МАНАСТИР ТАВНА - ВЈЕКОВНИ БАСТИОН СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ

Ова задужбина Драгутина Немањића смјештена је подно планине Мајевице, на њеним обронцима, у близини пута Бијељина-Зворник. Прилазећи му из даљине, засјајиће у раскошној природи својом љепотом. Овај храм данас посјећују школске екскурзије, вјерници, туристи, као и они који траже утјехе за своје муке
 
Приредила: Зорица СИМЕУНОВИЋ (СРНА)

Фото: Љубомир Самарџић
Манастир Тавна подигнут је са једним циљем, жељом и намјеном - да буде чувар и стожер националног и православног идентитета Срба који су живјели у то вријеме на овим просторима, рекао је архимандрит Лазар Кршић, манастирски духовник који је у овом православном бастиону већ 40 година.
 
"Манастир је ту улогу имао кроз сва бурна историјска времена, па до дана данашњег", прича Срни отац Лазар.
 
Манастир Тавна посвећен је Пресветој Тројици. Помиње се у Троношком и Пећком љетопису, али и у турским пописима од 1548. до 1586. године као задужбина краља Драгутина Немањића и његових синова.
 
Међу вјерницима познат као отац Лазо, овај духовни вођа подсјећа да је краљ Драгутин управљао овим просторима од 1282. до 1316. године, и то лијевом страном ријеке Дрине, на простору који су називали територија Усоре и Соли.
 
Територија је покривала подручје на којем се данас налазе обриси граница Епархије зворничко-тузланске, па је краљ Драгутин у то вријеме на овим просторима подигао неколико манастира - Папраћу, Ломницу, Озрен, Тавну.
 
Манастир Тавна припада подручју града Бијељине, од које је удаљен 30 километара, налази се подно Мајевице и непосредно у Подрињу, на 10 километара ваздушном линијом од Лознице.
 
У вријеме када је подигнут манастирски храм, "почела је да се хвата богумилска и патаренска јерес", а да би се искоријенила, каже отац Лазар, најбољи начин је био оснивање манастира као центра духовног и националног живота.
 

"Прво и највеће страдање манастира Тавна, који прати богата историја и вишевјековна традиција било је 1520. године када су Турци стигли на ове просторе и заузели, у то вријеме, српски град Теочак, гдје су порушили храм који је тамо био и побили монахе. Након тога су и у овом манастиру побили монахе и порушили га", прича отац Лазар.
 
НАЗИВ ГРАБОВА ДО 1520. ГОДИНЕ
 
Првобитни назив манастира био је Грабова.
 
"То име је добио у оснивању јер је у околини било доста дрвета граба и тај назив је носио до 1520. године. Доласком Турака и убиством мноштва народа који су побацали у ријеку Романа, како се звала у то вријеме, ријека је постала тамна од људске крви и скелета. Они који су остали живи од тог времена ријеци су дали име Тавна /тамна/, те од тада манастир и добија име Тавна", наводи отац Лазар.
 
ХАЈДУК НОВАК ОБНОВИО МАНАСТИР
 
Село у коме се манастир налази зове се Бањица, а та ријеч је турског поријекла. Записи говоре, наводи он, да је тада у околини манастира било бања, купатила која су се звала "калуђерске бање" и сав тај простор је богат водом.
 
"Манастир је обновљен 1560. године, обновили су га Старина Новак Грујичић и његов брат Радивоје, који су били у то вријеме на Романији око Гласиначког поља, а када су стигли на ове просторе уселили су се у пећину која се налази два и по километра сјеверозападно од манастира, у атару Горње Трнове", прича отац Лазар.
 
Та пећина се и даље зове Новакова пећина.
 
Браћа Новак и Радивоје су, каже отац Лазар, дошли у манастир који су обновили, а првобитну цркву довели су у нормално и функционално стање. Након обнове дошли су монаси, а потом и Срби који су населили ове просторе.
 

 
"Срби су често дизали устанке против Турака на овим просторима и онда су стизале освете Турака из простог разлога јер су сматрали монахе манастира Тавна најдиректнијим учесницима српских побуна, па су их пљачкали, хапсили и одводили на дуге и тешке робије у Тузлу, Зеницу и Травник, али и Бугарску и Румунију. Била су то тешка времена када је манастир дијелио судбину народа, али и био уточиште многима након невоља и проблема", говори отац Лазар.
 
