Фото: Ирма Хатић, Теслић, 2021.

О ЈАСЕНОВЦУ НА ДОМАК ЈАДОВНА
 
О Јасеновцу,
највећем српском граду
под земљом,
писати, мислити и бити
а надомак Јадовна...,
то је плач и ридање много, до Небеса,
Рахиља, Дара и Смиља плачу
над децом које више нема,
и малог Слободана
који кући по пса оде,
али се назад не врати,
и пострада
од руке жене монструма
 
Док службовах тамо далеко,
у Далмацији,
земљи камена, маслина и вина,
чух речи високог католичког прелата:
 - У Јасеновцу пострада Само 40.000 Срба,
остало је српска митологија, шта ли?
о безумља, о Кајини, о непокајани,
немојте нас клати
вашом неистином и лажима,
ако Бога знате!
а тада још не знадох
да ће речено Само
 -  наука постати,
наука која ће се
Ревизијом историје звати,
наука у којој је све могуће
јер потиче од моћника овога света,
а не од истине
 
Слободни, велики људи
су увек о слободи, о истини,
о правој историји писали,
о историји - учитељици живота,
а данас се нова
Ревизија историје пише,
по наруџбини,
за потребе овог или оног новог поретка,
историја која потиче од човека,
а не од Бога,
а тек ће се видети и открити
шта нас још чека,
јер се на све стране неслободом прети,
па ће и о Христу Господу
да забране говорити,
и шта нам онда преостаје?
да постанемо сви немушти, без Речи,
безличности препуштени,
ово не говоримо као да смо без наде,
јер по речима светог апостола Павла,
ми знамо и верујемо у Христа
Распетог и Васкрслог,
Који је Пут, Истина и Живот,
а српски песник је то исто рекао:
 - Ми свој пут знамо,
пут Богочовека и Светог Саве,
да се Срби никад не забораве
 
Митрополит Фотије

---

Фото: Драган Чолић, Прњавор