отац је рекао када се селио са Змијања: „Не можемо продати нашу земљу јер на сваком комаду земље има по неки гроб наших предака. То се не продаје.“ Зато и данас тамо имамо око 60 дулума плодне земље. Није хтео да је прода.
Хвала свима који помажете нашем проти и нашим оцима овде да држе своје цркве. Када поменемо Теслић на другим местима, кажу: „Лако је свештеницима тамо – имају добре вернике.“ Лако је, али неко је то стварао. Неко их је учинио добрим верницима. Тако да и ми наставимо да чинимо исто.
Захваљујемо нашем градоначелнику и општини који сарађују са Црквом у једној сарадњи братској, људској и православној. Овде може бити позитиван пример како треба да изгледа симфонија – не петљање Цркве у државне послове нити државе у црквене. Већ братска љубав и сарадња за све што је добро народу. Дај Боже да тако буде и даље.
Свима вама који сте помагали и који помажете – благодаримо. Неке ћемо данас и наградити, посебно нашу војску. Када нема војске, онда је полиција војска – она нас чува. А када је војска ту – онда можемо још мирније да спавамо.
Живели! Бог вас благословио! Срећан празник и свако добро!
Митрополит Фотије одликовао је орденом Светог краља Драгутина – преподобног Теоктиста, господина Нику Бубића из Жарковине за његову ревност и љубав према Цркви и српском народу, а посебно за помоћ у изградњи и обнови храмова у Архијерејском намесништву теслићком.
Након литургије, верни народ је учествовао у литији, крсном ходу улицама Теслића. По повратку у храм, освећени су приноси верника, а славски колач преломљен је са овогодишњим кумом славе, господином Алексом Касаповићем из Теслића и његовом породицом. За наредну годину изабрани кумови су Зоран и Миољка Пејић.
Славље је настављено уз трпезу љубави и заједничко дружење у порти храма.
Молитвеном сабрању присуствовао је и градоначелник Теслића, господин Милан Миличевић, коме је Високопреосвећени честитао на томе што је Теслић поново добио статус града након скоро једног века, одлуком Народне скупштине Републике Српске од 15. маја.
Митрополита Фотија у порти храма дочекао је старешина храма, протојереј-ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намесник теслићки, заједно са свештенством, ђаконима и верним народом.
Митрополит Фотије поручио је да је празник Силаска Светог Духа на апостоле „рођендан Цркве“, али и дан који нас подсећа на снагу коју верни добијају Духом Светим како би били живи храмови Божији.
– Без Духа Светога нема Цркве. Он све довршава у историји – освећује дарове, поставља служења, дарује људима благодатне дарове и претвара нас у храмове Свете Тројице – нагласио је митрополит.
У снажној пастирској беседи Високопреосвећени је позивао на очување вере, саборности и поретка.
Упозорио је и на савремене покушаје да се у име екуменизма релативизује православна вера и обесмисле крст, слава и литије као дубоки изрази народне побожности.
Празнична беседа окончана је поруком о неопходности сарадње Цркве и државе у духу „симфоније“ – без мешања, али са заједничким циљем: добробит народа.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Часни оци, господине градоначелниче, уважена господо, представници нашег народа у разним институцијама Републике Српске, уважена господо, војници нашег 3. пешадијског пука, браћо и сестре, драга децо – честитамо вам свима заједно данашњу храмовну славу – Силазак Светог Духа на апостоле!
То је слава овог дивног и велелепног храма овде у Теслићу. Храм се већ сада прочуо по читавој Српској православној цркви по добру, по богослужењу, по раду и ономе што припремамо. Морамо све то да оправдамо ускоро.
Данас празнујемо један диван и велики празник. Јутрос сам написао једну песму о томе – и она је адекватнија да изрази како је ово небоземни празник када је Дух Свети сишао у виду огњених језика на свете апостоле и учинио од њих неустрашиве борце и проповеднике светог Јеванђеља.
Све до силаска Светог Духа апостоли су показивали људске слабости које ми непрестано имамо – страхове, понашања примерена законима и прописима, и много тога другог. Заборављамо да нам ништа не сме бити препрека за проповед Светог Јеванђеља.
Дакле, имали су људске слабости. Крили су се како их не би похапсили и да не би страдали одмах на почетку. Када је сишао Дух Свети, он их је учинио силним и моћним проповедницима. И до тада су чинили чудеса, али после Васкрсења и Силаска Светог Духа чинили су библијска чудеса. Народ Божији је био удивљен. Читав Јерусалим је био на ногама да види шта се догађа. Видели су као да је нека ватра сишла са неба, и тих дванаест језика сишло је на главе светих апостола и других који су били ту.
