СВЕТОСАВЉЕ НАМ ДАЈЕ ХРИСТА


Светосавље није ништа друго до православље српског стила и искуства, објаснио нам је то отац Јустин Поповић. Међутим, данас се и сам појам све чешће користи као критеријум за вредновање понашања појединца или неке мање заједнице. Уколико бисмо остали упорни у игнорисању светосавља, а свој напредак поистовећивали са друштвеним признањима, онда је то грешка која нас одељује од истине и живота. Не ићи стазама светосавља значило би не учествовати у заједници љубави, односно не бити у заједници са Богом. Тако да тај избор, бити светосавац или не бити, углавном бива доживљен као избор између одређених идеолошких идеја. Међутим, овдје се ради о једном егзистенцијалном питању, ово се односи на догађај човековог спасења. Вера у Христа, вера је у бесмртни живот.

Срби су кроз светосавље прогледали, прогледали и видели да пред њима стоји Вечно Царство и вечни живот који нико не може да им одузме ако чврсто остану у светосавској вери. Не ради се овде о некој новој српској националној вери него је реч о чистом Православљу.

Светосавље је прихватање Божијег откровења, прихватање истине о Богу. Натопљено је Светим Писмом, искуством подвижника, мученика, светитеља... Не може да се посматра ван контекста Цркве православне. То је начин живота који подразумева што доследнију примену православних хришћанских догмата како на личном плану тако и у историјској стварности српског народа. Једино кроз светосавље можемо спознати ко смо и шта смо.

Оно што некога чини светосавцем није његова идеја или убеђење већ чињеница да он активно учествује у животодавном Телу Христовом накалемљен у литургијско јединство Цркве. Наш духовни отац, први архиепископ и просветитељ био је свестан да његов народ мора бити накалемљен на то литургијско јединство. Остајући ван Цркве остали бисмо без прилике да се најприје обучемо у Христа, а онда да се са Њим сједињујемо кроз Свето Причешће.

Упознајући живот Цркве у Савиној личности, народ је почео да се саображава његовом подвигу и молитвама. Сава је просвећивао Србе Јеванђељем. На тај начин их је духовно препородио и тиме оспособио за стварање аутентичне хришћанске културе. Тако је било у његовом времену а тако је и данас јер он није наша прошлост него наша вечна садашњост.

Светосавље нам пружа просвету која има за циљ да нераскидивом везом споји веру и образовање. Истинска просвета учи човека да је овај живот пролазан и да нам је дат да њиме стекнемо живот вечни и бесмртни. То је света просвета којом нас светосавље просвећује. Сва друга просвета које је без Христа јесте и биће лажна просвета.

„Жичка беседа” коју је Свети Сава изговорио за нас има немерљив значај. Она се може сматрати првим српским уставом који је и данас актуелан, а на чијим ставовима се може изградити читав црквено-народни живот и обезбедити будућност српске државе. Свети Сава се обраћа свом народу у Жичи речима: „Вас ради, саплеменика ми, свету и слатку пустињу ми оставих... ради ваших душа и душу своју омрзнух... и саосећајући се са вама, вашег ради спасења и своје спасење презрех“.  Ово је борба коју је светитељ водио, ово су његови идеали, ово је љубав према његовом народи и жеља са спасењем сваког од њих. Управо због тога он нам оснива Цркву српску, духовно царство које непријатељи српског рода никада неће уништити. Он је написао Законоправило, али нас је научио да је Богочовек мера нашег раста. Светосављем не добијамо збир неких упустава, него рађање за нови живот.

И... не заборавимо најважније: Светосавље нам даје Васкрслог Христа, али нас обавезује да тог Христа ми сведочимо нашим савременицима.
 
Ђакон Бојан Крстановић

 

ВЈЕРОНАУКА БОЈАН КРСТАНОВИЋ СВЕТИ САВА

 

offline