СВЕТОЗАР БОРАК
 
Србин из Гошића код Кистања,
професор књижевности
и српског језика,
прави далматински Србин,
праведан, честит,
али као и сви брзо плане,
познанство са њим је обогаћивало,
посебно из области српског језика
и историје православне српске Далмације
 
Свето је предавао у богословијама
у Сремским Карловцима и Крки,
када је избегао,
настанио се на Фрушкој гори,
тај печат избеглиштва
носио је на себи,
али јуначки и није се дао,
свој далматински камен,
свој Гошић
и своју српску Далмацију је волео,
знао је и највише говорио
о страдању српског народа,
које је постало
као његова друга природа
 
Свети је место
са Матавуљем и Десницом
и другим Србима из Далмације
који су били људи од пера,
песници, писци, трибуни,
писао је много о Стојану Јанковићу
а Светина непреболна рана
били су Дубровник и Срби католици,
о њима је доста писао,
није могао лако
ту трагедију да заборави,
трагедију нестајања и утапања
нашега народа
у страну културу и нацију,
зато је увек говорио:
 - Знам ја ко је од њих Србин,
Света је био угледан и поштован човек,
професор и човек књиге,
волео је свој крај
а посебно Манастир Крку,
о њима је туговао,
о њима је писао,
нека га Бог са праведнима упокоји
 
Митрополит Фотије

---