Манастир је имао невоља за вријеме српских устанака у Србији, балканских ратова, Првог и Другог свјетског рата, а одбрамбено-отаџбински рат био је, каже отац Лазар, први ратни сукоб у којем се манастиру није ништа десило.
 
ЦРКВА ПОСТАЛА КОЊУШАРНИЦА, ИЗГОРЈЕЛА БИБЛИОТЕКА СА 10.000 КЊИГА
 
У Другом свјетском рату манастир Тавна је страдао у октобру 1943. године, када су са њемачким окупатором дошле и усташе из Козлука, Јање и Теочака.
 
"Након гранатирања срушен је звоник. Њемачки војници су из обијести дошли у манастир и на том путу им се испријечио студент теологије Здравко Јовановић. Њега су убили, а цркву су претворили у коњушарницу, па су ложили ватре и уништили фреске и храм", испричао је архимандрит Лазар.
 
Тада је заједно са храмом изгорјело и више од 10.000 књига библиотеке која је, поред оне у Београду, била најбоља коју је српска црква имала. Многе од уништених књига биле су у луксузном кожном повезу и непроцјењиве вриједности.
 
Манастир су почетком Другог свјетског рата чувале и четничка и партизанска војска, а партизани су имали и болницу у оквиру манастира и није било међусобних сукоба Срба из ма које војске, каже отац Лазо.
 
"Доласком њемачког окупатора и усташа након распада Краљевине Југославије, тадашњи старјешина манастира Данило Билбија, који је својим радом много учинио за манастир и народ овога краја, морао је да избјегне у Србију. Протјеран је у Бању Ковиљачу, а он је тада већ био стар и болестан. Три дана након те трагедије је умро", рекао је Кршић.
 
ОБНОВА МАНАСТИРА
 
Манастир Тавна је поново васкрсао. Године 1953. владика Нектарије Круљ преобразио га је из мушког у женски манастир и за ту прилику доведена је млада игуманија Јустина из Жиче, која је основала сестринство са више од 30 монахиња.
 
"Обновиле су манастирски конак уз помоћ људи који су живјели у овом крају", каже отац Лазар.
 
Манастир је до 2000. године поново обновљен јер га је већ био начео "зуб времена", па је било потребно адаптирати га савременом техником и учинити лијепим и модерним здањем.
 

 
"Од 2000. године успјешни привредник из Бијељине покојни Гаврило Бобар поклонио је асфалтирање пута дужине седам километара и обновио манастирски комплекс, што је допринијело да манастир буде на туристичкој мапи. Дошло је до повећања броја туриста. И тада је отворен нови манастирски конак. Бобар је, такође, дао велики дио средстава за довршетак асфалтног пута из Доње Трнове до мјеста Бањице, у коме се налази манастир", подсјећа отац Лазар.
 
РАДУЈУ ШКОЛСКЕ ЕКСКУРЗИЈЕ ИЗ СВИХ ДИЈЕЛОВА СРПСКЕ
 
Од тада људи путем разних туристичких организација из Србије посјећују манастир, али и са овдашњих простора. Сваке јесени на почетку школске године и у јуну, на крају школске године, ученици из свих дијелове Републике Српске долазе овдје у оквиру школских екскурзија.
 
ТРУНКА СПАСА ЗА МУКЕ ЉУДИ
 
Овај манастирски духовник већ дуго прати и увиђа да је ово вријеме у којем људи обилују материјалним богатствима и технолошким иновацијама о којим преци нису могли ни да сањају, али да је све више оних који долази са својим мукама и проблемима - од здравствених до породичних.
 
"Овдје сам готово четири деценије и то сам увидио. Управо је савремени живот довео до све већег незадовољства и муке људи. Они овдје долазе и траже трунку спаса и исцјељивање, да им се читају молитве за здравље. Живимо у времену у коме нико ни за кога нема времена нити слуха. Онда људима добро дође да их неко прими и саслуша, да `истресу ту врећу зла` које носе са собом, желећи да то неком кажу. Одлазе након тога препорођени", прича отац Лазар.
 
У порти се одржавају велики скупови на Васкрс и Духове, које овај манастир прославља као крсну славу.
 
Празник Велике Госпојине, када манастир посјети највише вјерника, представља централни догађај и тада се одржава велики сабор.
 
Давне 1982. године, када је отац Лазар Кршић стигао у Тавну, манастир је имао 28 монахиња, а данас их је десет у кругу овог духовног центра Епархије зворничко-тузланске.