Једна од најстаријих бијељинских грађевина: ХРАМ СВЕТОГ ЂОРЂА

Бијељинско архијерејско намјесништво чини 27 црквених општина и 31 парохија. Једна од најстаријих бијељинских богомоља је Храм светог великомученика Георгија који је више од 130 година био једини православни храм у граду, а истовремено је и једна од најстаријих бијељинских грађевина.

Старјешина ове светиње, протојереј ставрофор Љубо Богдановић, истиче да осим духовног, овај храм има велики културно-историјски значај.
 
- Несумњиво је да је православни српски народ у Бијељини и Семберији, и прије него што су ове крајеве освојили Турци,  имао своје богомоље. Први историјски списи потичу из прве половине 18. вијека, када је у једном извјештају Београдске митрополије из 1735. године, наведено да у Бијељини постоји 70 православних домова и једна црквица. У препису љетописа, који су двадесетих, тридесетих година прошлог вијека, писали бијељински свештеници Павле Катанић и Драго Урошевић наводи се да почетком 19. вијека није било цркве па претпостављамо да је црква претходно изграђена срушена. Народ се окупљао око келије свештеника Ивана Бабића у Галцу који је убрзо услед турског зулума побјегао у Србију – прича свештеник Богдановић за портал ИнфоБијељина.
 
Црквена заједница, укључујући и вјерске објекте страдала је кроз историју. Опстала је захваљујући благочестивом и вјерујућем народу. Садашњи храм „Светог великомученика Георгија“ налази се на мјесту на којем је некада била подигнута црква брвнара о чему свједочи остатак часне трпезе и која је служила до изградње храма који и данас постоји.
 
- Прото Петар Опалић са браћом дарује цркви кућу свог оца и претворена је у храм који је освећен на Велику Госпојину 1844. године, али он је већ сутрадан похаран и разрушен. Након што су се виђенији Срби пожалили везиру босанском у Травнику и он је наредио Турцима да изграде нови храм. Године 1866. Шериф Топал паша је дао дозволу за изградњу храму и по неким свједочанствима она је завршена 1869. године и освећена 1871 године. То је храм који постоји и данас – каже протојереј Богдановић.
 

У бројним документима наводи се да је иконостас и иконе у храму радио академски сликар Миленко Атанацковић са ученицима, а иако то није децидно потврђено, вјерује се да је икону Свете Тројице радио Урош Предић. Комплетну цркву након Другог свјетског рата иконописао и осликао је словачки мигрант Карло Мацек.
 
У објекту у порти, чија се изградња приводи крају, планирана је библиотека са читаоницом и сала за предавања.  Четири парохије припадају храму Светог великомученика Георгија са око 8.000 до 9.000  активних парохијана који редовно долазе у цркву, славе славу, обављају крштења и вјенчања и тиме показују припадност Српској православној цркви.

Извор: Инфо Бијељина

 

ЗАПИСИ БИЈЕЉИНА

 

offline