ХИТОН ГОСПОДЊИ СТИГАО У БЕОГРАД
По благослову Патријарха московског и све Русије г. Кирила и Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Хитон Господњи је у обиласку градова Србије, а од 22. јула до Светог Илије биће у Архиепископији београдско-карловачкој.
Како бележи Зорица Зец, сарадница Информативне службе СПЦ, велика светиња је уз полицијску пратњу стигла у поподневним часовима из цркве посвећене Богородици Казанској у Прову – општина Владимрци (Епархија шабачка) која је јуче прославила своју заштитницу, у храм Рођења Светог Јована Претече и Крститеља на Петловом Брду у Београду.
Свештеник Емил Миловановић из Храма Светог Јована је нешто пре 17 часова стигао пред храм, где је Хитон Господњи из руку монаха Арсенија из Спасо-Јаковљевско-Димитријевског манастира из Великог Ростова, преузео старешина храма отац Предраг Тодоровић. После вечерњег бденија служен је Акатист Господу Исусу Христу, верници су целивали Хитон и честице моштију који су у пратњи донели монаси из Русије, а потом су миросани.
Овој великој светињи - одежди Господа и Спаса нашега Исуса Христа у којој је Господ и пострадао за спасење света, а која се сада први пут на овај начин излаже јавности и даје верном народу на поклоњење, благочестиви народ Београда моћи ће да се поклони сваког дана од 8 до 19 часова. Света Литургија служиће се до Илијиндана свакодневно од 8 часова, осим недељом и празником када је у 9 сати, а вечерња служба сваки дан се служи у 17 часова.
Неколико слова о Великом Ростову
У летопису из 9. века Повест временског доба, град Ростов се помиње као град, који одавно постоји, светао и леп славни град Ростов, како пише на улазу у град. Овај руски град недалеко од Москве, постао је Велики од 11. века, када је стекао титулу централног града Северо-Источне Русије – колевке савремене Русије. У то време постао је центар Ростовске епархије. Почетком 13. века је формирана самостална Ростовска кнежевина, која је убрзо постала један од главних политичких и црквених центара Русије. Главна знаменитост града је Ростовски кремљ, чије су зидине саграђене од бигрених квадера у 17. веку на обали језера Неро. Главни манастири у Ростову су Спасо-Јаковљевски, основан у 14. веку, и Богојављенски Аврамијев. Иначе у Спасо-Јаковљевском манастиру су недавно приликом обнове откривене бројне честице моштију светитеља које ће тек бити доступне вернима Русије.
Неколико слова о гђи Наталији Владимировној Шатиљини
За све ове успостављене везе и догађаје, доласке светиња заслужна је и гђа Наталија Владимировна Шатиљина коју је љубав према Србији задржала већ две деценије у Београду. На путу између Русије и Србије, успоставља економске, привредне, културне, духовне везе, као и везе у образовању, уметности, збратимила је српске и руске градове. У јавност је иступала када би на српским црквама и манастирима зазвонила на тоне тешка звона ове фабрике.
„Када су два народа повезана светињама, то је најјача могућа веза и Европа, чак и ако би хтела, никада не би могла да раздвоји српски и руски народ” речи су Наталије Владимировне које непрестано понавља. Скромно нам говори да је поносна на то што је побратимила шест српских и руских градова који се од тада помажу на свим пољима. Последњи у том низу су Велики Ростов и Ивањица након чега је у овој српској општини почела изградња руског дома.
Наталија Владимировна обезбедила је помоћ за многе српске цркве, међу којима је и донација од 12 звона за светиње на Косову и Метохији. У Цркви Светог Димитрија на Новом Београду, на којој такође звоне руска звона, стоји плоча с њеним именом као захвалница што је обезбедила средства за изградњу олтара.
Експерт је у области како православна звона треба (не)правилно да звоне, те се њено име нашло се међу руским великанима о којима је у својој књизи Медаљони Русије писала Виолета Рашковић Таловић, декан Факултета за међународну политику и безбедност. Можда је најважније да је протекле године омогућила да у Жичку епархију стигну мошти 18 највећих руских светитеља.
Подсетимо су мошти руских светитеља из Спасо-Јаковљевског манастира из Јарославске епархије, у Србији боравиле са благословом Патријарха Московског и све Русије г. Кирила и Патријарха српског г. Иринеја, а списак говори о неизмеривом благу које манастир поседује.
