САМО 100 НУКЛЕАРНИХ БОМБИ ДОВОЉНО ЈЕ ЗА ПРОПАСТ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Какве би биле последице евентуалног нуклеарног рата по човечанство? Одговор зависи од количине овог оружја које би било употребљено.
Русија и Америка поседују 90 одсто светског нуклеарног наоружања. Обе земље имају више од десет хиљада нуклеарних бојевих глава, од којих око четири хиљаде активних. Нуклеарни рат пуних размера сасвим сигурно представљао би почетак нестанка човечанства – не само због људских жртава, већ и због глобалног захлађења, односно нуклеарне зиме која би уследила, наводи Лајв сајенс.
Русија и Америка поседују 90 одсто светског нуклеарног наоружања. Обе земље имају више од десет хиљада нуклеарних бојевих глава, од којих око четири хиљаде активних. Нуклеарни рат пуних размера сасвим сигурно представљао би почетак нестанка човечанства – не само због људских жртава, већ и због глобалног захлађења, односно нуклеарне зиме која би уследила, наводи Лајв сајенс.
Фото: Атомска бомба (Pixabay)
Сукоб ограничених размера
Према мишљењу неких стручњака за спољну политику, вероватнији сценарио представљао би нуклеарни сукоб ограничених размера, при чему би се користило такозвано тактичко атомско оружје.
Како наводи „Џејмс Мартин центар за студије неширења нуклеарног наоружања”, од 30 до 40 одсто америчког и руског нуклеарног арсенала чини мало оружје, ограниченог дејства, које има домет краћи од 500 километара на копну и нешто мање од 600 километара на мору или у ваздуху. Ово оружје би и даље имало разорне последице у близини зоне експлозије, али не би створило најгори могући сценарио глобалне нуклеарне апокалипсе.
Шта се дешава када експлодира нуклеарна бомба
Постоје различите врсте и величине нуклеарног оружја, а модерне бомбе изазивају реакцију фисије. Фисија је цепање језгра тешких атома на лакше атоме – процес који ослобађа неутроне. Ови неутрони, заузврат, могу да уђу у језгра оближњих атома, цепајући их и изазивајући ланчану реакцију ван контроле.
Фисионе бомбе, познате и као атомске бомбе или А-бомбе, које су 1945. године бачене на Хирошиму и Нагасаки, биле су снаге између 15 и 20 килотона ТНТ-а. Том приликом оба ова града су потпуно уништена. Многе модерне бомбе, међутим, имају потенцијал да направе још већу штету. Хидрогенске или термонуклеарне бомбе користе снагу почетне реакције фисије да споје атоме водоника унутар оружја. Према наводима Уније научника, резултат свега овог је ватрена лопта са температурама које одговарају топлоти центра Сунца. Хидрогенске бомбе су тестиране, али никада нису коришћене у борбеним дејствима.
Није потребно наглашавати да присуство људи на месту такве експлозије изазива тренутну смрт. На пример, нуклеарно оружје од 10 килотона, еквивалентно величини бомби бачених на Хирошиму и Нагасаки, убило би око 50 одсто људи у радијусу од 3,2 км од детонације. Страдања би била узрокована пожарима, интензивним излагањем радијацији, док би највише људи погинуло при урушавању зграда.
Радиоактивне падавине
Радијација је секундарна и много подмуклија последица нуклеарне експлозије. Фисионе бомбе бачене на два споменута јапанска града створиле су локалне падавине, али модерно термонуклеарно оружје ослобађа радиоактивни материјал високо у стратосферу (средњи слој Земљине атмосфере). Одатле, радиоактивне падавине – прашину коју је експлозија подигла у атмосферу ветрови могу да прошире широм планете.
Преживели изложени овим падавинама имали би висок ризик оболевања од рака. Наиме, специјализоване болнице у Хирошими и Нагасакију лечиле су више од 10.000 преживелих од експлозија из 1945. године, при чему се већина смртних случајева може приписати раку. Леукемија код жртава изложених радијацији јављала се у првих десет до петнаест година након експлозије.
Нуклеарна зима
Радиоактивност и падавине имале би озбиљне последице по животну средину и здравље људи. У зависности од величине нуклеарног сукоба, експлозије би могле да утичу и на климу.
На територији као што је Украјина, која производи 10 одсто светске пшенице, падавине би могле да угрозе обрадиве површине, тако да би храна произведена на овим подручјима била дугорочно загађена. Она би изазивала дугорочне последице по здравље људи, попут рака.
Пепео и чађ који би се нашли у атмосфери након нуклеарног сукоба могли би да произведу озбиљан ефекат хлађења површине земље. Осим тога, сунчева светлост не би могла да продре до биљака, којима је, да подсетимо, она потребна за фотосинтезу. Док једна или две нуклеарне експлозије не би имале глобалне ефекте, детонација од само 100 бомби величине оних које су бачене на Хирошиму снизила би глобалну температуру за око два степена Целзијуса, а овакво изненадно захлађење утицало би на пољопривреду и снабдевање храном. Практично, цивилизација би била осуђена на пропаст због недостатка хране.
Извор: Политика
Према мишљењу неких стручњака за спољну политику, вероватнији сценарио представљао би нуклеарни сукоб ограничених размера, при чему би се користило такозвано тактичко атомско оружје.
Како наводи „Џејмс Мартин центар за студије неширења нуклеарног наоружања”, од 30 до 40 одсто америчког и руског нуклеарног арсенала чини мало оружје, ограниченог дејства, које има домет краћи од 500 километара на копну и нешто мање од 600 километара на мору или у ваздуху. Ово оружје би и даље имало разорне последице у близини зоне експлозије, али не би створило најгори могући сценарио глобалне нуклеарне апокалипсе.
Шта се дешава када експлодира нуклеарна бомба
Постоје различите врсте и величине нуклеарног оружја, а модерне бомбе изазивају реакцију фисије. Фисија је цепање језгра тешких атома на лакше атоме – процес који ослобађа неутроне. Ови неутрони, заузврат, могу да уђу у језгра оближњих атома, цепајући их и изазивајући ланчану реакцију ван контроле.
Фисионе бомбе, познате и као атомске бомбе или А-бомбе, које су 1945. године бачене на Хирошиму и Нагасаки, биле су снаге између 15 и 20 килотона ТНТ-а. Том приликом оба ова града су потпуно уништена. Многе модерне бомбе, међутим, имају потенцијал да направе још већу штету. Хидрогенске или термонуклеарне бомбе користе снагу почетне реакције фисије да споје атоме водоника унутар оружја. Према наводима Уније научника, резултат свега овог је ватрена лопта са температурама које одговарају топлоти центра Сунца. Хидрогенске бомбе су тестиране, али никада нису коришћене у борбеним дејствима.
Није потребно наглашавати да присуство људи на месту такве експлозије изазива тренутну смрт. На пример, нуклеарно оружје од 10 килотона, еквивалентно величини бомби бачених на Хирошиму и Нагасаки, убило би око 50 одсто људи у радијусу од 3,2 км од детонације. Страдања би била узрокована пожарима, интензивним излагањем радијацији, док би највише људи погинуло при урушавању зграда.
Радиоактивне падавине
Радијација је секундарна и много подмуклија последица нуклеарне експлозије. Фисионе бомбе бачене на два споменута јапанска града створиле су локалне падавине, али модерно термонуклеарно оружје ослобађа радиоактивни материјал високо у стратосферу (средњи слој Земљине атмосфере). Одатле, радиоактивне падавине – прашину коју је експлозија подигла у атмосферу ветрови могу да прошире широм планете.
Преживели изложени овим падавинама имали би висок ризик оболевања од рака. Наиме, специјализоване болнице у Хирошими и Нагасакију лечиле су више од 10.000 преживелих од експлозија из 1945. године, при чему се већина смртних случајева може приписати раку. Леукемија код жртава изложених радијацији јављала се у првих десет до петнаест година након експлозије.
Нуклеарна зима
Радиоактивност и падавине имале би озбиљне последице по животну средину и здравље људи. У зависности од величине нуклеарног сукоба, експлозије би могле да утичу и на климу.
На територији као што је Украјина, која производи 10 одсто светске пшенице, падавине би могле да угрозе обрадиве површине, тако да би храна произведена на овим подручјима била дугорочно загађена. Она би изазивала дугорочне последице по здравље људи, попут рака.
Пепео и чађ који би се нашли у атмосфери након нуклеарног сукоба могли би да произведу озбиљан ефекат хлађења површине земље. Осим тога, сунчева светлост не би могла да продре до биљака, којима је, да подсетимо, она потребна за фотосинтезу. Док једна или две нуклеарне експлозије не би имале глобалне ефекте, детонација од само 100 бомби величине оних које су бачене на Хирошиму снизила би глобалну температуру за око два степена Целзијуса, а овакво изненадно захлађење утицало би на пољопривреду и снабдевање храном. Практично, цивилизација би била осуђена на пропаст због недостатка хране.
Извор: Политика
