ПРОСЛАВА ПРАЗНИКА СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА У МАНАСТИРУ ЛЕЛИЋ
Митрополит Фотије: Свети Владико Николаје и сви свети из рода српског, не заборавите народ свој!
Фото: Епархија ваљевска
Дан у коме је његово име уписано у календару Српске Православне Цркве, односно у коме се збио његов три и по деценије чекан повратак у отаџбину у манастир Лелић довео је бројни верни народ из разних крајева Србије и дијаспоре.
Свету Архијерејску Литургију у част празника Светог Владике Николаја је служио Високопреосвећени Митрополит зворничко- тузлански г. Фотије заједно са Митрополитом аустралијско- новозеландским г. Силуаном и Епископима осечкопољским и барањским г. Херувимом, шабачким г. Јеротејем, лондонским и великобританско- ирским г. Нектаријем, мохачким г. Дамаскином, јенопољским г. Никоном и домаћином, Преосвећеним Епископом ваљевским г. Исихијем, као и свештенослужитељима из више епархија.
Богослужење је улепшало појање Хора свештеника, богослова и полазника Школе црквеног појања Епархије ваљевске, под управом протојереја Бранка Чолића, управника и предавача школе.
Откако су 3. маја лета Господњег 1991. мошти Светог Владике Николаја пренете у Храм Светог Оца Николаја, којег је подигао заједно с родитељима Катарином и Драгомиром, његов родни Лелић молитвено је одредиште хришћана из свих крајева света. У његовим моштима је благодат и љубав у Господу за све нас, за сву Српску и Васељенску Цркву и сав народ Божји, навео је у литургијској проповеди Митрополит зворничко- тузлански г. Фотије, указавши на вишегодишње странствовање великог проповедника речи Божје и пастира Светосавске Цркве.
– Ти, Свети Владико Николаје, пастиру пастира и оче отаца читаве Српске Цркве и свега православног, Бог те је изабрао да будеш светило и “град који на гори стоји”, да нам у Христу Господу осветљаваш пут који нас, не земаљском, већ Небеском царству води. Ономе царству, које наш народ српски, распети и у Христу васкрсли, на Косову изабра и речима Светог Цара Лазара, мученика косовског, у завет га преточи- рекао је Митрополит Фотије.
Подсетивши на широко образовање, две докторске титуле и сва знања из теологије и философије, која је Владика Николај стекао на угледним универзитетима, Митрополит Фотије је истакао да се он после свега тога вратио у отаџбину и постао пастир свог народа, уроњен у тајну смиреног служења Господу Христу, која се збива у чистоти народне душе више него на великим универзитетима, јер је православље дух који у Христу оживљава.
– Свети Владико, знамо да Господ не оставља и не заборавља Свој народ па и нас Србе није заборавио, иако као људи падамо и несавршени смо. Али, кајемо се и верујемо у Распетог и Васкрслог Господа, устајемо и васкрсавамо. Да нас Србе Господ није оставио најбоље видимо по томе што нам овде у срцу Србије два светлосна стуба подиже. Тебе, Свети Владико Николаје, свесрпски и свенародни пастиру, и Светог Аву Јустина Ћелијског, сатрудника, пустињака и боговидца, који написа “Житија Светих” да Срби ходе путем истине живота - део је хвале Митрополита Фотија Господу за величанствене светиње, дароване ваљевском крају попут Цетиња и Острога у братској Црној Гори, где се молитвама Светог Петра Цетињског и Василија Острошког бројна чудеса пројављују.
У празничном слову, Владика Фотије се дотакао и прогона, којег је Владика Николај доживео од безбожних власти, оних који су, уместо крста, одабрали да служе петокраки. Али, Владика Николај је и после тога наставио да проповеда јеванђеље, поучавајући народ да је циљ живота на земљи задобити Духа Светог и у Христа се обући, а то је могуће једино у Православној Цркви- јединој која је остала верна Светом предању. Такође, подсетио је зворничко- тузлански архипастир, Владика Николај скретао је пажњу Европљанима на три авети “старог континента”- Дарвина, Ничеа и Маркса, чија су умовања, свако на свој начин, човека удаљавала од Бога и водила у ратне сукобе, који су у црно завили многе народе. Владика Николај је својим животом сведочио Христа, просвећивао је својим делима (“Охридски пролог”, “Омилије”, “Мисионарска писма”…) и Богомољачким покретом доносио реч спасења у Христу Господу, Који све даје. Стигао је Владика Николај и до Свете Горе, до Царске Лавре Хиландара… Стигао је и до Црне Горе, учећи да смо један народ, са великим архијерејима СПЦ Србију од Конкордата заштитио и православље сачувао, провео је проповедник окупљене кроз богато прегалаштво горостаса са повленских гребена.
