ВЕЧЕРЊЕ УОЧИ ПРАЗНИКА ВОЗДВИЖЕЊА ЧАСНОГА КРСТА У МАНАСТИРУ У СУВОМ ПОЉУ


Фото: Љубомир Самарџић
Празник Воздвижења Часног Крста дочекујемо ријечима апостола Павла који се хвали крстом Христовим „којим се мени разапе свијет, и ја свијету“ (Гал. 6.11-18), мало затим ћемо чути Господа како говори о смрти својој и о „подизању“ Сина Човјечијега, најузвишенијим примјером љубави Божије према свијету (Јн. 3,13-17). Све ово смо чули у претходну недјељу, недјељу пред Воздвижење, на Литургији, на читању из Апостола и Јеванђеља.
 

Како вријеме одмиче, долазимо до предпразниства и спомена на освећење и обновљење великог Храма Васкрсења подигнутог од стране цара Константина Великог на мјесту Гроба Господњег у Јерусалиму.

Овдје се сјећамо и наших минулих радова ове године, које смо привели крају прије само неколико дана.

Чујемо стихиру на вечерњој служби „Обнављајте се братијо, и одбаците са себе старога човјека и на нов начин да живите...“ О, радости велике, обнављајући светиње, обнављамо и себе у новога човјека! Мало затим каже нам текстописац “Данас се дрво крста појавило..“ Ово су све наговјештаји и увод у наш Празник који наша света обитељ прославља као своју крсну славу.
 

Навечерје празника у 18 часова, чујемо звона која позивају на молитву. Протопрезвитер Јован Максимовић, парох у Козлуку, служио је вечерње богослужење. Много оних којима је сутра радни дан, а и свештеници који сутра нису у прилици да дођу јер и у својих храмовима богослуже, дошли.



И овдје нас је текстописац, кроз текстове стихира, позивао на поклоњење Часноме Крсту ријечима: „дођите сви народи и благословеном дрвету се поклонимо...“

Ако сагледамо ове стихире, па и сјетимо се радости царице Јелене, патријарха Макарија и свих присутних када су пронашли Часни Крст на коме је био разапет Христос.

​Поклоњење Крсту које је тада било, и то пред Оним Крстом, бива и дан данас. Народ долази и пјева: „Крсту Твоме поклањамо се Христе и свето Васкрсење Твоје пјевамо и славимо.“

 

 

offline