ПЕСМА ЈЕ УТЕХА
 
Песма је утеха као дуга бистра река,
она те води разним путевима
 – између брда и планина,
са врлети пада, у равници тече,
али све куда пролази добро чини,
добру земљу плодном чини,
натапа је да би родили сви њени усеви
које Бог људима даде,
и обично река завршава у мору,
то значи у бескрају овог или оног века
 
Тако и песма – она нас води узбрдо ка подвигу,
онда долази до лаганог скретања,
па урушавања,
и до великих водопада и рушења
али све чувајући своју лепоту
и живот који носи у себи
 
Тако и песма,
она те некад до трећег неба узноси,
али исто тако може да те до ада спусти,
да људи виде какве муке чекају
оне који се од Бога одвоје
и причисле се сатани и демонима,
ето то је песма: разгаљује када је тешко,
теши када нам утеха треба
 
Мени су песме
у ово време распећа болешћу
велика утеха,
то ми Господ даде,
јер је знао да ће доћи и ово стање,
када певам да не бих плакао,
када се молим да не бих у очај пао,
песма је нешто што васкрсава из мртвих,
песма најчешће настаје
под благодаћу Духа Утешитеља
ми смо као мала деца
која требају утеху, одмор и меку руку,
такве и песме могу бити исцељујуће, утешне,
а могу бити и разорне
као река када према водоскоку пада
и разбија се о стене,
тако и неки људи чине
не мислећи на своје спасење
 
Песма тече и тече и поља напаја
и теши и људе и стоку
које Бог даде човеку да живи,
да влада и управља са њима,
али све у хармонији
и хришћанском јединству
 
Сваки песник би увенуо без песме,
песма је њему живот,
поготово у тешко,
туробно време искушења
највеће искушење је телесна болест,
то знамо из приче о праведном Јову
у којој је Бог хтео да потврди
колико му је праведни Јов одан,
а сатана је кушао Јова и говорио
да му се одузме богатство, имање, углед,
па деца и жена и тако да остане сам
и све је то праведни Јов претрпео,
видећи то сатана,
настави да ратује против њега
и затражи од Бога да се косне
и његовог тела,
па да види шта ће му рећи
и Бог допусти да Јов постане губав
и би избачен изван града
и остављен да тамо умре
потом долазе код Јова двојица пријатеља
са Светим Писмом да га утеше,
па му кажу како нигде у Писмима
нису нашли да Бог кажњава праведнике,
већ само грешнике,
хотећи рећи да је он сигурно грешник
када је ту болест заслужио,
и претпре Јов и то
 
А са друге стране дође жена и рече му:
„Реци једну реч на Бога и умри као човек“,
али Јов то не хтеде рећи
и остаде веран Богу до краја
тако нас песма учи,
да ко издржи сва искушења до краја,
тај ће се спасити,
зато треба бити постојан у вери и јачати у вери
а Бог како је наградио Јова,
тако ће учинити и са човеком
који Му је показао верност и постојаност
у разним искушењима:
када је имао па немао,
када је био уважаван, па унижаван,
и све је то претрпео
ради Имена Божијег и правде Његове
 
Дај Боже да и ми такви будемо
и да се од истинских песника утешитеља,
као што су били свети Оци, утешимо,
јер нису говорили духом људским,
него Духом Божијим,
дај Боже да тако буде
и да наш српски народ нађе
једину праву утеху у Господу,
Богу Оцу, Сину и Духу Светоме,
Богу нашем нека је слава
у све векове векова.
Амин.
 
Митрополит Фотије

---