Тај догађај је рођендан Цркве у историји. Апостоли су тада, идући из Јерусалима на све четири стране света, пронели Јеванђеље Христово. Где год би у неком граду – Риму, Филипима, Антиохији, Александрији и другде – примали хришћанство, постављали су једног епископа и оснивали црквене заједнице, цркве.
Цркве су се препознавале по томе што су служене Свете литургије и причешћивали се. Дакле, Светом литургијом се надилази Стари завет. У Старом завету Јевреји су јели горки хлеб – ману, сећајући се египатског ропства. Јело се пасхално јагње, а у Новом завету сам Христос је Пасха. Ми се управо Њиме на Светој литургији причешћујемо када Свети Дух претвара дарове у Тело и Крв Христову. Ми се причешћујемо живим и васкрслим Христом Спаситељем.
Тако се Црква из Јерусалима ширила на све четири стране света. Тада су основане прве велике цркве. Међутим, у то време свет је још увек био незнабожачки и пагански. Доминирале су вере у римске и грчке богове. Исток је имао своја божанства, будизам, високе степене тзв. духовног усавршавања. Далеко од тога да је то било повољно време за хришћанство, али је оно тада било зрно горушичино које је кренуло из Јерусалима и проширило се по читавом свету.
Ту је показана надмоћ Христа над свим другим учитељима, проповедницима и религијама. Ту се показала истина хришћанства.
Данас ми то показујемо на други начин. Верујемо да је Православна Црква једна, света, саборна и апостолска Црква. Нема више Цркава. Недавно смо имали Сабор на Криту, на коме је покушано да се на мала врата уведе термин Црква и црквене заједнице, као што су протестантске. То је био шести предмет који смо разматрали – о црквама и верским заједницама.
После сам чуо да седамдесет епископа није потписало тај декрет. Између осталих, ни ја га нисам потписао. Нисмо потписали тај декрет јер је то екуменизам. Они и сада пропагирају да нас ставе у један заједнички тор, и муслимане и све хришћане, па да се заједно молимо. Они хоће да обесмисле нашу веру и наше обичаје. Желе да нас обезличе – да немамо ни лика, ни обележја, ни славе, ни крста. Екуменисти сада ударају на Символ вере у коме се каже да верујемо у једну, свету, саборну и апостолску Цркву. Они кажу да постоји више цркава – протестантска, католичка и друге. Проширили су и на то да и друге религије попут шинтоизма, будизма, ислама и јудеизма трагају за Богом, а све неразумевајући суштину ствари.
Наша Православна Црква неће одступити од свог идеала. Неће јој дати Дух Свети. Дух Свети је Душа Цркве и Утешитељ Цркве, како кажу Свети Оци. Дух Свети је Кивот – у себи садржи све дарове Божје.
Дух Свети је тај који поставља службе у Цркви – једне за апостоле, друге за пророке, треће за проповеднике, четврте за исцелитеље, чудотворце, бесребренике. Једнима даје дар смирења, другима дар утехе, трећима дар молитве. Дакле, безбројни су дарови Божји које Свети Дух дарује Цркви.
Данас имамо случај, свима нам је познат, а везан је за наш Београд. Неки млади људи се појављују на улици и хоће да им Црква полаже рачуне за то шта Црква ради, шта Патријарх, Сабор и Синод. То је један невероватан случај, али време у којем живимо је такво. Написао сам једну песму, али је још нисам објавио. Неки оци су рекли да још није време да се чује. У сваком случају, то је наша омладина, српска омладина, српски ђаци и студенти. Шта ће они сутра? Они траже да њима Црква полаже рачуне. Па ко су они? Шта су ти људи умислили? Човек када је горд он мисли да је нешто велико. Сатана је са неба пао због гордости. Никакав други грех није имао. Сатана је противник Божји, врховни демон. Никакав грех није имао осим гордости и желео је да узвиси свој трон изнад трона Божјег. Пао је у Ад као и сви који су пошли за њим. Зато на богослужењима говоримо речи Светог архангела Михаила: „Стојмо смерно, стојмо! Пазимо!“ То је рекао архангел када су отпали демони са сатаном да не би и остатак анђела пао. Тако и нама говори Црква ове речи да и ми пазимо како живимо и да ми не отпаднемо у животу од Бога. То је сигурно тако. Према томе, ти људи и деца не знају ко их је организовао и шта раде. Неки кажу да је то духовни мајдан. Жао нам је те деце. У Новом Саду сам видео, кад стоје на оним пешачким прелазима, нека деца, и ухватили се за руке. Они су сви имали полуотворена уста и гледају горе. Били су у неком грчу, под утицајем су неке магије, на жалост. У то сам сигуран, али то су наша деца. Ми смо дозволили, пре свега држава је дозволила, да неко дође са улице и ту децу изведе на улицу. Како? Имамо ли ми Министарство просвете? Има ли Влада? Има ли задужених институција да виде ко се појавио и ко је ту? Професори не могу да прекину наставу на месец дана или више, он може да предаје или да не предаје. Када читамо све то видимо како је то покушај да се уништи просвета српском народу. Ако успеју у Србији, лако ће се обрачунати и са Републиком Српском. Бићемо мудрији и нећемо то дозволити. Морамо се борити.