– Свети Владико Николаје, свесрспски и свенародни, данас, у твом Лелићу сабрани да твој празник славимо, из дубине душе, теби и свима светима из Небеске Србије вапимо:”Не заборавите народа свога, распетог, прогоњеног и страдалног! Помози, Свети Владико Николаје и сви свети из рода нашега, да Косово и Метохију сачувамо и све друге српске земље не заборавите- узмолио је Митрополит Фотије Владику Николаја и сабор светих из српског рода да пред престолом Божјим узносе молитве да, пред искушењима данашњице, не поклекнемо и сачувамо оно што је у аманет од предака остављено.
Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије заблагодарио је Митрополиту Фотију и браћи архијерејима, који су данас принели молитве крај кивота “народног Владике” да чува нашу веру и народ.
– Дошли смо данас да покажемо да смо ми његова (Владике Николаја) Црква, да будемо у заједници овде у овом комаду раја на земљи, али и читавој нашој Цркви, која је нападнута са свих страна. Хоћу свима да пожелим да имамо благодат Господњу и молитве Светог Владике Николаја. Христос васкрсе - поручио је Владика Исихије.
Свечаност је заокружена благосиљањем славских дарова и ломљењем славског колача. Међу бројним поклоницима лелићкој светињи, које је гостољубиво братство предвођено игуманом Георгијем данас дочекало, био је и Ненад Поповић, републички министар без портфеља, задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја Цркве у земљи и иностранству.
Овогодишњи домаћини славе били су Зоран и Славко Мићић из Рађевине, а колач за наредну годину је преузео Дејан Петровић из Ужица.
Ј.Ј.
Извор: Епархија ваљевска
СВЕТИ ВЛАДИКО СВЕСРПСКИ НИКОЛАЈЕ
Свети владико Николаје,ево нас сабраних у твоме Лелићу,
над твојим светим моштима у којима је благодат и љубав твоја у Господу за све нас, за сву Цркву Српску и Васељенску и сав народ Божији. Промисао Божији, те свети владико после дугог странствовања опет нама у Србију, у твој Лелић врати, да се од тебе учимо животу у Христу - Једином Човекољупцу,и да народ наш путем вере Животу Вечном приводиш, како и певамо у Тропару Светог Оца Саве, наше свесрпске Славе.
Ти свети владико Николаје, Пастиру пастира и Оче отаца читаве Цркве Српске и свега Православља, Бог те од младости изабра да будеш светило и град који на гори стоји да нам у Христу Господу пута осветљаваш који нас не земаљском већ Небеском Царству води, ономе Царству које наш народ Српски и распети и крсноваскрсли на Косову изабра и речима светог цара Лазара, великомученика косовског, у Завет га преточи.
Ти свети владико Николаје, учећи се у светим Ћелијама, Ваљеву, Београду, Оксфорду и на другим местима, стекао велика знања и докторске титуле из теологије и философије. Али се после свега у Србију врати и поста пастир народа свога. И као што си и сам писао, ту у дубини откри Тајну Христа, тајну смиреног служењаБогу и ближњима. Тајну Христа Који се скрива у чистоти срца и чистоти народне душе, више него на великим универзитетима
и у научним кабинетима. Јер је Православље не слово које убија,већ Дух Који у Христу оживљава. Ти си ту Истину преносио служећи као пастир у Жичи и Охриду,у Европи и далекој Америци, те си Христа Господа животом својим и учењем посведочио и "Јелинима и Јудејима", па ко је имао очи да види, видео је и уши да чује, чуо је.
