СВЕТИ СТАРЧЕ ТАДЕЈЕ
 
Свети Старче Тадеје,
ти Нови Оптински,
учећи се од Старца
Амвросија Новог Миљковског,
ти благодаћу у срцу
умну молитву задоби,
која се дан-ноћ одвијала у теби,
ти би исихаста нашега доба,
послушању следујући
служио си у манастирима
Раковици и Пећкој Патријаршији,
јер тада би мало свештенослужитеља,
а твоје срце непрестано тежаше повлачењу
и молитвеном тиховању,
то би твоја унутрашња рововска борба
из које ти као победник
благодаћу изађе
 
Свети Старче Тадеје,
ти си ревношћу ревновао
и сва послушања од Цркве,
од патријараха и епископа
си прихватао,
тамо где су те слали
ти си ишао и служио
и народ Божији поуком
и речју тешио,
али те је срце увек вукло
твојој Витовници,
месту твога молитвеног тиховања,
и месту твојих духовних созерцања,
једном када си задремао
на аутобуској станици у Петровцу на Млави,
у сну ти се јавио Свети Архангел Михаило
и рекао ти: - Старче устани,
теби ваља још многе душе
у овом крају да утешиш,
и ти си се опет прихватио
својих послушања и манастира
и манастирске парохије
и бриге о своме народу,
а Бог ти је ревност на ревност додавао,
да би народ Божији
духовно тешио и поучавао
 
Витовница једно време постаде
духовни расадник и сабиралиште,
где су долазиле многе душе
рањене и уцвељене
утеху и поуку да траже,
и Старац им је заиста говорио
богонадахнуте и утешне речи,
свакоме његова прича,
људи су се у тим причама препознавали,
а Старац је говорио како му се једног дана
у сну Господ јавио,
два епитрахиља на Себи носећи
и рече му:
 - Зашто ревнујеш када негодујеш,
јер се до тада Старац
непрестано молио Господу
да буде само духовник,
а не и игуман манастира,
али је благослов био такав
и Старац је то благодарно прихватао,
Старац Тадеј је био светило
нашега времена,
од ране младости у манастиру
созерцавајући најдубље Тајне
богословља и Откровења,
велика утеха народа српскога
и свеправославнога
у ова наша последња времена
 
Митрополит Фотије

---