ВЕЛИКИ АВВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ*
 
Великог авву Јустина Ћелијског
смо доживљавали
као свог духовника и учитеља
у Православљу и Светосављу,
јер је свети Авва у себи имао
потпуно хармонизовано и усаглашено
прожимање ове две реалности
и никада једна није била на уштрб друге,
и то је било приметно код авве Јустина
у свему што је писао, говорио и чинио
 
Свети Авва се у свом богословљу
највише бавио Тајном Христа,
па је сходно Оцима говорио
о Христу као Цркви,
да се Господ у свету јавио
у Свом Телу, у Цркви,
не дајући за право онима
који су покушавали да Га апстрахују
и издвоје из реалности Цркве,
док Авва наглашава
реалност Његовог Оваплоћења
и присуство у овоме свету кроз Цркву,
избегавајући тиме искушење
такозваног разоваплоћивања Христа
 
Авва Јустин је чувајући
православну антропологију
наглашавао Оваплоћење Бога Логоса
Који је на Себе узео реално људско тело
и постао у свему једнак са нама,
осим греха
и истицао је да је Оваплоћење било
дејством благодати Духа Светога,
чиме је Тајна Христа постала
неодвојива од Тајне Цркве
и Тајне Свете Тројице
 
Авва Јустин је заиста био
као пророк Исаија нашег српског народа,
реч му је била као мач оштар са обе стране,
својим огњеносним беседама
одсецао је све оно што је било
неправославно - јереси и злословље,
а Авва је посебно био оштар према појави
нове еклисиолошке јереси - тзв. екуменизма
који је називао - свејерес,
свети Авва је о екуменизму рекао све
у својој књизи Записи о екуменизму,
тврдећи да екуменизам негира веру
у Једну, Свету, Саборну и Апостолска Цркву,
и учи да Црква није једна него да су многе цркве,
говорећи при томе о јединству различитости,
о теорији грана итд,
авва Јустин је био потпуно
у традицији древних Отаца Цркве
и није прихватао било какво
екуменистичко учење о Цркви,
јер оно у суштини релативизује
учење Православне Цркве,
да је Православље
- Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква
 
На недавно одржаном Сабору на Криту (2016),
била је и једна тема
која је говорила о екуменизму,
тзв. (Предмет бр. 6),
где се покушало релативизовати
досадашњи православни став
по овом питању,
и православни Оци на овом Сабору
изричито су рекли да не прихватају
да се друге хришћанске заједнице
називају црквама,
јер су до тада помињане:
традиционалне цркве,
цркве реформаторске, евангелисти,
Светски савет цркава итд,
расправа по овом питању
је била жестока,
саборски Оци на Криту су чували
Предање светих Отаца по овом питању,
при чему су се неки позивали и на
авву Јустина Ћелијског
и на његову књигу о екуменизму,
када се на крају приступило гласању
о овом предмету,
испоставило се да је велика већина
саборских Отаца била против
овага предлога из Предмета бр. 6,
јер су Оци остали верни
Никео-Цариградском Символу Вере
и учењу Православне Цркве
да је Црква Једна, Света, Саборна и Апостолска
 
Митрополит Фотије
​

*Прославља се 14. јуна

---