МИЛИ БОЖЕ, ЧУДА ВЕЛИКОГА
 
Мили Боже, чуда великога,
шта се ових дана на Мањачи збива,
само што се сабра сиротиња раја
са Мањаче, чувеног Змијања,
на Метли у Дујаковцима
спомен црквицу тамо да изграде,
да се моле за своје покојне,
а што други лако добијаше
- Змијање то добит' не може,
јер Мањачу и Змијање славно,
петокрака у црно зави давно
и оцрни их док је вијека и свијета
 
А Мањача, чувена планина,
после Другог рата она нам опусти,
јер сав српски народ
отуда протеран би
штο ни Турци за 500 година
не учинише,
и дан данас пута на Мањачи нема,
већ још стоје турске калдрме,
нит' водовода има
а и струје по каткад добију,
зато птице кукавице
на Мањачи данас кукају
за народом кога више нема,
само пустош и туга голема
 
Ми се ипак надамо
да ће нас Бог погледати,
опет се смиловати,
да би ова дивна земља опет оживела
као што је то некада била,
пуна људи, оваца и блага,
чему сада не оста ни трага,
али оно што је људима немогуће
 - Богу је могуће,
па се зато ми Богу молимо
и Светоме Апостолу Петру,
да на Мањачи и Змијању равном
српски народ опет сабран буде,
и да живе тамо
гдје вјековима живјети могаше

 
Митрополит Фотије

---