Митрополит Фотије
 
СРЦЕ ЈОВАНОВО
 
Од Косова грдног судилишта,
до Косова срца вадилишта,
од Косова витешког бојишта,
до Косова божурима окићена
 
Са Косовом Србин живи,
ил' не живи,
без Косова као без срца Јованова куца,
ал' тамо негде у далеком свету
Косово под жутим кућама мре,
да се све српско у векове затре
 
Косово је као срце у човеку
и светлост у зору,
као извор са Ситнице,
као Дечани са куполом краља Стефана,
светом круном,
Косово не може да не буде наше,
само се чека време,
да после зиме пролеће крене
и тада божури процветају,
као да све зову:
- Браћо Срби, дођите
своме Светом Косову!

---