МОЛИТВЕНИ ИСПРАЋАЈ ПРОТОЈЕРЕЈА-СТАВРОФОРА СРЕТЕНА МИТРОВИЋА
Фото: Епархија зворничко-тузланска
У петак, 26. септембра 2025. године, у храму Светог великомученика Пантелејмона у Бијељини, Свету заупокојну Литургију поводом упокојења протојереја-ставрофора Сретена Митровића, умировљеног свештеника, служио је протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, архијерејски намесник бијељински, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије зворничко-тузланске.
По благослову Митрополита зворничко-тузланског Фотија прото Љубо је служио и опело над телом новопрестављеног проте Сретена, уз саслужење великог броја свештенства и ђаконства више епархија Српске Православне Цркве и молитвено учешће многобројних верника.
На крају чина опела, протојереј Синиша Шаренац је изговорио беседу над одром новопрестављеног проте Сретена.
После чина опела, тело новопрестављеног проте Сретена Митровића је сахрањено на Новом градском гробљу у Бијељини.
Нека ти је вечни спомен, достојни блаженства, прото Сретене!
УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР СРЕТЕН МИТРОВИЋ (1953–2025)
Рођен је на Сретење Господње 1953. године у Вукосавцима, код Лопара, у Босни и Херцеговини. Завршио је Српску православну богословију Светих Кирила и Методија у Призрену. Рукоположен је 29. августа 1975. године за ђакона, а 1. септембра исте године у чин свештеника.
Своју свештеничку службу започео је у Епархији тимочкој као парох салашки (1975–1981), затим великоизворски (1981–1984) и VI зајечарски парох (1984–2015). Од 2001. до 2015. године обављао је дужност архијерејског намјесника зајечарског, а извјесно вријеме био је и секретар Епархијског управног одбора Епархије тимочке. За свој труд и службу одликован је 2005. године од тадашњег Епископа тимочког, а садашњег Митрополита жичког Јустина, правом ношења напрсног крста.
Пензионисан је 2015. године и настањен у Бијељини, гдје је у оквиру Епархије зворничко-тузланске наставио неуморно да служи Богу и народу.
Са супругом Кристином изродио је двије кћери, Гордану и Наташу, добио зетове Жељка и Саву, као и унучад: Даницу, Јовану, Богдана и Софију. Био је отац пун љубави, трудећи се да молитвеним примјером увијек руководи породицу путем православне вјере и Божје правде.
Преминуо је изненада 23. септембра 2025. године, у 73. години живота, на путу Вукосавци–Бијељина.
По благослову Митрополита зворничко-тузланског Фотија прото Љубо је служио и опело над телом новопрестављеног проте Сретена, уз саслужење великог броја свештенства и ђаконства више епархија Српске Православне Цркве и молитвено учешће многобројних верника.
На крају чина опела, протојереј Синиша Шаренац је изговорио беседу над одром новопрестављеног проте Сретена.
После чина опела, тело новопрестављеног проте Сретена Митровића је сахрањено на Новом градском гробљу у Бијељини.
Нека ти је вечни спомен, достојни блаженства, прото Сретене!
УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР СРЕТЕН МИТРОВИЋ (1953–2025)
Рођен је на Сретење Господње 1953. године у Вукосавцима, код Лопара, у Босни и Херцеговини. Завршио је Српску православну богословију Светих Кирила и Методија у Призрену. Рукоположен је 29. августа 1975. године за ђакона, а 1. септембра исте године у чин свештеника.
Своју свештеничку службу започео је у Епархији тимочкој као парох салашки (1975–1981), затим великоизворски (1981–1984) и VI зајечарски парох (1984–2015). Од 2001. до 2015. године обављао је дужност архијерејског намјесника зајечарског, а извјесно вријеме био је и секретар Епархијског управног одбора Епархије тимочке. За свој труд и службу одликован је 2005. године од тадашњег Епископа тимочког, а садашњег Митрополита жичког Јустина, правом ношења напрсног крста.
Пензионисан је 2015. године и настањен у Бијељини, гдје је у оквиру Епархије зворничко-тузланске наставио неуморно да служи Богу и народу.
Са супругом Кристином изродио је двије кћери, Гордану и Наташу, добио зетове Жељка и Саву, као и унучад: Даницу, Јовану, Богдана и Софију. Био је отац пун љубави, трудећи се да молитвеним примјером увијек руководи породицу путем православне вјере и Божје правде.
Преминуо је изненада 23. септембра 2025. године, у 73. години живота, на путу Вукосавци–Бијељина.
