МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ У СТАРОМ ХРАМУ У ТЕСЛИЋУ НА ПРАЗНИК ВАВЕДЕЊА
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Данас, на празник Ваведења Пресвете Богородице у Јерусалимски храм, 4. децембра, Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије служио је свету архијерејску литургију у Старом храму у Теслићу.
Митрополита Фотија је у порти храма дочекао старешина, протојереј-ставрофор Чедо Готовац, заједно са архијерејским намесником теслићким, протојерејем-ставрофором Миладином Вуковићем, свештеницима, ђаконима и бројним верним народом.
Током беседе, митрополит Фотије је подсетио вернике на духовни значај празника, истичући да је „Пресвета Богородица пример смирења, послушања и посвећености Богу“ и да нас „празник Ваведење подсећа на уски пут спасења, који захтева подвиг и преданост.“
У току Литургије, митрополит Фотије је рукоположио ђакона и вероучитеља Александра Митровића у чин свештеника. Том приликом је поручио да су „рукоположење оца Александра и причешће деце посебне радости данашњег празника.“
Такође, митрополит је подсетио сабране вернике да ће следеће године бити обележена стогодишњица овог храма, нагласивши: „То ће бити велики догађај за наш народ и Цркву. Позивам све вас да допринесете овој свечаности и да следећа година прође и у знаку духовне поред материјалне обнове.“
Сабрање је настављено у духу заједништва и љубави уз свечану трпезу.
У наставку прочитајте данашњу беседу Митрополита Фотија:
Часни оци, драга браћо и сестре, драга децо,
Нека је благословен данашњи празник Ваведења Пресвете Богородице, који је један од великих Богородичиних празника и који нас подсећа на величину Божјег домостроја спасења. Данашњи празник нас враћа у време Старог Завета, када су Свети Јоаким и Ана, као дуго година бездетни супружници, добили од Бога своју кћер Марију, која је била изабрана да постане Мајка Спаситеља света.
По обичају тога времена, девојчице су у трећој години живота довођене у храм, где су служиле до своје дванаесте или четрнаесте године. Тако су и Свети Јоаким и Ана довели своју кћер, Пресвету Богородицу, у Јерусалимски храм, где је она боравила у молитви, посту и служењу Богу. Она је ушла у Светињу над светињама, што је било чудесно и несхватљиво за људе тога времена.
Пресвета Богородица је својим животом показала пример смирења, послушања и преданости Богу. Њена служба Богу била је у потпуности усмерена ка испуњењу воље Божје. Када је достигла узраст, живела је код праведног Јосифа у Назарету, где јој је Свети архангел Гаврило благовестио да ће родити Спаситеља света.
Овај празник нас учи да је живот у послушању Богу и испуњењу Његове воље пут ка спасењу. Пресвета Богородица је Мајка Цркве, часнија од херувима и славнија од серафима, и наша вечита заступница пред Богом.
Данас многи манастири, укључујући Хиландар на Светој Гори, славе овај празник као своју славу. У нашој Епархији трудимо се да обновимо дух старог српског појања и традиције које нас повезују са временом Светог Саве и Немањића.
Данас смо имали велику духовну радост – рукоположили смо оца Александра за свештеника. Желимо му успешан пастирски рад и да својом службом изграђује заједницу верних.
Следеће године обележавамо стогодишњицу овог храма. То ће бити велики догађај за нашу Епархију, и позивам све вас да се укључите у припрему ове свечаности. Наша заједничка служба Богу треба да буде утемељена у љубави и хармонији.
Важно је да свештеници буду пример вере и љубави, јер од њих зависи духовна клима у парохијама и заједницама. Ако постоје поделе међу свештенством, те поделе лако могу да се пренесу на народ.
Данашњи празник је радостан и због причешћа наше деце, „малих светосаваца“. Наша омладина је будућност Цркве, и важно је да их васпитавамо у духу православља, вере и љубави.
Нека нам Пресвета Богородица буде путеводитељка у нашем животу. Њена молитва и заступништво нека нас воде ка спасењу.
Живели! Бог вас благословио и даровао свако добро!
Митрополита Фотија је у порти храма дочекао старешина, протојереј-ставрофор Чедо Готовац, заједно са архијерејским намесником теслићким, протојерејем-ставрофором Миладином Вуковићем, свештеницима, ђаконима и бројним верним народом.
Током беседе, митрополит Фотије је подсетио вернике на духовни значај празника, истичући да је „Пресвета Богородица пример смирења, послушања и посвећености Богу“ и да нас „празник Ваведење подсећа на уски пут спасења, који захтева подвиг и преданост.“
Такође, митрополит је подсетио сабране вернике да ће следеће године бити обележена стогодишњица овог храма, нагласивши: „То ће бити велики догађај за наш народ и Цркву. Позивам све вас да допринесете овој свечаности и да следећа година прође и у знаку духовне поред материјалне обнове.“
Сабрање је настављено у духу заједништва и љубави уз свечану трпезу.
У наставку прочитајте данашњу беседу Митрополита Фотија:
Часни оци, драга браћо и сестре, драга децо,
Нека је благословен данашњи празник Ваведења Пресвете Богородице, који је један од великих Богородичиних празника и који нас подсећа на величину Божјег домостроја спасења. Данашњи празник нас враћа у време Старог Завета, када су Свети Јоаким и Ана, као дуго година бездетни супружници, добили од Бога своју кћер Марију, која је била изабрана да постане Мајка Спаситеља света.
По обичају тога времена, девојчице су у трећој години живота довођене у храм, где су служиле до своје дванаесте или четрнаесте године. Тако су и Свети Јоаким и Ана довели своју кћер, Пресвету Богородицу, у Јерусалимски храм, где је она боравила у молитви, посту и служењу Богу. Она је ушла у Светињу над светињама, што је било чудесно и несхватљиво за људе тога времена.
Пресвета Богородица је својим животом показала пример смирења, послушања и преданости Богу. Њена служба Богу била је у потпуности усмерена ка испуњењу воље Божје. Када је достигла узраст, живела је код праведног Јосифа у Назарету, где јој је Свети архангел Гаврило благовестио да ће родити Спаситеља света.
Овај празник нас учи да је живот у послушању Богу и испуњењу Његове воље пут ка спасењу. Пресвета Богородица је Мајка Цркве, часнија од херувима и славнија од серафима, и наша вечита заступница пред Богом.
Данас многи манастири, укључујући Хиландар на Светој Гори, славе овај празник као своју славу. У нашој Епархији трудимо се да обновимо дух старог српског појања и традиције које нас повезују са временом Светог Саве и Немањића.
Данас смо имали велику духовну радост – рукоположили смо оца Александра за свештеника. Желимо му успешан пастирски рад и да својом службом изграђује заједницу верних.
Следеће године обележавамо стогодишњицу овог храма. То ће бити велики догађај за нашу Епархију, и позивам све вас да се укључите у припрему ове свечаности. Наша заједничка служба Богу треба да буде утемељена у љубави и хармонији.
Важно је да свештеници буду пример вере и љубави, јер од њих зависи духовна клима у парохијама и заједницама. Ако постоје поделе међу свештенством, те поделе лако могу да се пренесу на народ.
Данашњи празник је радостан и због причешћа наше деце, „малих светосаваца“. Наша омладина је будућност Цркве, и важно је да их васпитавамо у духу православља, вере и љубави.
Нека нам Пресвета Богородица буде путеводитељка у нашем животу. Њена молитва и заступништво нека нас воде ка спасењу.
Живели! Бог вас благословио и даровао свако добро!