Свети владико, знамо да Бог не оставља и не заборавља народ Свој, па и нас Србе није заборавио. Иако као људи падамо и несавршени смо, али се и кајемо и вером у Распетог и Васкрслог Господа устајемо и васкрсавамо. Да нас Србе Господ није оставио најбоље видимопо томе што нам овде, у срцу Србије, два светлосна стуба подиже. Тебе Свети владико Николаје, свесрпски, свенародни пастиру и Светога авву Јустина Ћелијскога - Српског Јеремију, затворника, пустињака и боговидца. Он нам Житија Светих написа да Срби њиховим путем ходе, путем Истине и Живота. Свети Авва нам написа и остави учење Православне Цркве - своју Догматику, којом ни за јоту не скрену од учења Христовог и Јеванђеља светих Апостола, Отаца и светих Сабора Цркве Православне.
Свети владико, манастире Лелић и Ћелије, ова света места ми Срби можемо само упоредити са светињама нашим, са Цетињем и светим Острогом, над којима два светлосна стуба стоје: Свети Петар Цетињски, чудотворац, господар и учитељ Црне Горе и Свети Василије пастир Острошки, слава му и милост! Он и данас под Острогом библијска чудеса чини, болесне исцељује, демоне прогони - Православље свето чувајући. Ове 4 свесрпске Светиње се крстолико са свих страна света виде,са копна и са мора. Оне себи призивају и тајну спасења света у Христу откривају.
Ти си свети владико пастир добри свога народа био, Богу и Цркви Православној служећи - свету веру у народу утврђујући. Али они који се Христу и Крсту не поклонише, већ се поклонише човеку и његовом знаку - петокраки (пентаграму), они тебе прогонише, јер не могаше твојих речи слушати, нити поуке усвојити, служећи другом господару. А ти Јеванђеље Христово сведочећи у највећем тадашњем стратишту - Логору Дахау заврши, заједно са Патријархом Српским Гаврилом Дожићем. И ти свети владико из Дахауа кроз тамнички прозор настави Србима Јеванђеље Христово проповедати, позивајући га да остане веран Завету Лазаревом и Косовском, подсећајући на двосекли мач речи - клетве и благослова са Газиместана: - Ко је Србин и српскога рода..., ... јер се у муци познају јунаци.
Ти свети владико Николаје, по европским центрима мудрост учећи - мудрост задоби и дипломе стече. Сам учећи, друге си учио да је циљ човековог живота задобити Духа Светога и у Христа се обући, и да је то могуће једино у Православној Цркви, која до дана данашњег оста верна светом Предању и вери једном од Господа и Апостола Цркви преданој. Тиме си био и остао равноапостолни и исповедник вере. Да наведемо само пример када си у Катедрали Светог Павла у Лондону препуној људи који су дошли да те слушају, светло си угасио и потом си га упалио и свима рекао: - Ово је Православље међу хришћанским верама, јер Православљем у Христу живимо.
Ти си свети владико за Европу и европске народе рекао: - Европа има три авети - Дарвина, Ничеа и Маркса. Дарвин је темеље зла поставио јер је Европу стару, демократску и културну - животињском царству вратио. Својом антитеистичком теоријом, окренувши се од Бога - Извора сваке мудрости и добра, окренуо се животињској теорији о пореклу врста и тиме, од божанског мира, истине и правде окренуо се рату, лажи и неправди. Јер његова богоборна теорија о пореклу врста каже, да само најјачи треба да опстану и да све друге врсте могу да истребе.
Ниче - философ нихилизма је друга европска авет који нихилизмом темеље фашизму и нацизму постави. Удружени дарвинизам и нихилизам сугубо зло Европи и свету донесоше, а то су ратови, плач, ридање и шкргут зуба, смрт, смрт одасвуда а све са циљем да та револуција смрти изнедри –надчовека. Каква Ничеова философија би, тако и он заврши - у лудилу, безумљу, а не у Истини.
