ПОУКЕ СТАРЦА СОФРОНИЈА

Онај ко живи распињући себе држањем заповести, не осуђује друге, јер нема мишљење и схватање какаво имају људи у свету.

Старац Софроније је говорио да човек не може да живи хришћански, већ може само хришћански да умре. Ако је Христос за нас пример, онда видимо да се живот задобија преко крста – из гроба и смрти. Преко крста и смрти, ми задобијамо живот испуњавајући заповести. Заповести обнављају човека, распињу у њему старог човека и васкрсавају новог. Држање заповести обнавља у нама новог човека по слици и подобију nашег Творца – Бога.

Старац је говорио да је то оно што Господ говори у Јеванђељу: „Ако семе не падне на земљу, не доноси плода“ (Мк. 4, 26). Тако и ми, ако у нама не умре стари човек кроз држање заповести Божијих, не можемо постати носиоци дара вечног живота. Оно што се догодило у животу нашег Прволика – Господа Исуса Христа, треба да се догоди у животу сваког од нас.

Свети апостол Петар у својој посланици говори да „Суд Божји полази од дома Божјег“, од нас и још „ако се праведник једва спасава, шта ћемо ми грешници“ (1. Пт. 4, 18). Суд Божји се састоји управо у томе да ми окусимо смрт по узору на Њега кроз држање заповести Божијих. Ми не треба да се угледамо на друге људе, већ на Христа и да се њему уподобљавамо у Духу, Њему да се саображавамо.

​Свет не разуме ове речи, али сваки искрено верујући човек треба да има ову перспективу у животу. Онај ко живи распињући себе држањем заповести, не осуђује друге, јер нема мишљење и схватање какаво имају људи у свету.
 
архимандрит Захарије (Захару),
превод са грчког: Еп. Фотије

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ СОФРОНИЈЕ САХАРОВ