ПИСМА БЛИСКИМ ЉУДИМА
Ноази ле Гран, 4. јануар 1948. Године
Драга у Господу матушка Наталија.
Сећам се једног догађаја са Свете Горе. У манастирском пристаништу беше усидрен једрењак. Одједном се неочекивано подигла страшна бура са запада. Таласи су прибијали брод уз обалу. Сваког часа је постојала опасност да се конопац сидра покида и да брод са посадом буде избачен на камено стење. Са прозора манастирске трпезарије неколико монаха је посматрало брод. Ја сам пришао у тренутку када су морнари покушавали да се извуку преко ивице брода у чамац како би спасли макар своје животе. Таласи су бацали бродић горе-доле. Чамац још више. Извући се, прескочити преко ивице брода и наћи се у чамцу такође је било не само тешко, већ и по живот опасно. Гледајући тај призор, један од младих монаха што стајаху крај прозора, ђакон Серафим, не могавши да се суздржи, рече: „О, како ме за њих боли срце.“ Старац Силуан који је ту стајао добродушно му је ставио руку на раме и рекао: „Ако те за њих боли срце, онда су спасени.“ Заиста, сви су успели да ускоче у чамац и чудом да стигну до бетонског пристаништа на које их је талас одозго просто избацио. Спасени, потрчали су у цркву да служе благодарствени молебан.
Када сте се Ви разболели, знам да је многе због љубави према Вама болело срце, и зато верујем да сте спасени.
Нека сачува Бог Ваш драгоцени живот.
Са великом љубављу у Христу
Архимандрит Софроније (Сахаров), Писма блиским људима (о смислу хришћанског страдања), Светило, 2001.
Драга у Господу матушка Наталија.
Сећам се једног догађаја са Свете Горе. У манастирском пристаништу беше усидрен једрењак. Одједном се неочекивано подигла страшна бура са запада. Таласи су прибијали брод уз обалу. Сваког часа је постојала опасност да се конопац сидра покида и да брод са посадом буде избачен на камено стење. Са прозора манастирске трпезарије неколико монаха је посматрало брод. Ја сам пришао у тренутку када су морнари покушавали да се извуку преко ивице брода у чамац како би спасли макар своје животе. Таласи су бацали бродић горе-доле. Чамац још више. Извући се, прескочити преко ивице брода и наћи се у чамцу такође је било не само тешко, већ и по живот опасно. Гледајући тај призор, један од младих монаха што стајаху крај прозора, ђакон Серафим, не могавши да се суздржи, рече: „О, како ме за њих боли срце.“ Старац Силуан који је ту стајао добродушно му је ставио руку на раме и рекао: „Ако те за њих боли срце, онда су спасени.“ Заиста, сви су успели да ускоче у чамац и чудом да стигну до бетонског пристаништа на које их је талас одозго просто избацио. Спасени, потрчали су у цркву да служе благодарствени молебан.
Када сте се Ви разболели, знам да је многе због љубави према Вама болело срце, и зато верујем да сте спасени.
Нека сачува Бог Ваш драгоцени живот.
Са великом љубављу у Христу
јеромонах Софроније.
Свима вама честитам празник Рођења Христовог и желим свако добро. Дечицу љубим.
Свима вама честитам празник Рођења Христовог и желим свако добро. Дечицу љубим.
Архимандрит Софроније (Сахаров), Писма блиским људима (о смислу хришћанског страдања), Светило, 2001.