По теби је свети владико Николаје Маркс трећа европска авет био и тога смо ми Срби а и сви словенски народи свесни. Јер је Маркс руковођен дарвинизмом анти-Божију економију осмислио, којом се Бог из историје прогони, а људима се, радницима и сиромашнима као социјална правда и највећа хуманост представља, марксистичка теорија без Бога, а са циљем да се устоличи јеврејски месија. Последица деловања у Европи ове три авети: Дарвина, Ничеа и Маркса су три рата: Први и Други рат и рат деведесетих година на Балкану. Ови ратови су читав свет у црно завили и милионе, милионе људских жртава однели. Није случајно да је свети Нил Мироточиви – Светогорац у својим пророчким списима 20. век назвао - веком апокалипсе и последњих збивања.
Ти свети владико свима си био све да би кога за Христа задобио. Тако си се највише бринуоо богомољачком покрету, да би тај богобојажљиви и добри народ што више оцрквенио. Ти си их својом богомољном војском називао и хвала Богу, од њих велики плодови осташе. Неки у женске или мушке манастире отидоше,а други честите хришћанске породице засноваше и оне до дана данашњег такве остадоше. Ти си се свети владико Николаје својим богословским делом у просветитеље српске уписао.Твој Охридски Пролог је Настолнаја књига у свакој српској кући постала, да Срби читају Житија Светих, јер су Свети огледало Цркве и ми за њима треба да ходимо. Својим Омилијама си сво Свето Писмо протумачио језиком светих Отаца али и језиком који народ разумети може. У својим Мисионарским писмима писао си о владарима и убогим тежацима, и једнима и другима пишући да у Христу и у Крсту смисао живота проналазе. И зато те свети владико наш народ - свенародним владиком назва, јер ниси правио разлику међу људима. Свима си говорио реч спасења, реч јеванђелске утехе и да нема другог имена под небом којим се људи могу спасити, осим Имена Исуса Христа, Распетог и Васкрслог.
Ти си свети владико Николаје животом својим и учењем показао да све можемо у Христу Који нам моћ даје. Стигао си до Свете Горе, до царске лавре Хиландара помажући у то доба да се општежиће у манастиру установи. До Српске Босне си стизао и ту храмове освећивао и богомољце сабирао. На Далматинском Косову си био и ту са владиком Иринејем Ђорђевићем у Лазарици служио. У нашој Црној Гори о највећем српском пјеснику Његошу си писао и о томе да смо један народ ти си говорио. А Шћепани Мали данас другачије говоре, да смо ми ми, а они они. Ал' даће Бог да то буде као што је вековима било. И Срби ће то да схвате кад се истински Богу и себи врате. Ти си свети владико са великим архијерејима Српске Цркве Србију од Конкордата заштитио. Он би, не дао Бог, до данас од Србије - Нову Украјину учинио. Али богомудре главе то препознаше и по цену жртава и страдања Православље свето у Србији сачуваше, као што нам наш први просветитељ и учитељ Свети Сава у својој Жичкој беседи 1221. г. рече, да Православље свето чувамо, веру Сабора и Отаца и да тако живећи душе своје спасавамо.
Свети владико Николаје, свесрпски и свенародни, ево ми овде данас у твом Лелићу сабрани, твој Празник празнујемо. Из дубине душе теби и свима Светима из Небеске Србије вапијемо, да не заборавите народа свога распетог и прогоњеног и страдалног. Падамо али устајемо, јер нас ваша житија и учења из мртвих подижу. Помози свети владико Николаје и сви Свети из рода нашега да Косово и Метохију своју сачувамо, наш свети Јерусалим.
Косово је Колевка из које се нови живот чека, Косово су Светиње, Косово је Завет. И све друге Српске земље не заборавите: Републику Српску која свето Православље чува и Црну Гору која српски народ Небесима узводи. А круна ће бити кад се капела на Ловћен опет врати, да свети Петар Цетињски тамо пребива и све Српске земље отуд благосиља. Свети владико Николаје и сви Свети, сачувајте Васељенско Православље у саборности и јединству, јер моћници овога света Православље хоће да разделе и својим непријатељем га прогласише. А наше оружје су само Крст и Јеванђеље, јер добро знамо да Бог није у сили него у правди.
Свети владико Николаје, не заборави нас у својим небеским молитвама, да наш народ остане на својим вековним огњиштима, да се Богу и Цркви вратимо и љубављу према Богу и ближњему - пут спасења тражимо и Царство Небеско задобијемо.
