КАКО ЈЕ СТАРАЦ ИЗЛЕЧИО ЈЕДНОГ ПУШАЧА ОД ЊЕГОВОГ НЕДУГА


Како је старац, схиархимандрит Григорије (Зумис), игуман Манастира Дохијар, излечио једног пушача од његовог недуга
 

У ноћи између 22. и 23. октобра 2018. био се упокојио игуман манастира Дохијар на Светој Гори Атонској - архимандрит Григорије (Зумис), близак рођак чувеног светогорског старца Јосифа Исихасте. Монашки постриг примио је од старца Амфилохија Патмоског, чувеног подвижника благочестивости. Оживео је запустели манастир Дохијар, где је био изабран за игумана. Последњих година живота, без имало роптања, подносио је муке тешке, неизлечиве болести. Говорећи о себи, старац је само смирено молио за молитве - за „разбојника Григорија“.

Максим Клименко, писац - историчар, сценариста, преводилац са грчког, православни публициста, лично је познавао геронду - старца Григорија, и током 30 година је много пута путовао на Атос.
Ево једне епизоде из старчевог живота коју нам је испричао Максим Клименко:

''Једном сам на Свету Гору био довео једног мени блиског човека. Пре тога је већ био успео да обиђе, што 'но кажу секуларни људи - „центре духовне силе“: био је на Тибету, у неком ашраму у Индији итд.
         
''Па, кад већ обилазим, што да не додам и Атос у своју духовну касицу..."- тако је вероватно расуђивао, али - онда је почело...
         
Он, узгред, није био одмах пристао да пође са мном на Свету Гору Атонску, као да је предосећао да оданде човек не може да се врати истим какав је и пре тога био. Водим ти ја њега код старца Григорија. А тај човек, мој познаник, одмах да напоменем - пушио је такорећи још од пубертета, и то пуно - јаке и скупе цигарете. Знао сам за то, баш као што сам знао и да је старац Григорије био непомирљиви борац против ове страсти - пушења дувана - али још нисам био стигао да размислим шта ће се догодити кад их међусобно будем упознао...
          
Тек што смо стигли у манастир, имам шта да видим - старац већ чврстим кораком гази право у правцу мог пријатеља...
          
- Имате ли цигарете?  - питао га је.
         
Овај одмах послушно извуче начету кутију цигарета из џепа и предаде је заинтересованом. Ходочасници Дохијара већ знају какву гомилу пакли цигарета, тамо, баш у храму, код иконе Богородице - Скоропослушнице, остављају они који су се ту излечили од ове зависности.  „Ево“, мислим се, „старац је допунио своју колекцију“, али пре него што сам и стигао да ову помисао формулишем до краја, звук врућег шамара по образу ми је изненада допро до ушију!
         
- То је то, готово! Више нема цигарета за тебе! - објавио је старац ономе коме се тако неочекивано „захвалио“ на начетој кутији.
          
„Чудан неки декица“, у себи се само насмеја онај који је у свом елегантном шик-коферу имао утајен још цео бокс тражених цигарета... Кад се поново нашао насамо са њима, извадио је једну цигарету,  запалио и повукао дим, кад одједном - није могао да схвати шта му се то дешава: завртело му се у глави, осетио је некакво гађење и мучнину.

Баци ти он ту цигарету и узе другу, кад оно – исто се поновило! Он није одустајао, палио је једну цигарету за другом, све док на крају није почео и да повраћа! После тога више никад није ни покушавао да пуши, иако је пре тога био страствени пушач преко 30 година!"

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ ГРИГОРИЈЕ ЗУМИС МАНАСТИР ДОХИЈАР СВЕТА ГОРА СВЕТОГОРЦИ