ЧУДО СТАРЦА ВИСАРИОНА
Када су пронађене нетрулежне мошти старца Висариона, јеромонаха грчког манастира Агатон, противници Цркве су сумњали и хулили, али Бог је хтео да свима покаже како још увек постоје Његови светитељи – непознати, скромни, са благодаћу Христовом. У данашње време, када се мртви кремирају, Бог потврђује вредност тела и кроз нетрулежне мошти овог скромног, светог старца.
Након отварања гробнице 2006. године, тело старца, које је у гробу стајало пуних петнаест година, пронађено је потпуно нетрулежно и миомирисно.
Наш Високопреосвећени Митрополит је тада, позвао лекара-патолога Панона Ђамарела како би погледао и испитао нетљено тело. Да би имао сигурније мишљење, он је ухватио оца Висариона за руке и стопала и протресао их.
"Оно што је, међутим, све нас који смо били ту, а још више искусног лекара, оставило без речи, био је следећи невероватан догађајј: када је покушао да узме мало Јеванђеље из руку Светог Старца, да провери да ли је и колико истрошено временом, Старац му га није дао" прича архимандрит Дамаскин (Захаракис), игуман Агатоновог манастира.
Мртвозорник га је упорно повукао два или три пута безуспешно. А онда је шапнуо:
– Боже мој, за шта ја живим? Никада нисам видео такав феномен у целој мојој форензичкој каријери за 50 и више година! Човек мртав већ 15 година чврсто држи Јеванђеље у рукама и не могу да га узмем! Ово је за мене несхватљиво.
Пун изненађења и дивљења, тада се обратио светитељу се и рекао:
- Дај ми, оче, само да видим Јеванђеље и вратићу ти.
"Тада смо видели како се старчева рука опустила и оставила Јеванђеље у рукама мртвозорника, који је толико био шокиран да се прекрстио. Пошто га је прелистао, нашао га је нетакнутог временом, ставио га у руку Светог Старца, који га је поново стиснуо у свом длану и тако га чува до данас!" - додаје архимандрит Дамаскин.
Многи монаси били су сведоци овог догађаја, који је и записан и у књизи „Јеванђеље старца Висариона”, у издању Агатоновог манастира. Мошти овог светог монаха и даље пројављују знамења присуства Светога Духа у свом телу и за верне представљају сведочанство вере и божанског благослова.
Приче и догађаји из живота светог старца Васариона Агатонског потичу из књиге коју је објавио професор Светог манастира Агатон о. Дамаскин Захаракис (. π. Δαμασκηνού Ζαχαράκη)
За Фондацију "Пријатељ Божији": Ставро Василидос
СТАРАЦ ВИСАРИОН КОРКОЉАКОС (1908-1991) из манастира Агатонос (Агатон) рођен је у месту Петалида Месиниас 1908. године.
Световно име било му је Андреас. У осамнаестој години отишао је у Каламату и одлучио да постане монах. Добија име Висарион, затим постаје ђакон, свештеник и архимандрит. Завршава више студије, чита књиге и образује се богословски. Године 1935. одлази у место Кардица и посвећује цели свој живот служењу Христу и ближњему тј. хуманитарном раду, чак је и на самртној постељи питао за сиромашну децу и за потребе Цркве. Преузимао је на себе тешке обавезе, па тако и у време немачке окупације, помагао је својим земљацима и ослобађао заробљену децу.
После ослобођења, отац Висарион одлази из Кардице. Као архимандрит са дугогодишњом подвижничком праксом и богатим духовним делом, одлази у Манастир Агатон (Агатонос). Имао је послушање у манастиру и изван њега.
Сваког понедељка и уторка ишао је у болнице у граду Ламиа и посећивао, исповедао и тешио болеснике. Својом харизматичном личношћу и љубављу према људима, на једноставан начин, успевао је да растерети напаћене душе. Осталим данима седео је у манастиру испред цркве и са осмехом дочекивао људе који су долазили натоварени болом и бригама, увек је имао стрпљења да их саслуша и они су утешени и умирени одлазили од старца. Многе од њих је помагао и материјално.
Све што би му донели посетиоци, делио је сиромашнима, којима је помоћ била потребна. Говорио би: «Тамо, напољу су људи сиромашни, напољу су гладни, треба да им помогнемо.»
Сваке године у време Великог Поста одлазио је из манастира с благословом старца Германа и стизао са једног краја места на друго. Одлазио је у све куће и помагао, исповедао по селима, чак је и средњошколце у граду Ламиа исповедао и био им духовни отац. На крају исповести давао би им у руку новац, тако да су то после неки и користили и долазили на исповест само због џепарца.
Једном приликом позвали су неки људи и рекли да је једна жена на самрти и хтела би да се исповеди. Без питања и поговора кренуо је ауто-стопом. Такав је био овај свети старац. Много пута је био виђен како по киши и снегу одлази да помогне и исповеди.
Док је служио свету литургију цео је сијао. Старац Висарион провео је свој живот саветујући и пасући стадо Божије. Био је добри пастир који жртвује свој живот за овце. Ствари овога света је сматрао небитним да би задобио Христа. И задобио Га је. Он је сада близу Господа, који га је прославио држећи његово тело нетрулежно да би сви ми видели, дивили се и веровали и у вери ојачали.
Отац Висарион је био релативно доброг здравља без већих здравствених проблема, али због старости и умора појавио се и едем плућа и старац умире у болници «Сотириа» (што значи «спасење»), у Атини 22. јануара 1991. године. Његово тело било је два дана у цркви, народ је долазио да се поклони и исплаче. Лице му је сијало а тело мирисало. И дан-данас остало је нетрулежно.