Твојим светим молитвама и молитвама свих Светих из рода нашега.
Амин
Свету Архијерејску Литургију у част празника Светог Владике Николаја је служио Високопреосвећени Митрополит зворничко- тузлански г. Фотије заједно са Митрополитом аустралијско- новозеландским г. Силуаном и Епископима осечкопољским и барањским г. Херувимом, шабачким г. Јеротејем, лондонским и великобританско- ирским г. Нектаријем, мохачким г. Дамаскином, јенопољским г. Никоном и домаћином, Преосвећеним Епископом ваљевским г. Исихијем, као и свештенослужитељима из више епархија.
Богослужење је улепшало појање Хора свештеника, богослова и полазника Школе црквеног појања Епархије ваљевске, под управом протојереја Бранка Чолића, управника и предавача школе.
Откако су 3. маја лета Господњег 1991. мошти Светог Владике Николаја пренете у Храм Светог Оца Николаја, којег је подигао заједно с родитељима Катарином и Драгомиром, његов родни Лелић молитвено је одредиште хришћана из свих крајева света. У његовим моштима је благодат и љубав у Господу за све нас, за сву Српску и Васељенску Цркву и сав народ Божји, навео је у литургијској проповеди Митрополит зворничко- тузлански г. Фотије, указавши на вишегодишње странствовање великог проповедника речи Божје и пастира Светосавске Цркве.
– Ти, Свети Владико Николаје, пастиру пастира и оче отаца читаве Српске Цркве и свега православног, Бог те је изабрао да будеш светило и “град који на гори стоји”, да нам у Христу Господу осветљаваш пут који нас, не земаљском, већ Небеском царству води. Ономе царству, које наш народ српски, распети и у Христу васкрсли, на Косову изабра и речима Светог Цара Лазара, мученика косовског, у завет га преточи- рекао је Митрополит Фотије.
Подсетивши на широко образовање, две докторске титуле и сва знања из теологије и философије, која је Владика Николај стекао на угледним универзитетима, Митрополит Фотије је истакао да се он после свега тога вратио у отаџбину и постао пастир свог народа, уроњен у тајну смиреног служења Господу Христу, која се збива у чистоти народне душе више него на великим универзитетима, јер је православље дух који у Христу оживљава.
– Свети Владико, знамо да Господ не оставља и не заборавља Свој народ па и нас Србе није заборавио, иако као људи падамо и несавршени смо. Али, кајемо се и верујемо у Распетог и Васкрслог Господа, устајемо и васкрсавамо. Да нас Србе Господ није оставио најбоље видимо по томе што нам овде у срцу Србије два светлосна стуба подиже. Тебе, Свети Владико Николаје, свесрпски и свенародни пастиру, и Светог Аву Јустина Ћелијског, сатрудника, пустињака и боговидца, који написа “Житија Светих” да Срби ходе путем истине живота - део је хвале Митрополита Фотија Господу за величанствене светиње, дароване ваљевском крају попут Цетиња и Острога у братској Црној Гори, где се молитвама Светог Петра Цетињског и Василија Острошког бројна чудеса пројављују.
У празничном слову, Владика Фотије се дотакао и прогона, којег је Владика Николај доживео од безбожних власти, оних који су, уместо крста, одабрали да служе петокраки. Али, Владика Николај је и после тога наставио да проповеда јеванђеље, поучавајући народ да је циљ живота на земљи задобити Духа Светог и у Христа се обући, а то је могуће једино у Православној Цркви- јединој која је остала верна Светом предању. Такође, подсетио је зворничко- тузлански архипастир, Владика Николај скретао је пажњу Европљанима на три авети “старог континента”- Дарвина, Ничеа и Маркса, чија су умовања, свако на свој начин, човека удаљавала од Бога и водила у ратне сукобе, који су у црно завили многе народе. Владика Николај је својим животом сведочио Христа, просвећивао је својим делима (“Охридски пролог”, “Омилије”, “Мисионарска писма”…) и Богомољачким покретом доносио реч спасења у Христу Господу, Који све даје. Стигао је Владика Николај и до Свете Горе, до Царске Лавре Хиландара… Стигао је и до Црне Горе, учећи да смо један народ, са великим архијерејима СПЦ Србију од Конкордата заштитио и православље сачувао, провео је проповедник окупљене кроз богато прегалаштво горостаса са повленских гребена.