Вратимо се данашњем празнику. Дух Свети све чини. Он довршава дело Христово у историји. Он претвара хлеб и вино у Тело и Крв Христову. Када читамо било коју молитву, Дух Свети силази и освећује оно што читамо. При исповести силази и опрашта грехе и чисти душу онога који се каје. Свештеник је само сведок тога.
Дух Свети је свуда присутан у Цркви. И Духом Светим у нама живе Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети. Бог, Света Тројица, у кога верујемо, Духом Светим обитава у нама. Човек је позван да буде храм Свете Тројице. Као што имамо овај храм Свете Тројице као грађевину, тако и ми сами морамо бити храмови Свете Тројице.
То је тешко разумљиви поредак вере, ако се може тако рећи. Оно што нам је немогуће постаје могуће светотајинским животом. Толико је велик човек да може бити храм Божји. Зато смо створени, а не да будемо храмови демонски и храмови противника Божјих – људи злу окренутих и противника Цркве.
Надам се да ћемо сви заједно, ако Бог да, после празника Духова наставити овде радове око новог светосавског дома „Свети краљ Драгутин“. Имамо много тога и другог да радимо.
Јуче смо имали благослов да смо освештали конаке храма Свете Тројице у Гелићима где ће бити нови манастир. Када сам синоћ отишао тамо то је дивота. Мислио сам да је потпуно у шуми. Једном кад смо тамо били тада није било много простора. Ту је сада један пропланак са дивном земљом. На тој страни је све, мање-више, српска земља. Замолио сам Србе, који живе врло близу будућег манастира, да чувају своју земљу јер ће бити од злата скупља. Мој отац је рекао када се селио са Змијања: „Не можемо продати нашу земљу јер на сваком комаду земље има по неки гроб наших предака. То се не продаје.“ Зато и данас тамо имамо око 60 дулума плодне земље. Није хтео да је прода.
Хвала свима који помажете нашем проти и нашим оцима овде да држе своје цркве. Када поменемо Теслић на другим местима, кажу: „Лако је свештеницима тамо – имају добре вернике.“ Лако је, али неко је то стварао. Неко их је учинио добрим верницима. Тако да и ми наставимо да чинимо исто.
Свима вама који сте помагали и који помажете – благодаримо. Неке ћемо данас и наградити, посебно нашу војску. Када нема војске, онда је полиција војска – она нас чува. А када је војска ту – онда можемо још мирније да спавамо.
Живели! Бог вас благословио! Срећан празник и свако добро!
Митрополит Фотије одликовао је орденом Светог краља Драгутина – преподобног Теоктиста, господина Нику Бубића из Жарковине за његову ревност и љубав према Цркви и српском народу, а посебно за помоћ у изградњи и обнови храмова у Архијерејском намесништву теслићком.
Након литургије, верни народ је учествовао у литији, крсном ходу улицама Теслића. По повратку у храм, освећени су приноси верника, а славски колач преломљен је са овогодишњим кумом славе, господином Алексом Касаповићем из Теслића и његовом породицом. За наредну годину изабрани кумови су Зоран и Миољка Пејић.
Славље је настављено уз трпезу љубави и заједничко дружење у порти храма.
Молитвеном сабрању присуствовао је и градоначелник Теслића, господин Милан Миличевић, коме је Високопреосвећени честитао на томе што је Теслић поново добио статус града након скоро једног века, одлуком Народне скупштине Републике Српске од 15. маја.
СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ ДУХОВИ ПЕДЕСЕТНИЦА ХРАМОВНА СЛАВА ЛИТИЈА ТЕСЛИЋ ГРАДОНАЧЕЛНИК МИЛАН МИЛИЧЕВИЋ ОРДЕН
