Митрополит  Фотије 

ЦРНОГОРСКИ СЦЕНАРИO

Ево шта нас снађе
у претопле дане ове,
да брат брата препознати неће,
јер један заборави своје поријекло
и отиде у далеку земљу
све служити другог господара,
који нам је од давнина познат,
јер је Црну Гору много пута
робити желео,
ал' нас је драги Бог 
од њих одбранио

И сад кажу да у Црној Гори
Српске Цркве нема,
а она ју је сама и створила,
Црну Гору, некадашњу српску дику
којом Турци овладати не могаше,
јер бој бије срце у јунака,
како пјева наш српски пјесниче,
ал' нам ови нови Црногорци
друге вриједности данас завољеше,
у корак би са свјетским поретком,
к'а што је некад Њемачка
укорак са Хитлером била,
о безумља, о јада и жалости!

Шта но бијеху свети Петровићи
него Срби наше Црне Горе,
свеци били и Црну Гору одбранили,
своју нејач и удовице старе,
зато их је народ
- господарима Црне Горе звао,
а Цетиње је српски престо био,
а сад нешто друго веле,
да српскога престола на Цетињу нема,
Црну Гору хоће
српском Украјином учинити,
Православље свето нам узети,
ал' не рече Туре, ако Бог да,
о судбино ала си нам црна
да црња бити не можеш,
јер два брата ти си подијелила,
народ српски ти си развргнула

Сад остасмо ми сињи кукавци
јер темеље своје изгубисмо,
како у вјери тако и поријеклу,
и сад нас ево по бијеломе свијету
господаре друге да служимо,
туга је то преголема,
јер Србин туђинца служити не хтеде,
већ слободу он чуваше златну,
к'о што крајишки пјесник Кочић пјева:
- Без слободе и човјека нема!