– Свети Владико Николаје, свесрспски и свенародни, данас, у твом Лелићу сабрани да твој празник славимо, из дубине душе, теби и свима светима из Небеске Србије вапимо:”Не заборавите народа свога, распетог, прогоњеног и страдалног! Помози, Свети Владико Николаје и сви свети из рода нашега, да Косово и Метохију сачувамо и све друге српске земље не заборавите- узмолио је Митрополит Фотије Владику Николаја и сабор светих из српског рода да пред престолом Божјим узносе молитве да, пред искушењима данашњице, не поклекнемо и сачувамо оно што је у аманет од предака остављено.
Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије заблагодарио је Митрополиту Фотију и браћи архијерејима, који су данас принели молитве крај кивота “народног Владике” да чува нашу веру и народ.
– Дошли смо данас да покажемо да смо ми његова (Владике Николаја) Црква, да будемо у заједници овде у овом комаду раја на земљи, али и читавој нашој Цркви, која је нападнута са свих страна. Хоћу свима да пожелим да имамо благодат Господњу и молитве Светог Владике Николаја. Христос васкрсе - поручио је Владика Исихије.
Свечаност је заокружена благосиљањем славских дарова и ломљењем славског колача. Међу бројним поклоницима лелићкој светињи, које је гостољубиво братство предвођено игуманом Георгијем данас дочекало, био је и Ненад Поповић, републички министар без портфеља, задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја Цркве у земљи и иностранству.
Овогодишњи домаћини славе били су Зоран и Славко Мићић из Рађевине, а колач за наредну годину је преузео Дејан Петровић из Ужица.
Ј.Ј.
Извор: Епархија ваљевска
СВЕТИ ВЛАДИКО СВЕСРПСКИ НИКОЛАЈЕ
Свети владико Николаје,ево нас сабраних у твоме Лелићу,
над твојим светим моштима у којима је благодат и љубав твоја у Господу за све нас, за сву Цркву Српску и Васељенску и сав народ Божији. Промисао Божији, те свети владико после дугог странствовања опет нама у Србију, у твој Лелић врати, да се од тебе учимо животу у Христу - Једином Човекољупцу,и да народ наш путем вере Животу Вечном приводиш, како и певамо у Тропару Светог Оца Саве, наше свесрпске Славе.
Ти свети владико Николаје, Пастиру пастира и Оче отаца читаве Цркве Српске и свега Православља, Бог те од младости изабра да будеш светило и град који на гори стоји да нам у Христу Господу пута осветљаваш који нас не земаљском већ Небеском Царству води, ономе Царству које наш народ Српски и распети и крсноваскрсли на Косову изабра и речима светог цара Лазара, великомученика косовског, у Завет га преточи.
Ти свети владико Николаје, учећи се у светим Ћелијама, Ваљеву, Београду, Оксфорду и на другим местима, стекао велика знања и докторске титуле из теологије и философије. Али се после свега у Србију врати и поста пастир народа свога. И као што си и сам писао, ту у дубини откри Тајну Христа, тајну смиреног служењаБогу и ближњима. Тајну Христа Који се скрива у чистоти срца и чистоти народне душе, више него на великим универзитетима
и у научним кабинетима. Јер је Православље не слово које убија,већ Дух Који у Христу оживљава. Ти си ту Истину преносио служећи као пастир у Жичи и Охриду,у Европи и далекој Америци, те си Христа Господа животом својим и учењем посведочио и "Јелинима и Јудејима", па ко је имао очи да види, видео је и уши да чује, чуо је.