Зорица Зец
Извор: Радио "Слово љубве"
Како бележи Зорица Зец, сарадница Информативне службе СПЦ, велика светиња је уз полицијску пратњу стигла у поподневним часовима из цркве посвећене Богородици Казанској у Прову – општина Владимрци (Епархија шабачка) која је јуче прославила своју заштитницу, у храм Рођења Светог Јована Претече и Крститеља на Петловом Брду у Београду.
Свештеник Емил Миловановић из Храма Светог Јована је нешто пре 17 часова стигао пред храм, где је Хитон Господњи из руку монаха Арсенија из Спасо-Јаковљевско-Димитријевског манастира из Великог Ростова, преузео старешина храма отац Предраг Тодоровић. После вечерњег бденија служен је Акатист Господу Исусу Христу, верници су целивали Хитон и честице моштију који су у пратњи донели монаси из Русије, а потом су миросани.
Овој великој светињи - одежди Господа и Спаса нашега Исуса Христа у којој је Господ и пострадао за спасење света, а која се сада први пут на овај начин излаже јавности и даје верном народу на поклоњење, благочестиви народ Београда моћи ће да се поклони сваког дана од 8 до 19 часова. Света Литургија служиће се до Илијиндана свакодневно од 8 часова, осим недељом и празником када је у 9 сати, а вечерња служба сваки дан се служи у 17 часова.
Неколико слова о Великом Ростову
У летопису из 9. века Повест временског доба, град Ростов се помиње као град, који одавно постоји, светао и леп славни град Ростов, како пише на улазу у град. Овај руски град недалеко од Москве, постао је Велики од 11. века, када је стекао титулу централног града Северо-Источне Русије – колевке савремене Русије. У то време постао је центар Ростовске епархије. Почетком 13. века је формирана самостална Ростовска кнежевина, која је убрзо постала један од главних политичких и црквених центара Русије. Главна знаменитост града је Ростовски кремљ, чије су зидине саграђене од бигрених квадера у 17. веку на обали језера Неро. Главни манастири у Ростову су Спасо-Јаковљевски, основан у 14. веку, и Богојављенски Аврамијев. Иначе у Спасо-Јаковљевском манастиру су недавно приликом обнове откривене бројне честице моштију светитеља које ће тек бити доступне вернима Русије.
Неколико слова о гђи Наталији Владимировној Шатиљини
За све ове успостављене везе и догађаје, доласке светиња заслужна је и гђа Наталија Владимировна Шатиљина коју је љубав према Србији задржала већ две деценије у Београду. На путу између Русије и Србије, успоставља економске, привредне, културне, духовне везе, као и везе у образовању, уметности, збратимила је српске и руске градове. У јавност је иступала када би на српским црквама и манастирима зазвонила на тоне тешка звона ове фабрике.
„Када су два народа повезана светињама, то је најјача могућа веза и Европа, чак и ако би хтела, никада не би могла да раздвоји српски и руски народ” речи су Наталије Владимировне које непрестано понавља. Скромно нам говори да је поносна на то што је побратимила шест српских и руских градова који се од тада помажу на свим пољима. Последњи у том низу су Велики Ростов и Ивањица након чега је у овој српској општини почела изградња руског дома.
Наталија Владимировна обезбедила је помоћ за многе српске цркве, међу којима је и донација од 12 звона за светиње на Косову и Метохији. У Цркви Светог Димитрија на Новом Београду, на којој такође звоне руска звона, стоји плоча с њеним именом као захвалница што је обезбедила средства за изградњу олтара.
Експерт је у области како православна звона треба (не)правилно да звоне, те се њено име нашло се међу руским великанима о којима је у својој књизи Медаљони Русије писала Виолета Рашковић Таловић, декан Факултета за међународну политику и безбедност. Можда је најважније да је протекле године омогућила да у Жичку епархију стигну мошти 18 највећих руских светитеља.
Подсетимо су мошти руских светитеља из Спасо-Јаковљевског манастира из Јарославске епархије, у Србији боравиле са благословом Патријарха Московског и све Русије г. Кирила и Патријарха српског г. Иринеја, а списак говори о неизмеривом благу које манастир поседује.
Зорица Зец
Извор: Радио "Слово љубве"