СЛУЖЕН ПОМЕН СВИМ ПОСТРАДАЛИМ У ДОБОЈСКОМ ЛОГОРУ

У Добојском логору је убијено више од 12.000 Срба, а само у априлу 1916. године је умрло 643 дјеце. Логор је затворен 5. јула 1917. године.

НЕДЕЉА СВЕТИХ ПРАОТАЦА У ДОБОЈУ
СЛУЖЕН ПОМЕН СВИМ ПОСТРАДАЛИМ У ДОБОЈСКОМ ЛОГОРУ
 
У недељу 27. децембра када наша Црква врши спомен на Свете Праоце, а уједно ове године и празник посвећен свим мајкама Материце Свету Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Добоју служио је протојереј Дајан Трифуновић уз саслужење умировљеног свештеника протојереја-ставрофора Радована Грујића и ђакона Владе Мојевића. Отац Дајан у пастирској бесједи обратио се свим присутним вјерницима говорећи јеванђелске ријечи, говорећи о величини и улози мајки у хришћанском животу.

Овај датум посвећен је и свим мученицима који су пострадали током Првог свјетског рата у добојском логору између 1915-1917. године од стране ауостоугарске војске, те је након литургије служен парастос овим добојским мученицима.



Након Свете Литургије одслужен је парастос на мјесту Спомен костурнице која се налази на узвишењу изнад овога храма у којој су положене кости ових страдалника који чекају Васкрсење и живот вјечни. Парастос на овој добојској Голготи служили су протојереј-ставрофор Мирко Николић, протојереј-ставрофор Растко Максимовић и ђакон Владо Мојевић.

Ове године навршава се 105 година од страдања српског народа у Првом свјетском рату у Добоју. Након одслуженог молитвеног помена положени су и вијенци  на спомен костурницу изнад које се уздиже крст. Испод његовог масивног постоља велика је гробница невиних жртава аустроугарске власти.

Логор у Добоју је основан 27. децембра 1915. године. У њему је било заточено намање 45.791 Срба. Од тога је било 16.673 мушкараца, 16.996 жена и 12.122 српских војника. Међу логорашима је било и старијих грађана, жена и дјеце из краљевина Србије и Црне Горе.

Иначе, Бечки двор је по отпочињању рата са Србијом почео оснивање концентрационих логора свуда по царевини. Основно је најмање десетак логора, а најпознатији, поред добојског, су Арад, Јиндриховице, Болдогасоњ, Нађимер, Маутхаузен, Нежидер, Ашах, Шопроњек.

Процењује се да је око 200.000 Срба било утамничено у овим казаматима, а преко 76.000 их није дочекало да угледа слободу.

У Добојском логору је убијено више од 12.000 Срба, а само у априлу 1916. године је умрло 643 дјеце. Логор је затворен 5. јула 1917. године.

У спомен жртвама логора подигнут је Храм светих апостола Петра и Павла у Добоју и Спомен костурница у којој су похрањене сакупљене кости добојских логораша.

У Другом свејтском рату усташка власт минира ову костурницу, те су ови мученици по други пут страдали.

Послије Другог свјетског рата, југославенске комунистичке власти нису мариле за жртве из Првог свјетског рата, јер се радило о српским жртвама, односно приче о геноциду над Србима су биле забрањене. Споменик је био обновљен али без крста на врху.  Многа стратишта 1914-1918 су била заборављена и запуштена.

Тек 1993. године враћен је крст на врх споменика на мјесту које му припада.

Дан сјећања на жртве логора у Добоју сваке године се  обиљежава 27. децембра.
 

 

ПОМЕН ПАРАСТОС ДОБОЈСКИ ЛОГОР:ЛОГОР:ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ ОДБРАМБЕНО ОТАЏБИНСКИ РАТ ДОБОЈ