БИЈЕЉИНА: ПРЕДСТАВЉАЊЕ САЈТА О СТРАДАЊУ СРПСКИХ ЦРКАВА У ФБИХ
У Бијељини је представљена интернет презентација под називом „Откривање истине“ (*Discovering the Truth | Destroyed Christianity*), пројекат који има за циљ да домаћој и светској јавности понуди објективан, документарни приказ страдања српских православних светиња на простору Федерације Босне и Херцеговине.
Како је истакао предсједник Одбора за заштиту Срба у ФБиХ, Ђорђе Радановић, овај интерактивни пројекат покренут је као одговор на недавне јавне наративе који не одговарају историјским чињеницама. Наиме, у изјави коју су 18. марта 2026. године потписала 33 бошњачка лидера, изнесена је тврдња да је Армија БиХ током ратних сукоба у потпуности шведочила заштити верских и културних објеката других народа. Међутим, материјални докази и документација приказани на новој платформи јасно демантују овакве једностране тврдње.
На сајту је до сада детаљно документовано разарање српских православних цркава и капела на 42 локације које су се налазиле под контролом тадашњих војних снага у ФБиХ, од укупно 126 локација широм Босне и Херцеговине које ће бити обухваћене овим пројектом. Сви изнесени подаци утемељени су на званичним и провереним доказима Српске Православне Цркве, који су још 1997. године објављени у капиталном делу „Духовни геноцид“ аутора Слободана Милеуснића, у издању Музеја СПЦ.
Радановић је подсетио и на речи блаженопочившег патријарха Павла, који је позивао да се будућим генерацијама неуморно сведочи истина о разарању српских светиња. Будући да савремени свет информације прима брзо и претежно путем интернета, дигитализација ових података препозната је као најбољи начин да светска јавност види стварне чињенице. Поред црквене баштине, најављено је да ће пројекат у наредном периоду на основу катастарских података и линија фронта понудити и детаљан географски приказ ратних дешавања у Сарајеву.
Током представљања пројекта, демограф Стево Пашалић изнео је забрињавајуће податке према којима је број Срба у Федерацији БиХ данас сведен на свега 2,5 до три одсто, што указује на дубоке последице ратних страдања и процеса хомогенизације. Професор Пашалић је нагласио да су, иако су сви народи у БиХ претрпели велика страдања, српске жртве неретко минимизиране у јавном простору. Из тог разлога, закључено је да се истина о страдању српског народа и његове духовне баштине мора бранити упорно, доследно и искључиво научним и материјалним чињеницама, које су најбољи лек против сваке манипулације.
Извор: Глас Српске
На сајту је до сада детаљно документовано разарање српских православних цркава и капела на 42 локације које су се налазиле под контролом тадашњих војних снага у ФБиХ, од укупно 126 локација широм Босне и Херцеговине које ће бити обухваћене овим пројектом. Сви изнесени подаци утемељени су на званичним и провереним доказима Српске Православне Цркве, који су још 1997. године објављени у капиталном делу „Духовни геноцид“ аутора Слободана Милеуснића, у издању Музеја СПЦ.
Радановић је подсетио и на речи блаженопочившег патријарха Павла, који је позивао да се будућим генерацијама неуморно сведочи истина о разарању српских светиња. Будући да савремени свет информације прима брзо и претежно путем интернета, дигитализација ових података препозната је као најбољи начин да светска јавност види стварне чињенице. Поред црквене баштине, најављено је да ће пројекат у наредном периоду на основу катастарских података и линија фронта понудити и детаљан географски приказ ратних дешавања у Сарајеву.
Током представљања пројекта, демограф Стево Пашалић изнео је забрињавајуће податке према којима је број Срба у Федерацији БиХ данас сведен на свега 2,5 до три одсто, што указује на дубоке последице ратних страдања и процеса хомогенизације. Професор Пашалић је нагласио да су, иако су сви народи у БиХ претрпели велика страдања, српске жртве неретко минимизиране у јавном простору. Из тог разлога, закључено је да се истина о страдању српског народа и његове духовне баштине мора бранити упорно, доследно и искључиво научним и материјалним чињеницама, које су најбољи лек против сваке манипулације.
Извор: Глас Српске