Свети владико, знамо да Бог не оставља и не заборавља народ Свој, па и нас Србе није заборавио. Иако као људи падамо и несавршени смо, али се и кајемо и вером у Распетог и Васкрслог Господа устајемо и васкрсавамо. Да нас Србе Господ није оставио најбоље видимопо томе што нам овде, у срцу Србије, два светлосна стуба подиже. Тебе Свети владико Николаје, свесрпски, свенародни пастиру и Светога авву Јустина Ћелијскога - Српског Јеремију, затворника, пустињака и боговидца. Он нам Житија Светих написа да Срби њиховим путем ходе, путем Истине и Живота. Свети Авва нам написа и остави учење Православне Цркве - своју Догматику, којом ни за јоту не скрену од учења Христовог и Јеванђеља светих Апостола, Отаца и светих Сабора Цркве Православне.
Свети владико, манастире Лелић и Ћелије, ова света места ми Срби можемо само упоредити са светињама нашим, са Цетињем и светим Острогом, над којима два светлосна стуба стоје: Свети Петар Цетињски, чудотворац, господар и учитељ Црне Горе и Свети Василије пастир Острошки, слава му и милост! Он и данас под Острогом библијска чудеса чини, болесне исцељује, демоне прогони - Православље свето чувајући. Ове 4 свесрпске Светиње се крстолико са свих страна света виде,са копна и са мора. Оне себи призивају и тајну спасења света у Христу откривају.
Ти си свети владико пастир добри свога народа био, Богу и Цркви Православној служећи - свету веру у народу утврђујући. Али они који се Христу и Крсту не поклонише, већ се поклонише човеку и његовом знаку - петокраки (пентаграму), они тебе прогонише, јер не могаше твојих речи слушати, нити поуке усвојити, служећи другом господару. А ти Јеванђеље Христово сведочећи у највећем тадашњем стратишту - Логору Дахау заврши, заједно са Патријархом Српским Гаврилом Дожићем. И ти свети владико из Дахауа кроз тамнички прозор настави Србима Јеванђеље Христово проповедати, позивајући га да остане веран Завету Лазаревом и Косовском, подсећајући на двосекли мач речи - клетве и благослова са Газиместана: - Ко је Србин и српскога рода..., ... јер се у муци познају јунаци.
Ти свети владико Николаје, по европским центрима мудрост учећи - мудрост задоби и дипломе стече. Сам учећи, друге си учио да је циљ човековог живота задобити Духа Светога и у Христа се обући, и да је то могуће једино у Православној Цркви, која до дана данашњег оста верна светом Предању и вери једном од Господа и Апостола Цркви преданој. Тиме си био и остао равноапостолни и исповедник вере. Да наведемо само пример када си у Катедрали Светог Павла у Лондону препуној људи који су дошли да те слушају, светло си угасио и потом си га упалио и свима рекао: - Ово је Православље међу хришћанским верама, јер Православљем у Христу живимо.
Ти си свети владико за Европу и европске народе рекао: - Европа има три авети - Дарвина, Ничеа и Маркса. Дарвин је темеље зла поставио јер је Европу стару, демократску и културну - животињском царству вратио. Својом антитеистичком теоријом, окренувши се од Бога - Извора сваке мудрости и добра, окренуо се животињској теорији о пореклу врста и тиме, од божанског мира, истине и правде окренуо се рату, лажи и неправди. Јер његова богоборна теорија о пореклу врста каже, да само најјачи треба да опстану и да све друге врсте могу да истребе.
Ниче - философ нихилизма је друга европска авет који нихилизмом темеље фашизму и нацизму постави. Удружени дарвинизам и нихилизам сугубо зло Европи и свету донесоше, а то су ратови, плач, ридање и шкргут зуба, смрт, смрт одасвуда а све са циљем да та револуција смрти изнедри –надчовека. Каква Ничеова философија би, тако и он заврши - у лудилу, безумљу, а не у Истини.
По теби је свети владико Николаје Маркс трећа европска авет био и тога смо ми Срби а и сви словенски народи свесни. Јер је Маркс руковођен дарвинизмом анти-Божију економију осмислио, којом се Бог из историје прогони, а људима се, радницима и сиромашнима као социјална правда и највећа хуманост представља, марксистичка теорија без Бога, а са циљем да се устоличи јеврејски месија. Последица деловања у Европи ове три авети: Дарвина, Ничеа и Маркса су три рата: Први и Други рат и рат деведесетих година на Балкану. Ови ратови су читав свет у црно завили и милионе, милионе људских жртава однели. Није случајно да је свети Нил Мироточиви – Светогорац у својим пророчким списима 20. век назвао - веком апокалипсе и последњих збивања.