Наш Високопреосвећени Митрополит је тада, позвао лекара-патолога Панона Ђамарела како би погледао и испитао нетљено тело. Да би имао сигурније мишљење, он је ухватио оца Висариона за руке и стопала и протресао их.
"Оно што је, међутим, све нас који смо били ту, а још више искусног лекара, оставило без речи, био је следећи невероватан догађајј: када је покушао да узме мало Јеванђеље из руку Светог Старца, да провери да ли је и колико истрошено временом, Старац му га није дао" прича архимандрит Дамаскин (Захаракис), игуман Агатоновог манастира.
Мртвозорник га је упорно повукао два или три пута безуспешно. А онда је шапнуо:
– Боже мој, за шта ја живим? Никада нисам видео такав феномен у целој мојој форензичкој каријери за 50 и више година! Човек мртав већ 15 година чврсто држи Јеванђеље у рукама и не могу да га узмем! Ово је за мене несхватљиво.
Пун изненађења и дивљења, тада се обратио светитељу се и рекао:
- Дај ми, оче, само да видим Јеванђеље и вратићу ти.
"Тада смо видели како се старчева рука опустила и оставила Јеванђеље у рукама мртвозорника, који је толико био шокиран да се прекрстио. Пошто га је прелистао, нашао га је нетакнутог временом, ставио га у руку Светог Старца, који га је поново стиснуо у свом длану и тако га чува до данас!" - додаје архимандрит Дамаскин.
Многи монаси били су сведоци овог догађаја, који је и записан и у књизи „Јеванђеље старца Висариона”, у издању Агатоновог манастира. Мошти овог светог монаха и даље пројављују знамења присуства Светога Духа у свом телу и за верне представљају сведочанство вере и божанског благослова.
Приче и догађаји из живота светог старца Васариона Агатонског потичу из књиге коју је објавио професор Светог манастира Агатон о. Дамаскин Захаракис (. π. Δαμασκηνού Ζαχαράκη)
За Фондацију "Пријатељ Божији": Ставро Василидос
Нетрулежне мошти јеромонаха грчког манастира Агатон, старца Висариона
СТАРАЦ ВИСАРИОН КОРКОЉАКОС (1908-1991) из манастира Агатонос (Агатон) рођен је у месту Петалида Месиниас 1908. године.
Световно име било му је Андреас. У осамнаестој години отишао је у Каламату и одлучио да постане монах. Добија име Висарион, затим постаје ђакон, свештеник и архимандрит. Завршава више студије, чита књиге и образује се богословски. Године 1935. одлази у место Кардица и посвећује цели свој живот служењу Христу и ближњему тј. хуманитарном раду, чак је и на самртној постељи питао за сиромашну децу и за потребе Цркве. Преузимао је на себе тешке обавезе, па тако и у време немачке окупације, помагао је својим земљацима и ослобађао заробљену децу.
Сваког понедељка и уторка ишао је у болнице у граду Ламиа и посећивао, исповедао и тешио болеснике. Својом харизматичном личношћу и љубављу према људима, на једноставан начин, успевао је да растерети напаћене душе. Осталим данима седео је у манастиру испред цркве и са осмехом дочекивао људе који су долазили натоварени болом и бригама, увек је имао стрпљења да их саслуша и они су утешени и умирени одлазили од старца. Многе од њих је помагао и материјално.
Све што би му донели посетиоци, делио је сиромашнима, којима је помоћ била потребна. Говорио би: «Тамо, напољу су људи сиромашни, напољу су гладни, треба да им помогнемо.»
Сваке године у време Великог Поста одлазио је из манастира с благословом старца Германа и стизао са једног краја места на друго. Одлазио је у све куће и помагао, исповедао по селима, чак је и средњошколце у граду Ламиа исповедао и био им духовни отац. На крају исповести давао би им у руку новац, тако да су то после неки и користили и долазили на исповест само због џепарца.
Једном приликом позвали су неки људи и рекли да је једна жена на самрти и хтела би да се исповеди. Без питања и поговора кренуо је ауто-стопом. Такав је био овај свети старац. Много пута је био виђен како по киши и снегу одлази да помогне и исповеди.
Док је служио свету литургију цео је сијао. Старац Висарион провео је свој живот саветујући и пасући стадо Божије. Био је добри пастир који жртвује свој живот за овце. Ствари овога света је сматрао небитним да би задобио Христа. И задобио Га је. Он је сада близу Господа, који га је прославио држећи његово тело нетрулежно да би сви ми видели, дивили се и веровали и у вери ојачали.
Отац Висарион је био релативно доброг здравља без већих здравствених проблема, али због старости и умора појавио се и едем плућа и старац умире у болници «Сотириа» (што значи «спасење»), у Атини 22. јануара 1991. године. Његово тело било је два дана у цркви, народ је долазио да се поклони и исплаче. Лице му је сијало а тело мирисало. И дан-данас остало је нетрулежно.
***
Тихи и смирени старац држећи Јеванђеље у руци као да хоће да нам каже, посебно свештеницима: «Вратите се вери, Предању и Светом Писму. Престаните да се бавите световним стварима. Постоје други који се тиме баве. Ви имате дужност да водите душе ка спасењу, да шаљете људе са земље на небо!»
***
Госпођа Димитра Христодулу, васпитачица у пензији која се исповедала код овог старца и познавала га дуги низ година, тј. око 18 година, изјавила је да га је једном приликом затекла како горко плаче. На питање зашто тако плаче, одговорио је: «Пази да се не одрекнеш своје вере». То је поновио три пута и на питање да ли ће таква времена доћи, рекао је: «Да, доћи ће».
