УСНУО У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР РАДЕНКО МИРОВИЋ

Уснуо у Господу протојереј-ставрофор Раденко Мировић, парох у Челопеку. Заупокојена Литургија биће служена 12.септембра у 10ч у цркви у Челопеку а опијело у 12ч. Сахрана ће бити на гробљу у Каракају.

​Вјечан ти помен, блаженства достојан, оче и брате наш Раденко. Христос Васкрсе!
После краће болести, дана 10. септембра 2019. године, упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Раденко Мировић парох прве парохије челопечке.

Прото Раденко Мировић је рођен је 15. јануара 1958 године у Жеравицама код Хан Пијеска од оца Рада и мајке Илинке рођ. Станишић. После завршене основне школе уписао је 1973. године Богословију Светог Саве у Београду и исту завршио 1978. године. У чин ђакона рукоположен је 11. септембра у храму Сабора Срба Светитеља у Олову а у чин презвитера 14. септембра 1980. године у храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду код Оџака.Рукоположио га је Епископ зворничко-тузлански Василије.  Од 01. октобра 1980 до 01. марта 1986. године служио је у Тишчи и Кладњу а затим од 01. марта 1986. године до 31. августа 1993. године служио је у парохији церовичкој у Церовици код Добоја. Од 31. августа 1993. године до изненадне смрти служио је у парохији челопечкој у Челопеку код Зворника.

За изузетне заслуге на њиви Господњој одликован је: правом ношења црвеног појаса 13. августа 1989. године; достојанством протонамјесника 08. јануара 1995. године, чином протојереја  07. септембра 1996. године и правом ношења напрсног крста 03. маја 2005. године све одлукама надлежног архијереја.

Гдје је год службовао марљиво и одговорно је служио Богу и роду. Сав свој таланат и енергију уложио је како би био на ползу Светој нам Цркви. Са својим парохијанима подигао је два велелепна храма: Свете великомученице Марине у Челопеку и Сабора Срба Светитеља у Церу. Саградио је прекрасан парохијско-светосавски дом са пратећим објектима у Челопеку као и светосавски дом - црквену салу у Церу. Био је и остао омиљен међу парохијанима гдје је год службовао својом добром душом, великим срцем и благом ријечју умио је да разведри и утјеши све тужне и малаксале охрабрујући их ријечју светог Јеванђеља. Био је једнако омиљен и поштован како међу браћом свештеницима тако и међу парохијанима. Био је добар човјек у савком погледу. Добар и узоран свештеник својим парохијанима, добар супруг и родитељ својој супрузи и дјеци, добар брат својој сестри, добар деда својим унуцима. Са супругом Надом родио је петоро дјеце: кћерке Милицу, Јелену, Веру и Гордану и сина Немању који је свештеник у Малмеу.

Заупокојену Литургију служимо 12.09.2019 у 10 сати, а опијело у 12 сати у храму Свете великомученице Марине у Челопеку, а затим сахрана на гробљу у Каракају.

протојереј-ставрофор Видоје Лукић,
​архијерејски намјесник зворнички