Ти свети владико свима си био све да би кога за Христа задобио. Тако си се највише бринуоо богомољачком покрету, да би тај богобојажљиви и добри народ што више оцрквенио. Ти си их својом богомољном војском називао и хвала Богу, од њих велики плодови осташе. Неки у женске или мушке манастире отидоше,а други честите хришћанске породице засноваше и оне до дана данашњег такве остадоше. Ти си се свети владико Николаје својим богословским делом у просветитеље српске уписао.Твој Охридски Пролог је Настолнаја књига у свакој српској кући постала, да Срби читају Житија Светих, јер су Свети огледало Цркве и ми за њима треба да ходимо. Својим Омилијама си сво Свето Писмо протумачио језиком светих Отаца али и језиком који народ разумети може. У својим Мисионарским писмима писао си о владарима и убогим тежацима, и једнима и другима пишући да у Христу и у Крсту смисао живота проналазе. И зато те свети владико наш народ - свенародним владиком назва, јер ниси правио разлику међу људима. Свима си говорио реч спасења, реч јеванђелске утехе и да нема другог имена под небом којим се људи могу спасити, осим Имена Исуса Христа, Распетог и Васкрслог.
Ти си свети владико Николаје животом својим и учењем показао да све можемо у Христу Који нам моћ даје. Стигао си до Свете Горе, до царске лавре Хиландара помажући у то доба да се општежиће у манастиру установи. До Српске Босне си стизао и ту храмове освећивао и богомољце сабирао. На Далматинском Косову си био и ту са владиком Иринејем Ђорђевићем у Лазарици служио. У нашој Црној Гори о највећем српском пјеснику Његошу си писао и о томе да смо један народ ти си говорио. А Шћепани Мали данас другачије говоре, да смо ми ми, а они они. Ал' даће Бог да то буде као што је вековима било. И Срби ће то да схвате кад се истински Богу и себи врате. Ти си свети владико са великим архијерејима Српске Цркве Србију од Конкордата заштитио. Он би, не дао Бог, до данас од Србије - Нову Украјину учинио. Али богомудре главе то препознаше и по цену жртава и страдања Православље свето у Србији сачуваше, као што нам наш први просветитељ и учитељ Свети Сава у својој Жичкој беседи 1221. г. рече, да Православље свето чувамо, веру Сабора и Отаца и да тако живећи душе своје спасавамо.
Свети владико Николаје, свесрпски и свенародни, ево ми овде данас у твом Лелићу сабрани, твој Празник празнујемо. Из дубине душе теби и свима Светима из Небеске Србије вапијемо, да не заборавите народа свога распетог и прогоњеног и страдалног. Падамо али устајемо, јер нас ваша житија и учења из мртвих подижу. Помози свети владико Николаје и сви Свети из рода нашега да Косово и Метохију своју сачувамо, наш свети Јерусалим.
Косово је Колевка из које се нови живот чека, Косово су Светиње, Косово је Завет. И све друге Српске земље не заборавите: Републику Српску која свето Православље чува и Црну Гору која српски народ Небесима узводи. А круна ће бити кад се капела на Ловћен опет врати, да свети Петар Цетињски тамо пребива и све Српске земље отуд благосиља. Свети владико Николаје и сви Свети, сачувајте Васељенско Православље у саборности и јединству, јер моћници овога света Православље хоће да разделе и својим непријатељем га прогласише. А наше оружје су само Крст и Јеванђеље, јер добро знамо да Бог није у сили него у правди.
Свети владико Николаје, не заборави нас у својим небеским молитвама, да наш народ остане на својим вековним огњиштима, да се Богу и Цркви вратимо и љубављу према Богу и ближњему - пут спасења тражимо и Царство Небеско задобијемо.
Твојим светим молитвама и молитвама свих Светих из рода нашега.
Амин
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ПОСЈЕТЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПОСЈЕТЕ ЕПАРХИЈА ВАЉЕВСКА МАНАСТИР ЛЕЛИЋ СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ
