ВОЈНЕ ЦРКВЕ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
              Одлуком Главног штаба Војске Републике Српске, пов.бр.30/18-68 од 03.12.1992. године, Сектор за информисање и правне послове у Главном штабу преименован је у Сектор за морал, вјерске и правне послове, а органи за информисање и правне послове у командама потчињених јединица преименовани су у органе за морал, вјерске и правне послове, чиме су створене нормативно-правне претпоставке за увођење вјерске службе у Војску Републике Српске, што је први случај након Другог свјетског рата у српској војсци. Прво полагање заклетве војника Војске Републике Српске, уз присуство православних свештеника, извршено је у Хан Пијеску на Видовдан 1992. године, а текст заклетве завршавао се ријечима „ТАКО МИ БОГ ПОМОГАО“. У координацији са Епископским савјетом епископа Републике Српске, послове војних свештеника у јединицама Војске Републике Српске извршавали су парохијски свештеници из парохија на чијој територији је била команда јединице.
 
              Спомен-храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских, у Касарни „Војвода Степа Степановић“ у Бијељини, саграђен је у току Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995) по наређењу ГЛАВНОГ ШТАБА Војске Републике Српске и посвећен је Крсној слави Војске Републике Српске - ВИДОВДАН (28. јун).  
              Димензије овог спомен-храма су 14 х 7,40 метара. Храм је саграђен од пуне цигле као једнобродна црква без купола, са једним звоником и једним звоном.
              Генерал-мајор НОВИЦА СИМИЋ, командант Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске, започео је 1994. године преуређење једног већ постојећег објекта (спомен-соба) бијељинске касарне у православни спомен-храм. Храм је саграђен трудом војника, подофицира и официра Војске Републике Српске. Спомен-храм је, 25. јуна 1995. године, освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда, а у име ГЛАВНОГ ШТАБА Војске Републике Српске, на дан освећења, кумовао је генерал-потпуковник МИЛАН ГВЕРО, помоћник команданта Главног штаба ВРС за морал, вјерске и правне послове.           
              Овај Спомен-храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских чува успомену и молитвено сјећање на све ратне добровољце Семберије, Мајевице и Подриња у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године, на учеснике антифашистичке борбе у Другом свјетском рату, на борце у Одбрамбено-отаџбинском рату (1992-1995), као и на све погинуле војнике, полицајце, ватрогасце и војне љекаре који су пострадали на дужности.
              Након обнове која је започета почетком 2010. године, а коју је највећим дијелом финансирало Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Спомен-храм освештао је, 30. септембра 2014. године, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Хризостом.
             
ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:
 
  • Спомен-храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских, у Касарни „Војвода Степа Степановић“ у Бијељини, први је подигнути војни спомен-храм (војна црква) у Републици Српској и први је православни војни спомен-храм саграђен након Другог свјетског рата на простору бивше СФР Југославије - ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИК ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ.
  • Спомен-храм у Бијељини украшавају ОРГИНАЛНА умјетничка дјела, која имају изузетну умјетничку и естетску вриједност.
  • Сваке године у порти овог спомен-храма одржава се културна манифестација „ВИДОВДАНСКИ САБОР“, која окупља православне хришћане запослене у институцијама које брину о безбједности грађана (Оружане снаге БиХ, Гранична полиција БиХ, Министарство унутрашњих послова Републике Српске, Територијална ватрогасна јединица Бијељина).
  • Такође, важно је напоменути да је Спомен-храм у Бијељини чувар копије ЗАКОНИКА ЦАРА СТЕФАНА ДУШАНА (издање према сачуваним светогорским преписима, штампан у ограниченом тиражу) и да посебно чува успомену на ГЛАВНИ ШТАБ Војске Републике Српске.
  • Спомен-храм је саграђен у кругу Касарне „ВОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ“ у Бијељини. Касарну је саградила Аустроугарска монархија на окупираној и анектираној територији са империјалистичким претензијама према балканским народима и њиховим државама.
  • Спомен-храм има СТАЛНУ МУЗЕЈСКУ ПОСТАВКУ која трајно свједочи о војној традицији српског народа и чува успомену на све ратне добровољце Семберије, Мајевице и Подриња у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године, на учеснике антифашистичке борбе у Другом свјетском рату и на борце у Одбрамбено-отаџбинском рату (1992-1995).
  • Завјетна крсна слава овог спомен-храма прославља се 9. јануара (СВЕТИ АРХИЂАКОН И ПРВОМУЧЕНИК СТЕФАН).
  • У овом спомен-храму смјештена је и БИБЛИОТЕКА, која броји ВИШЕ ОД 700 РАЗЛИЧИТИХ НАСЛОВА из области војне историје, политичко-аналитичких списа, психологије, религиозног штива, белетристике и других области. Библиотека има и веома ријетке антикварне књиге које чувају значајне историјске податке, а датирају из периода Великог рата (1914-1918), па до Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995). Попис књига у библиотеци извршила је Мирослава М. Гороња, професор српског језика и књижевности, из Бијељине. 
  • По завршетку Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995) саграђене су још двије војне цркве у Републици Српској: Храм Светог мученика кнеза Лазара у Касарни „Лука Вукаловић“ у Требињу (1999) и Храм Светог Василија Острошког у Касарни „Билећки борци“ у Билећи (2000).
 
              ИЗВОР: Саво Сокановић, генерал-потпуковник. У току Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995) пуковник, начелник Одјељења за морал и вјерске послове у ГШ ВРС.
offline